1. РК Рад је прекинуо доминацију Партизана у Првенству Србије
Не можемо рећи да је Првенство Србије ове године било превише интересатно и неизвесно. На крају је то била трка два клуба, Партизана и Рада. Руку на срце, таква је ситуација већ неколико сезона. Уколико издвојимо мечеве ове две екипе, ту можемо рећи да је било интересантно и то веома занимљиво, и то током неколико претходних сезона. Ништа мање није било ни у сезони која је сада већ иза нас. Имали смо прилике да видимо три веома занимљива меча, која су на крају крајева и одлучила освајача Првенства Србије. Уколико желите да сазнате више о систему такмичења, резултатима, табели и листи стрелаца, то можете видети на страници нашег сајта.
Партизан је славио у првом мечу сезоне, када је на Ади Циганлији победио резултатом 17-12. Тада смо имали прилике да видимо на делу организовану и дисциплиновану одбрану Партизана. Ако додамо на то и докторску партију Ђорђа Прерадојевића који је био свугде на терену, иако је играо на том мечу у првој линији. Да ли треба да додамо и да је и претворио три казне. Дужа клупа, боља организација и дисциплина су били кључни фактор на мечу.
За Рад је други меч био бити или не бити. Евентуална победа Партизана би значила и освајање пете титуле у низу. Добра припрема у предсезони је довела до тога да је Рад на крају славио резултатом 43-20. Посебно су се на мечу истакли Немања Стошић и Реља Пећанац који су демонстрирали висок ниво игре у одбрани. Након првог дела било је веома неизвесно 21-15 за Рад. Али су Грађевинари у другом делу меч убацили у пету брзину и на крају мирно привели утакмицу крају. Морамо истаћи да се на овом мечу представио и Данијел Стојановић у сениорској конкуренцији. Са својих 17 година и начином игре, пропраћен је значајним погледом са уздигнутом обрвом.
У утакмици сезоне, која је одлучивала ко ће освојити титулу Првака Србије, Рад је био бољи резултатом 31-21 и заслужено освојио титулу. На овом мечу је блистао Ален Ћосовић који је постигао чак четири есеја, на крају такмичења и најбољи стрелац Првенства. Рад је био током већег дела сусрета боља екипа, у 62. минуту меча је резултат био 28-0 за тим са Бањице. А онда је Партизан кренуо у велику офанзиву. На крају су постигли 21 поен, али није било времена за преокрет. Овом победом, Рад је и математички осигурао наслов Првака Србије, и прекинуо низ Партизана који је титулу освајао 4 пута заредом.
2. Разочаравајућа завршница Купа Србије
Очекивали смо утакмицу сезоне. Велико финале. Спектакл. А добили смо једно велико ништа. Наиме, утакмица се није ни одиграла. РК Партизан се није појавио на мечу, па је меч регистрован службеним резултатом, а пехар је без борбе освојио РК Рад. Зашто се то све догодило, заиста не желимо да коментаришемо и улазимо у проблематику односа РК Партизана и Рагби савеза Србије. Изгубио је рагби, играчи, навијачи и сви љубитељи спорта са јајастом лоптом који су се радовали и надали доброј утакмици. Овако нешто се никада није догодило у историји рагбија на овим просторима. Надамо се да се о неће догађати ни у будуће време.
3. Торпедо Млава је завршио сезону у свом дебитантском наступу у Првенству Србије
Није мала ствар у српском рагбију када екипа која дебитује у највишем рангу такмичења успе и да заврши сезону. Још када додамо на то да је РК Торпеду Млави ово тек трећа сезона у такмичењу, то даје додатно на значају. Петровчани су одиграли укупно 9 утакмица, из којих су забележили свих 9 пораза. Успели су да освоје 3 бонус бода. Против Партизана и Рада нису имали никакве шансе, па су и забележили убедљиве поразе. У мечевима против РК Динама 1954 су имали своје прилике за победу, веома мало је недостајало да ове сезоне забележе и прву победу.
Прву утакмицу против Панчеваца су одиграли у пролећном делу сезоне, где је Динамо славио 24-12. Торпедо је пропустио превише прилика на овом мечу, па су есеји Милоша Вујчића и Новице Димитријевића били недовољни за повољнији резултат. Треба истаћи да је Динамо тек на крају меча успео да преломи и да се резултатски одвоји. Нама остаје само нејасно шта је био разлог споре игре Торпеда, конкретно споре лопте из рака, где је у потпуности изгубљен моментум доминантне игре скрама.
Наредна утакмица је била изузетно занимљива и квалитетна. Петровчани су ушли веома мотивисани у меч. Након првог полувремена су имали предност 17-10. На утакмици је блистао Александар Савић који је постигао укупно три есеја. Али оно што није блистало, то је била дисциплина. Након доброг полувремена прво Вујчић добија на самом почетку другог дела црвени картон. Да би код резултата 22-22 у 60. минуту меча жути картон добио и Срђан Николић. Панчевци су против 13 играча успели да затворе утакмицу и на крају славе 39-27.
У последњем мечу два ривала такође није понестајало неизвесности. Торпедо је овог пута имао више лопту у својим рукама, али је доста више и грешио, превише неизнуђених грешака, испалих лопти без да су хватане под притиском. Након неизвесног првом полувремена, где је Динамо водио 14-12, Иван Воштић ступа на сцену где одлепљује Панчевце на сигурно вођство. Али у самом финишу меча, Савић постиже есеј којим је смањен резултат на 28-26. Динамо успева да издржи налете домаћих и на крају и по трећи пут слави против Торпеда. Напредак је итекако видиљив, Торпеду остаје да вредно ради и да чека стрпљиво своју прилику.
4. БРК Црвена Звезда одустала од Првенства Србије другу годину заредом
Екипа са Аде Циганлије је одиграла у пролећном делу 4 утакмице. Два пута је поражена од Рада, и остварила је две победе против Торпеда и Динама. Међутим на јесен су одустали од такмичења. Један од разлога одустајања је мали број играча у сенироској конкуренцији. Такође, ни јуниори се нису баш прославили на почетку полусезоне, јер су због исте ствари пропустили први турнир. Додуше, у наставку сезоне су били једна од бољих екипа.
БРК црвена Звзеда је успела да се консолидује и оформи екипу за такмичење у Купу Србије, где је у мечу ½ финала поражена од стране Партизана резултатом 18-7. Добра је ствар то што су успели да одиграју добру утакмицу против фаворизованог Партизана, а још боља је то што је неколико младих јуниора добили прилику да да заиграју у стартној постави. Надамо се да ће БРК Црвена Звезда већ од наредне сезоне да уђе у позитиван ритам и врати се у врх српској рагбија, где и припада.
5. РК Динамо 1954 је уписао четири победе у Првенству Србије
Три од те четири победе су биле против Торпеда из Петровца на Млави, што смо нешто раније у тексту и описали. Док је једна победа била службеним резултатом против Партизана пред сам крај сезоне. Забележили су и пет пораза против Рада и Партизана, што је било очекивано. Не смемо заборавити да је Динамо играо веома неизвесне утакмице против БРК Црвене Звезде, прво је изгубио у Првенству Србије 39-34, док је другу изгубио у 1/4 финалу Купа Србије 41-19. Колико год је Торпедо био близу да победи Динамо, толико је Динамо био близу да победи Звезду.
Динамо има веома млад и перспективан тим, коме је потребно дефинитивно стицање искуства. Да би се то искуство стекло, на прави начин, потребан је цео тим. Током читаве сезоне, Динамо је кубурио са бројем играча, где су пречесто били кнап, односно без измена. Јако је тешко мотивисати играче да одиграју утакмицу против Партизана и Рада, где се очекује пораз, али је апсолутно потребно научити лекције из сваке победе и сваког пораза. Да би се то десило мора постојати бројност како на тренинзима, тако и на утакмицама. Без тога нема напретка. Али руку на срце, доста играча Динама је дугорочно повређено. Неки су имали тешке повреде од којих се опорављају месецима, док је некима само повређена сујета.
Своје прилике су апсолутно искористили неки играчи, који су изузетно напредовали у овој сезони. Морамо споменути неколико играча линије. Ту пре свега мислимо на Ивана Воштића, који је са својих 19 година препознат као изузетан проспект. Само ћемо напоменути да је он неизоставни члан Репрезентације Србије откад је кормило преузео Селектор Мишел Миловић, такође је и члан националног тима у рагбију 7. Поред њега се истакао и Милан Кузмановић, за кога можемо рећи да је мозак екипе, односно главни креатор. Посебно се радујемо да видимо напредак Марка Кошпића који је један од најталентованијих рагбиста у региону, брз као метак, у одбрани фантастичан, играч који може својим потезом да одлучи утакмицу. Не заборивимо на Бојана Нешића и Душана Гавриловића који су били изузетно убојит центарски пар на обе стране терена.
У скраму, Динамо има изузетан таленат. Ту пре свега мислимо на Стефана Драмићанина који може покрити неколико позиција. Очекујемо још већи напредак Давида Пала и Вукашина Васића у наредној сезони. Од њих очекујемо да буду доминантна сила у годинама испред нас. Од нешто искуснијих ту се налази Никола Адвигов који има тек 23 године, ал се чини ко да је ту доста више. Доста младих тек треба да попуни састав Динама, тако да са нестрпљењем чекамо да видимо младе Панчевачке проспекте у сениорској конкуренцији.
Посебно морамо истаћи и Стефана Милевског који се коначно вратио рагбију након дугорочног опоравка од повреде. Дозирани су ми минути и време које је провео у игри, али можемо сад рећи да је Динамо добио огромно појачање. И његово време тек долази. Међутим није он једини чији смо опоравак нестрпљиво чекали. Ту је и Александар Кркљуш кога једва чекамо да видимо поново на терену. Искрено се надамо да ћемо имати прилике да га гледамо већ на пролеће.
Можда смо мало претерали са расписивањем око Динамових играча, али не заборавите да је ова генерација играча окусница У18 јуниорске репрезентације и да представља будућност српског рагбија. А искрено се надамо да ће представљати и генерацију Динама која ће се вратити у сам врх клупског рагбија.
6. Репрезентација Србије је у серији од 5 победа заредом
Ова 2022. година ће се итекако памтити у рагби историји јер смо забележили четири победе у такмичењу под окриљем Европске рагби федерације. Цео процес је почео на почетку претходног циклуса, када је селекторску палицу преузео Мишел Миловић. Национални тим је консолидован, где је на гостовању у Бугарској поражен тесним резултатом 14-11, иако је у претходној утакмици било чак 71-7 у корист Бугарске. Иако смо доживели пораз, морал националне селекције се подигао на висок ниво, јер смо почели да играмо добар рагби. Убрзо је поражена Турска 37-14 на домаћем терену.
На пролеће смо наставили са добрим играма, прво смо победили Андору 24-18, да би у последњем мечу по први пут икад славили на гостовању у Босни и Херцеговини резултатом 38-19. Комплетирали смо такмичење на другом месту. Дошло је до промене у систему такмичења, где смо ипак остали у Конференцији 2 југ. Али то није пуно променило начин наше игре. Били смо поприлично убедљиво против Црне Горе, коју смо на домаћем терену савладали резултатом 62-0. Да би на крају у гостима поразили и Турску 23-6. Тренутно се налазимо на првом месту у групи. Наредне полусезоне нас очекује само једна утакмица против Босне и Херцеговине која је на програму 29. априла, и која ће одлучити ко ће бити на првом месту.
Треба истаћи да су групе закључане на две године, тако да неће бити промовисања у виши ранг на крају циклуса. Целу заврзламу и хаос око такмичења и закључавања група је Европска Рагби федерација направила због промене система такмичења у Чемпионшипу, где сад има 8 екипа које су подељене у две групе, где је планиран плејоф. Да ли ће се на крају циклуса бодови брисати или преносити, то нико са сигурношћу не може да вам каже.
7. Велики турнир Конференције 1 Европске Рагби федерације у Београду
Првог викенда јуна је одржан турнир Конференције 1 у рагбију 7. Стадион Краљ Петар Први на Бањици је угостио 24 екипе у мушкој и женској конкуренцији. Велики организациони изазов који је успешно комплетиран. Рагби савез Србије је драфтовао све своје људске ресурсе у организацији оваквог догађаја. Догађај који је најављиван као догађај године, али ни изблиза значајан и препознат од стране публике као рецимо утакмица Националног тима у рагбију 15. Да сада питате већину људи који су имали радну обавезу на турниру са киме је Србија била све у групи, тешко да бисте добили тачан одговор. А да не причамо јел се неко сећа неког есеја или акције са турнира.
Међутим, значај организације овакве манифестације је многострук. Прво се акумулирају значајна финансијска средства од стране Републике Србије, Града Београда, Европске рагби Федерације као и самих учесника. Што само значи да ће више средстава бити уложено у српски рагби. Друго, Српски рагби се презентује као одличан организатор, што нам може донети потенцијалну организацију још неког догађаја у будућности. Треће, доноси добру промоције, где се прича о рагбију. Рагби може бити популаран само уколико се прича и пише о њему. Колико год нешто било квалитетно и занимљиво, никад неће постати популарно уколико се не прича о томе. Када то укомбинујете са квалитетном фотографијом и видео снимком, онда имате сво потребно оруђе за добру промоцију.
8. Скроман наступ Рагби 7 репрезентације Србије
Када на домаћем терену играте турнир, где остварите једну победу и пет пораза, то се не може никако другачије окарактерисати него као јако скроман резултат. На крају смо заузели осмо место у укупном пласману. Треба бити искрен и рећи да нисмо имали превише среће са жребом, посебно у ¼ финалу где смо се састали са Швајцарском, која је на крају и освојила турнир. Једини меч где смо лоше одиграли и где смо разочарали је била утакмица против Црне Горе коју смо изгубили резултатом 15-14 у последњим тренуцима сусрета. Ово је други пут заредом да нас Црногорци побеђују на турниру. Потом смо имали добар меч са Кипром који смо решили у своју корист 22-12, да би на крају изгубили од фаворизоване Турске резултатом 26-0.
У ¼ финалу смо изгубили од Швајцарске, поприлично убедљиво 43-7. Потом је у разигравању од 5. до 8. места уследио још један убедљив пораз, овог пута од Аустрије 39-7 и на крају пораз и од Андоре резултатом 42-24. Све укупно, не баш добра представа Орлова, који су сасвим сигурно виђени пре почетка турнира у горњем делу табеле. Но, било како било, наредне године нас опет чека турнир у Србији и нова прилика да се постигне добар резултат.
Сматрамо да би најбоља ствар била када би екипа Србије у рагбију 7 била састављена од младих играча, који би на овакав начин стицали драгоцено искуство. Кад кажемо младих, мислимо пре свега на У23 играче, где би могли да окупимо и брусимо таленат у који смо улагали доста ресурса у млађим категоријама. Било би баш стратешки неодговорно да то не урадимо. Већ неколико година се у конкуренцији У18 јуниора игра рагби 7, и то можемо искористити на најбољи начин. Млади имају поприлично квалитета и сматрамо да би постигли далеко бољи резултат него што смо имали ове године. Сетимо се само 2010. године када смо имали млад састава који је освојио турнир у рагбију 7 и направио један од највећих успеха.
9. У18 јуниорска репрезентација ниже одличне резултате
Након дугогодишњег суноврата у развоју млађих категорија, коначно се 2015. године кренуло са системским решењима и са дугорочним улагањима. Годину дана након тога су играчи рођени 2004. године почели да тренурају рагби у У12 петлићима. Ево након скоро 6-7 година континуираног рада, можемо видети резултате. У раду са младима не можете очекивати краткорочне резултате, ако тражите квалитет уз квантитет. То је трка на дуге стразе, где немате осигурање да ћете успети успешно да је завршите. Али је награда огромна. Тренутно имамо ситуацију да се 5 клубова такмичи у конкуренцији У18 јуниора. Из тих клубова се селектују играчи за У18 репрезентацију.
Европска рагби федерације је донела одлуку да нације попут нас не шаљу више селекције на турнире са осам екипа, јер је ем превише скупо, ем нема смисла да земље без стабилног У18 такмичења у рагбију 15 учествују у оваквом формату. Ми се апсолутно слажемо са тиме. Уместо тога, донешена је одлука да се праве кампови и радионице где би три нације учествовале а потом и одиграле утакмице међусобно. Тако је и било прошлог пролећа у Загребу, где је наша У18 репрезентације уз Хрватску и Бугарску узела учешће. Након тренинга успедиле су кратке утакмице, где су нљаши тесно победили Хрватску 7-5, а касније и Бугарску 24-0.
На самом кампу је направљен договор да екипе одиграју утакмице између себе до краја године. Тако је прво Србија у Петровцу на Млави угостила Бугарску и славила резултатом 51-8. Орлићи су били у веома високом ритму и играли су поприлично брзо. У другом мечу, Србија је гостовала Хрватској у Загребу и славила је резултатом 15-0. Чинило се да ће резултат бити много виши, али једноставно нисмо играли довољно брзо и у високом темпу, правили смо велики број неизнуђених грешака. И на крају су Хрвати савладали Бугарску у гостима 27-5 и заокружили циклус.
Можемо бити изузетно задовољни са издаљима наше У18 репрезентације. Победити Хрватску у гостима без примљеног поена је поприлично добар ниво. С тим да је наш лимит много више од тренутних резултата и пружене игре. Такође морамо истаћи да је за нашу екипу дебитовао и играч из Француске Урош Пуцар, који је играо на позицији крилног у трећој линији и који се показао као изузетан проспект и играч на кога озбиљно треба рачунати и у сениорском погону.
10. Афирмација играча из јуниорског у сениорски погон
Најзанимљивија ствар за коју немамо стратегију, али би итекако требало да је направимо, чак шта више то би требао да буде приоритет. У млађим категоријама се школују играчи, и када изађу из У18 јуниора они нису још увек формирани. У сваком спорту, па и у рагбију се даје посебна пажња развоју играча до њихове 23 године. Погледајте пример Француза чије академије имају У23 и У20 селекције, не шаљу играче у федерал клубове, него посебну пажњу дају њиховом развоју.
Ове године се дешава да је велики број излазне јуниорске генерације заузео место у сениорском рагбију. Али једно је када се заузме место да би се попунио број и да бисте имали 15 играча за почетак меча, и онда се хвалите како имате екипу, а друге је колико заиста развијате играче. У наредних неколико година ћемо имати ситуацију да све више младих тренира рагби, и да у старије категорије долазе играчи из неколико клубова. Младим играчима је потребно време, потребно је страховито много времена и стрпљења да би развили свој пуни потенцијал. А потенцијала итекако имамо.
Зато је битно да ми превазиђемо стару бољку,а то је да са младима пре попуњавамо рупе у екипама, и стављамо их на позицијама које нису њихове. Или им лимитирамо време. Или их користе тренери као неки инвентар на тренинзима. У ранијем периоду млади су јако често на тренинзима држали педове док док се у њих укуцавају старији који наступају у првој постави и вежбају за утакмицу. Да ствар буде комплетна лакрдија то се догађало и у националном тиму. Ко зна колико је младих проспеката због таквих ствар престало да тренира рагби. То је једно такво губљење времена и трошење ресурса да просто немамо речи.
Квалитетни млади играчи долазе. Нађите им простор да играју на својим позицијама и да се развијају. Да, играће лоше, грешиће, лоше ће се постављати, слабо ће коминицирати, али ће из тих грешака учити и унапређивати своју игру. Скоро смо имали прилику да видимо како један млади играч стартује за један клуб на крилу, што није његова природна позиција. Аутоматски се добио мисмеч јер је преко пута имао јако брзе и мобилне играче. Изузетно је био исфрустриран, јер то није његова позиција. Притом је играч изузетан плејмејкер и јако добар обарач. Уместо да учи и да се развија на својој позицији он је закрпио место у тиму. На такве ствари треба обраћати посебну пажњу, ако наравно желимо да радимо на квалитету играча у Србији. Ако не желимо, онда да младима дамо педове па нек се ветерани укуцавају у њих док се не заврши њихово челичење.
11. Врло занимљива серија турнира Првенства Србије за У18 јуниоре
Не можемо рећи да је било нешто превише неизвесно, јер је РК Рад био на крају суверено први. Али зато можемо рећи да је било итекако занимљиво. Уколико сте присуствовали јуниорским турнирима, онда можете сведочити у корист ове тврдње. Да подсетимо, ове полусезоне се играла серија од 4 турнира Првенства Србије. Више о самом систему такмичења као и резултатима, табелама и листи стрелаца сазнајте на страници Првенства Србије за У18 јуниоре.
Три од четири турнира је освојила екипа Рада, док је један турнир освојила екипа Крушевца. Е управо ту долазимо до тог момента занимљивости. Крушевљани су све до краја пролећног дела такмичења били екипа чији је пласман био при дну табеле. Да би недуго затим дошли до тога да освоје турнир. Апсолутно можемо рећи да су коначно сазрели и да имају неколико играча који су невероватно напредовали, ту пре свега мислимо на Вељка Митића који је постао једна од водећих опција у нападу. Главну реч у тиму води Немаља Лазић који је израстао у лидера екипе, и заједно са Алексом Јовановићем и остатком екипе је наметнуо Крушевац као једног од фаворита.
Главни фаворит Рад је оправдао очекивања и на крају освојио Првенство. Као што смо и најавили на почетку сезоне, Данијел Стојановић, Матија Пелва и другари су били током свих турнира најбољи и заслужено подигли пехар намењен освајачу Првенства. Морамо истаћу да су велики терет поднели и У16 кадети Рада који су били изузетни и који су показали велики квалитет. Није Раду било лако никако, имали су поприлично тежак посао против квалитетних екипа, али су успели да реше све изазове који су постављени пред њих. Посебно је интересантно било то што велика већина јуниорских играча Рада игра на позицијама скрама. Душан Јовановић и Борис Милојковић играју на позицијама стубова, Урош Јевђенијевић и Ноа Груецмакер играју у другој линији, а Данијел Стојановић и Игор Шврака играју трећу линију.
БРК Црвена Звезда је кренула изузетно споро, где је чак пропустила први турнир. Имала је проблема са повредама и бројношћу. Међутим када су се консолидовали, добили смо изузетно јаку екипу, са јако добрим индивидуалцима. А добра екипа је ништа више него скуп добрих индивидуалаца. Главни играчи Звезде су Момчило Краљ, Лазар Јелисавчић, Никола Пумпаловић и Драган Кокановић. Како је такмичење одмицало тако су црвено бели били све бољи и бољи, што показују и резултати. Да су форму са последња два турнира имали и на почетку такмичења, ко зна како би изгледала табела. Зато се увек напорно ради у предсезони, да би током целе сезоне били на високом нивоу.
Доста смо очекивали у јуниорској конкуренцији од РК Динама 1954. Међутим већ након пролећног дела сезоне смо знали да ће тешко Панчевци успети да ураде нешто више у јуниорској конкуренцији, из два разлога. Први, неколико играча се повредило, између осталих Милан Кузмановић и Марко Кошпић који су ударне игре Динама. Други разлог је тај што је сениорска екипа имала превише одложених утакмица, а сви јуниори имају обевезе у сениорском такмичењу. Тако да је учешће на два турнира и последње место у коначном пласману реална ситуација с обзиром на околности
Борац из Старчева је најмлађа екипа у такмичењу, где је само један од играча јуниор излазног годишта. Очекивали смо дефинитивно више од њих, али опет са друге стране нису били на високом нивоу као на пролеће, када су имали неколико добрих пласмана. Јован Радовановић је био константа претња када је имао лопту у рукама јер је изузетно брз. Александар Авдиовић је био један од бољих играча и у нападу и у одбрани. Остали су били просечни, нису се превише истицали. Посебно је упадала у очи игра у одбрани и игра без лопте која је била статична, без превише ефекта. Но било како било, чека нас пролећни део сезоне и нова серија турнира, тако да дефинитивно има доста простора за напредак.
12. Златна генерација – У16 кадети РК Рада
Морамо издвојити ову генерацију кадета у РК Раду. Погрешили би уколико их не би напоменули, јер су стварно имали изузтено добру сезону како у Србији, тако и у иностранству. Првенство Србије су заузели убедљиво на првом месту, са свим победама и без примљеног есеја, што је сложићете се поприлично достигнуће. Немојте помислити да је конкуренција слаба и да је резултат настао из тога. Баш напротив. У кадетима се ове године играо јако добар рагби. Само је Рад био на много вишем нивоу.
Уколико сте доминантни у домаћим оквирима, нећете моћи да напредујете уколико немате адекватног противника. Управо је зато и битно то што су Грађевинари имали неколико путовања и турнеја који су организовали. Почетко године су наступили на турниру у Босни и Херцеговини, затим су били у Темишвару и Нађикорошу, да би почетком новембра направили лепу турнеју у Италији, где су играли против РК Бергама 1950, за који наступа наш репрезентативац Јанко Земун Милинковић, који је био и домаћин нашим рагбистима.
Рад у свом саставу има велики број квалитетних играча који су 2006. и 2007. годиште. Велики број играча тренира рагби неколико сезона и има поприлично искуства играља у млађим категоријама. Када би могли да повучемо паралелу, можда би могли да их упоредимо са генерацијом 1988/1989 РК Рада, односно некадашњег РК Победника. Чак би се усудили да кажемо да имају много више потенцијала. Но, време ће показати.
Када само погледамо линију и скрам целе те генерације, не знамо одакле би почели. У првој линији имате два јако добра стуба, попут Огњена Сиљановског и Александра Ћирића који су изезетно продорни и мобилни стубови. Ту је и Петар Арнаутовић на позицији талонера, који има перфектну руку и одличну лопту у ауту. У другој линији имате Матеја Петровића и Вука Симића који су веома продорни и брзи. Војин Симоновић диктира темпо на демију. У линији имате Игора Гајића који је одличан плејмејкер, имате играче попут Милана Весковића који као да нема ману и Павла Пелву који су јако брзи. А ту су Никола Шмигић, Страхиња Глишић, Андреј Матић, Огњен Мартиновић, Алекса Миланковић, као и Урош Вукашиновић који је иако пионир, итекако нашао место у овој екипи.
Не дешава се толико често да имамо кадетску екипу која има дубину пупут у свом саставу попут Рада. Али немојте мислити да је то урађено преко ноћи и да су се играчи створили сами од себе. Ништа не пада са неба. Ми смо у рагбију поприлично дуго времена, и дуго пратимо и омладински рагби. Када је ова генерација формирана, били су у петлићима, где никако нису могли да победе РК Сингидунум који је имао јако брзе играче. Међутим, након неког времена, Рад је успео да прво одигра нерешено, па да затим и победи Сингидунум и на тај начин их престигне. Али то су успели великим трудом и напорним тренинзима и радом. Није се појавио доминантан клинац који је направио разлику.
Сличну ситуацију су имали када су дошли у пионире. Прво су велику борбу водили са РК Челиком, а нешто касније и са Борцем из Старчева, који је на једном финалном турниру одиграо нерешено са Радом и освојио титулу Првака Србије. Опет висок мотив за њих, где су трудом и залагањем престигли све екипе и постигли резултат који смо напоменули у почетку овог утиска. Квалитетан и константан рад увек доноси резултате.
13. У16 кадети Динама у великом успону
Због Панчеваца нам је изузетно драго што смо потпуно промашили у процени пред почетак сезоне. Тада нисмо пуно обратили пажњу на Динамо, јер смо мислили да неће ући у борбу за медаље. Током ове полусезоне су израсли у озбиљну екипу. И то у такмичењу где је неприкосновена екипа Рада. На самом почетку сезоне смо мислили да ће Рад освојити Првенство, а да ће се Борац из Старчева и Челик борити за медаље, док су остали испод ове поменуте три екипе.
Ништа се не дешава преко ноћи. Пракса је показала да је увек најтеже одржати кадетску екипу. То је огроман посао, где се улаже доста времена и ресурса како бисте добили квалитетну екипу. Када би протрљали чаробну лампу и захтевали од духа кадетску екипу, погледао би вас са подигнутом обрвом и рекао да је то дуготрајан процес, нема инстант успеха. Велики труд за собом носи и велику награду, а где ћете већу награду од квалитетне кадетске екипе и играча.
Динамо је током године дизао своју форму и квалитет игре. Подједнако је базирао своју игру и на скрам и на линију. У скраму на позицији прве линије играју Филип Гроздић и Лазар Гроздић, пионири који квалитет показују и у кадетима. Матеја Крчадинац је озбиљна сила на позицији талонера, док су Никола Бегунић и Данило Бошковић стандардни у другој линији. На демију је Војин Цветановић, док је место разигравача, односно отварача у рукама Вука Олушког. Центарски пар Матеја Царан и Јован Ракић, играч БРК Црвена Звезда, који игра на лиценцу за Панчевце, пружа одличне игре у пољу. На крилу је Никола Чобанин који се често повуче и у одбрандбени део терена. Током сезоне утисак на нас су оставили и Михајло Поповић, Стефан Комненовић између осталих.
Од овакве екипе Динама сад очекујемо још већи напредак наредне полусезоне. Након паузе следи предсезона, где се прави разлика. Што више тренирате то ћете имати боље резултате када почне сезона. Оно што би ми волели да видимо је наступ Динама на неком међународном турниру или у некој међународној утакмици. Било како било, ми ћемо их посебно пратити наредне полусезоне.
14. Квалитетно такмичење У14 пионира
Ове сезоне смо били само на једном турниру У14 пионира. И након тог турнира смо схватили да смо озбиљно погрешили јер смо имали прилике да видимо озбиљне утакмице и озбиљне играче. Не пишемо ово да би имали нешто да напишемо, али скроо сваки меч смо пратили са отвореним устима колико смо били фасцинирани. Буквално свака екипа која је наступила има по неколико јако добрих играча. Мало је рећи да смо остали фасцинирани и фрапирани. Још када на то додамо да доста родитеља долази и гледа рагби, онда имамо све шта нам треба, добар рагби и доста публике.
Пионирске екипе су доста стабилне, са играчима који тренирају по неколико година. Код нас имате БРК Црвена Звезду, РК Динамо 1954 и РК Рад који су скоро па изједначени. РК Дорћол 1998 је за нијансу слабији, док је РК Жарково млада екипа која скупља искуство. РК Челик из Зенице је био неприкосновен ове године, освоји су све турнире, апсолутно заслужено. Када гледате три наше водеће екипе и РК Челик, имате рагби са свим елементима рагбија. Чини се да је терен мали, и јесте за њих, јер су га озбиљно прерасли, и за њихов развитак се мора проширити.
На нас су највећи утисак оставиле одбране, јачина контакта и поентирање након неколико фази. Дуги низ година је ниво млађих категорија био да се дода лопта највећем или најбржем играчу који или пробије или претрчи друге играче и постигне есеј. Е па сада тога више нема. Сада се игра озбиљан, јак и организован рагби. И право да вам кажемо, једва чекамо наставак сезоне.
15. Одлична атмосфера на турниру рагбија на песку у Новом Саду
Рагби на песку је нешто што је фалило српском рагбију свих ових година. РК Војводина је ове године организовала међународни турнир, који је био на високом нивоу. Укупно је 7 екипа узело учешће на турниру, од тога једна екипа из иностранства, односно Арсенал из Тивта. Поента је да уз омиљени спорт, музику, пријатељску и позитивну атмосферу проведете цео дан на турниру. Редакција портала је била на турниру и са њега носимо само лепе утиске. Волели бисмо када би се одржавало неколико оваквих манифестација током лета, било би поприлично забавно. Не мора рагби да буде мучење у тајности, где се увек борите против нечег или против свих, а да нико није чуо да рагби уопште и постоји.
16. Огромна прилика за развојне пројекте: рагби у 3. категорији спортова
Огроман успех Рагби савеза Србије и рагбија као спорта у Србији. Можда нико није свестан шта ово значи, али то ће повећати линеарно финансирање рагбија на свим нивоима. Зато је веома битно да се клубови распитају у локалним самоуправама на које пројекте све могу конкурисати. Треба дефинитивно искористити све могућности које се пружају. Јако често се административни послови занемарују, а заправо могу донети доста бенефита. Конкурушите на пројекте, распитајте се, сваки динар добро дође.
17. Занимљива Б лига, повратак Лознице у такмичење
На почетку сезоне смо мислили да ће се Војводина прошетати кроз Б лигу као петао кроз кокошињац. Што је и било након два турнира, међутим Крушевац је током сезоне убацио у пету брзину, што је довело до тога да се у последњем мечу на последњем турниру одлучило ко ће освојити Б групу. На крају је Војводина била боља од Крушевца резултатом 19-12 и осигурала прво место.
Ипак највећи утисак је повратак РК Лознице у званична такмичења након скоро годину ипо дана. Јако добар знак који је учинио Б групу још интересатнтнијом. Лозничани су чак на трећем турниру победили Војводину и унели неизвесност у такмичење. Посебно су нас обрадовали својом реактивацијом. Сматрамо да је неопходно потојање рагби центра у том делу Србије. Још више би волели када би се реактивирала и рагби школа која је имала запажене резултате.
