Панчевачки Динамо је један од великана Српског рагбија. Клуб са веома богатом историјом и традицијом. Златни период се везује за фукнционисање у СФР Југославији када су освајане и тутуле у сениорској конкуренцији. Да се подсетимо, Динамо је био Првак Југославије пет пута, док је девет пута био вицепрвак. Панчевци имају у својим витринама и 6 Купова СФРЈ. Били су једини спортски колектив из Панчева који је освајао титулу Првака тадаше државе.
Динамо након 1991. године
Након распада СФРЈ, Панчевци нису имали превише успеха у сениорским такмичењима. Није освојено ниједно Првенство нити један Куп. Примат су преузели Београдски клубови. Међутим Динамо је имао доста успеха у млађим категоријама, али никако нису успевали да материјализују и развију младе проспекте у јак сениорски тим који би коначно освојио титулу у Првенству или у Купу Србије. У последњих тридесетак година, Динамо је имао неколико сјајних генерација, неколико јаких тимова. Међутим, никако нису успевали да направе приметнији резултат, чак ни да направе континуитет наступа у Првенству Србије за сениоре.
Да би могли да схватите тренутну структуру играча у Динамо, морамо и напоменути и мрачни период клуба, где у Панчеву није било рагбија од 2010. до 2015. године. Сада то можда делује као период из праисторије, али верујте да није, овај податак је веома битан за клуб јер је направљена огромна пауза у раду, где су генерације које су и пре 2010. године тренирале у клубу изгубљене. Штета која је направљена је била огромна по рагби уопште.
Поновно покретање клуба
Клуб се покренуо поново из пепела и активно се укључио у систем развоја младих селекција. Веома брзо су формиране млађе категорије које су биле веома успешне у такмичењима. Од 2017. године па све до 2021. године Панчевци су освајали јуниорска Првенства. Ако стратешки гледате развој младих играча, онда простом рачуницом долазите до тога да је потребно 7-8 година да играч прође млађе категорије и уђе у први тим, као школован рагбиста који може играти на високом нивоу. И што је најбитније то морате радити у континуитету. Може да се деси да вам из целе генерације остане један или два играча, а може да се деси да вам остане и десет. Немојте да нас погрешно схватите, није то лутрија, него много фактора утиче на успешност вашег рада.
Управо ти момци који су долазили из успешних млађих катогорија чине велику већину играча Динама. Тим је млад и веома перспективан, са огромним простором да напредује и да се направи успех. На клубу је сада огроман рад да подржи то младо језгро, да га окружи мало искуснијим играчима са којима би млади годинама напредовалии стасавали. Панчевци већ имају једног стандардног репрезентативца Србије у рагбију 15 и рагбију 7 који ове године пуни 20 година и један је од најталентованијих играча у Србији. Мислимо на Ивана Воштића, генерацијског талента у домаћем рагбију.
Динамо је сада стабилан клуб, који тренутно прави континуитет игара у А групи и који полако али сигурно скупља потребно искуство које ће у неком тренутку материјализовати у виду резултата. Тај резултат нас може изненадити и доћи много раније него што можемо да очекујемо. На жалост, одређени број играча је доживео озбиљније повреде па се налазе или ће се налазити ван строја неко време. Неке повреде су добијене на терену, а некима су повређена осећања. Али ми се не бавимо такмичењем у кукању и запомагању, него се бавимо рагбијем. Ипак рагби није за сваког и захтева како физичку тако и менталну снагу, што је и одлика правих спортиста.
Како ће изгледати тим Динама?
Скрам
Динамо има велики број талентованих играча који могу да покрију неколико позиција у скраму. Међутим, прва линија ће бити веома проблематична у току сезоне. Некако Панчевци у последњих неколико сезона имају највећих проблема на позицијама стубова и талонера. Прошле сезоне је било неколико постава које су најчешће коришћене. Чак је долазило до тога да је прва линија била изузетно искусна, где су јако често Јожи Царан, Владимир Амбруш и Дејан Манојловић чинили прву поставу. Играчи који су рођени 70-тих година прошлог века. И били су поприлично успешни.
На неколико мечева је прву линију играо Ђорђе Мишић, који је представник млађе генерације. Велики изазов је стављен испред њега, где је он апсолутно испунио очекивања. У неком тренутну је и Стефан Драмићанин по потреби покривао позицију стуба иако је његова примарна позиција у трећој линији. У првом делу прошле сезоне на позицији прве линије наступио је и Петар Хинић, који је чак дошао до дреса Репрезентације Србије, где је наступио на мечу против Андоре. На нашу велику жалост нисмо га виђали у другом делу сезоне након што се опоравио од повреде. Међутим рагби у Србији се игра на аматерском нивоу, тако да играчи након средње школе често изаберу каријеру пре уместо спорта којег воле, у коме су добри и који су тренирали цео живот. Мало је безвезе да напустите нешто што волите и што играте на високом нивоу, али то је живот.
У класи 2004 Динамо има два играча који сасвим сигурно могу да буду одличан залог за будућност. Ту је Вук Кривокућа на позицији талонера, који је ту позицију одиграо и за У18 јуниорску репрезентацију. Такође ту је и Петар Мљач који сасвим сигурно, уз напоран рад, може постати респектабилан прволигашки играч. Динамо је у класи 2005 имао генерацијског талента у виду Немање Миленковића коме смо сви предвиђали огромну каријеру, не само у Србији, него и у иностранству. Немања је имао све, у сваком сегменту игре је био на високом нивоу. Али повреда је учинила своје, у међувремену је обновио своју повреду и велико питање је колико је спреман да се врати на терен. Наша редакција је имала жељу да види Немању на терену у овој години, јер сматрамо да је он требало да буде будућност рагбија у Србији. Али на жалост понекад жеље и реалност нису у истој равни. Ипак је ово друго време где су битније неке друге ствари у односу на то да напорно радиш и да представљаш своју земљу у спорту који волиш.
У другој линији Динамо има поприличну стабилност у јако младим играчима. Из некада шампионске класе 2000 ту је Михаило Марјановић, који може стабилизовати скрам и увек пружити одличну игру. Потом ту су два играча из класе 2004, Лазар Алексић и Вукашин Васић активни јуниорски репрезентативци који су одиграли фантастично против У18 Хрватске у Загребу прошле сезоне.
Тренерски тандем Гавриловић-Амбруш сасвим сигурно нема шта да брине ни за трећу линију, која је порпилично јака. Можемо слободно рећи да ће тренери бити на слатким мукама јер ће имати јако тежак избор. Никола Адвигов је већ искусно решење у трећој линији, иака је рођен тек 2000. године. Већ има довољно утакмица у ногама да може да буде један од лидера на терену. Из калсе 2002 ту се као примарна опција намеће Стефан Драмићанин који је поприлично напредовао у току прошле сезоне и који може бити изузетно квалитетно решење на чепу. Ми смо дуго чекали, доста писали, и на крају успешно дочекали повратак Стефана Милевског на терен наког повреде и операције. Иако му је време и улога била пажљиво дозирана прошле сезоне, он је показао да рагби није заборавио. Зато нестрпљиво и чекамо да висимо како ће изгледати ове сезоне. Давид Пал је пре две године игра рагби живота, пре него што га је повреда спречила да настави у том ритму и прошле сезоне. Међутим један од најбољих играча у Србији у класи 2003 не зна за одустајање, и сасвим сигурно ће бити фантастичан и ове године.
Линија
У линији ће и ове године Панчевци имати огроман таленат пред којим ће бити велики изазови. Како ће изгледати Панчевачка дијагонала, видећемо већ на првом овосезонском мечу. Панчевци имају огроман потенцијал. Пре свега ту мислимо на већ поменутог Ивана Воштића који је већ стандардан у Репрезенатцији Србије. Он може покрити неколико позиција, од крила, аријера, центра па и отварача. Он се најбоље слаже са Миланом Кузмановићем који је можемо рећи, први мозак екипе, играч који обожава одговорност и притисак и уме са тиме одлично да излази на крај. Он је играо на позицијама демија и центра. За нас је Марко Кошпић играч који може игри Динама да да нову димензију, да је рапирно убрза и испрати висок темпо. Ова три момака су изузетно млада, Иван је рођен 2003. године, док су Милан и Марко представници класе 2004. Ту не смемо заборавити ни Огњена Воштића, продукта класе 2005, који је универзални играч и који може савршено да покрије по неколико позиција у тиму.
На центарској позицији се очекују добре игре од можда најискуснијег играча у екипи, Бојана Нешића, иако има тек 26 година. Изузетно продоран играч који може да направи разлику на терену како у нападу, тако и у одбрани. На крилнимпозицијама можемо очекивати и наступе Владана Дабића и Дејана Кркљуша који својом брзином могу да одговоре на све изазове који се стављају пред њих. Кркљуш је један од најбржих играча у Србији који се одлично снашао у дресу Динама. Ми бисмо волели да видимо да ли и даље има брзину у ногама и чврстину за сениорски рагби. Страхиња Аџић као представник генерације 2004 може бити јако добар на неколико позиција. Протекле сезоне је био први плејмејкер како Динама тако и јуниорске Репрезентације Србије. Један од играча који је показао добру форму протекле сезоне је и Вања Цветановић који је играо одлично у тандему са Нешићем, где су приказали да могу да играју у високом нивоу. Међутим висок ниво се постиже напорним радом, тако да уколико нисте спремни да дате све од себе на тренингу, и то у једном веома захтевном спорту попут рагбија, онда предлажено да нађете неки меканији спорт где ћете се осећати безбедније.
На жалост повреде нису заобишле Динамо ни ове сезоне. Стандардни првотимац Душан Гавриловић је доживео незгодну повреду ван сезоне, која га може удаљити са терена на дужи временски период. Душан је покривао успешно позиције центра и крила. Морамо рећи да смо ми можда највише потајно очекивали да видимо и Александра Кркљуша коначно на терену, након јако дуго времена. Он је доживео веома незгодну повреду од које се успешно опорављао. Међутим њега нећемо видети до јесењег дела сезоне јер је отишао на служење војног рока. Тако да њих двојицу можемо очекивати на терену од септембра.
Млади полако куцају на врата првог тима
Играчи из класе 2006 ће ове сезоне напунити 17 година и стећи ће право да играју за први тим. Са младима никада не треба превише журити јер ипак потребно је прво накупити довољно знања и искуства да бисте могли да наступате на великој сцени. Ту мислимо на Николу Бегунића који може покрити позиције у другој и трећој линији. Он је играч који дуги низ година успешно наступа у млађим категоријама и од кога се доста очекује. Осим њега доста наде се полаже и у Данила Бошковића који је невероватно напредовао у јако кратком времену и истакао себе као великог младог талента. Данило је играч који покрива позиције друге и треће линије и који одлично сарађује на терену са Бегунићем.
Шта можемо очекивати од Динама ове сезоне?
Дефинитивно можемо очекивати велики напредак. Младим играчима је потребно време и искуство да би напредовали. Панчевци нигде не журе и време ради за њих. Колико можемо приметити ове сезоне ће се у Панчеву играти врхунски рагби, па ће љубитељи рагбија имати прилике да прате добар рагби. Динамо ће у првом колу гостоватио браниоцу трофеја Раду.
