Без младих нема ни будућности, како у животу, тако и у спорту. Можда звучи да нема ту превелике филозофије, али верујте да итекако има. Рад са млађим категоријама у било ком спорту подразумева велику организацију, вредан и предан дугогодишњи рад, где ћете плодове убирати за 6, 7 а некад и више година. Када кажемо плодове, мислимо на школоване играче који имају неколико квалитетних сезона у омладинском погону и који су спремни да заузму своје место у сениорском рагбију. Управо је то главна разлика која вашу оргнизацију квалитетнијом и бољом. Зато нам је било интересантно да испричамо причу о рагби клубу Будућност који доста ресурса и рада улаже у рад са младима.
Напомињемо да РК Будућност има 60 активних чланова који су редовни на тренинзима. Главни циљ клуба је гајење рагби вредности и потенцирање истих у свим својим активностима, на терену и ван њега. Време дефинитивно ради за Подгоричане, јер имају чак четири селекције у клубу. Поред најмлађих, ту је У18 екипа као и женски и мушки сениорски тим. Осим едукације играча доста пажње се посвећује и едукацији тренерског кадра, где Зоран Радуловић и Едуард Харди напредују из тренига у тренинг. Захваљујемо се господину Ивану Стојановићу који је издвојио време да одговори на наша питања. Надамо се да ћете уживати колико смо и ми уживали док смо правили интервју.
Rugby.rs: Када је основан клуб? Каква је била прича везана за оснивање?
Иван Стојановић: Настанак самог клуба био изузетно сепцифичан у домену бајке која се остварила. Као предсједник и садашњи власник клуба у медијима сам прочитао вијест да је у Црној Гори стигао рагби. Као бивши играч рагби клуба Војводина ова информација ме је јако обрадовала. Истог дана сам сјео и аутобусом отпутовао за Тиват у коме је био и први основани клуб у Црној Гори, Арсенал из Тивта и клуб у процесу оснивања, Крсташи из Котора. Група странаца који су у том тренутку радили у облизњем ексклузивном комплексу Порто Монтенегро су покренули причу рагбија у Црној Гори. Био сам одушевљен атмосфером и тада се родила се идеја о ставрању новог клуба и добијам огромну подршку од тадашњих играча као и од тренера Кућанчанина, и наравно од људи који су овај спорт донијели у Црну Гору, набројаћемо само неке Бекет Такер, Малком Блаксал и наша дама Оливера Мишковић која је радила са њима а касније постала играчица, а потом и Секретар савеза.
У Црној Гори се прва рагби утакмица одиграла тек средином 2011. године. Још током 2011. године у Подгорици је почео неформалан развој рагбија кроз одржавање тренинга на ливадама и другим слободним мјестима на отвореном простору. Први незванични тренинг се одрзао у парку код 13. Јула, дио града Стари Ааеродром, први играчи су били најближи пријатељи, браћа, кумови и колеге. Прва два клуба која су званично формирана у Црној Гори су Арсенал из Тивта, Крсташи из Котора и трећи клуб је рагби клуб Будућност, чиме су се и стекли и званични услови за формирање првог Рагби савеза у Црној Гори. Како и те давне 2012. године тако и данас, рагби клуб Будућност као један од оснивача и данас је важна карика за развој овог спорта. Рагби клуб Будућност као најстари подгорички клуб је основан 21.10.2012 на оснивачкој скупштини а од надлежног органа Управе за младе и спорт УПИ број 01-153 од 13.12.2012. године и уписан у Регистар спортских организација.
Rugby.rs: Колико је било тешко на самом почетку?
Иван Стојановић: На самом почетку било је веом тешко као нови спорт, друштво је имало предрасуде како је прегруб. Проблем је било наћи и стадион, власници терена су стрепљели да им не уништимо подлогу. Први тренинзи су се одржавали у парковима, на ливадама, као и на просторима који имају већу зелену површину. Уз помоћ фудбалског клуба Црвена Стијена рагби се први пут у Подгорици играо на неком званичном стадиону. Утакмице су се играле на главном стадиону а тренинзи на помоћном терену. У сјећање прве генерације играча Будућности ће остати и први сусрет са помоћним тереном. Стадион је био обрастао растињем и травом преко једног метара. Солидарним радом тадашњих играча терен је покошен, ограда поправљена и уклоњен велики број шприцева које су користили конзументи дрога. Постала је рутина прије почетка тренинга уклонити камење, игле и смеће. Како тад тако и сад, зхвалност велику дугујемо представницима Црвене Стијене чији стадион и данас користимо за одигравање утакмица на простору бившег помоћног стадиона је направљена скола.Ни после 10 година не постоји разумијевање за површину за стадион ни од представника државе ни локалне самоуправе.
Rugby.rs: Колико је било тешко објаснити људима шта је то рагби? Ипак је то био нови спорт у Црној Гори.
Иван Стојановић: Генерално локална заједница има став и мишљење да је рагби спорт грубијана без правила са пуно повреда. Ту табу тему смо покушали да демистикујемо на следечи начин. Тадашњи тренер Милош Кућанчанин који је био заслужан за и оснивање и рад клуба, имао је став да клуб мора имати женску селецију. То је био бум који је довео пуно како момака тако и дјевојака у клуб, и стереотипи и предрасуде су лагано биле све мање и мање. Наравно даме су играле безконтактну верзију рагбија. Као нови спорт који играју и даме, брзо се прочуло. Више није било изговора за јачи пол кад љепши пол може да игра у духу Црногорског јунаштва, није се смјело речи да се не смије. Сами почетак јесте био тежак али у Црној Гори све што је ново има јак одјек у друштву а најтеже је то одржати. Велику подршку смо имали од тадашњег предсједника савеза Бекета Такера и секретара Оливере Мишковић, помоћу којих смо и добили прве спозоре Луштицу Беј.
Rugby.rs: У првих неколико година постојања, који детаљи и успеси ће бити увек уписани у историју Будућности?
Иван Стојановић: У историји, као најљепши тренутак остаће прва утакмица одиграна у Подгорици. Тада сам се оженио у суботу а у недељу одиграо утакмицу. Такође остаће упамћено и освајање првог мјеста на турниру десетеке у Никшићу. Сјајна ствар нашег клуба је што је имао визију ширења рагбија у цијелој Црној Гори. Уз помоћ Мартија Лустија из Ирске, клуб је помагао развој рагбија у Никшићу и Бару. Такође посебна нам је част јер је наша садашња предсједница Рагби савеза прве кораке направила управо у нашем клубу, као и што у руковоству клубова из Подгорице седи управо прва генерација Будућности
Rugby.rs: У последњих неколико сезона, доста велики акценат дајете на рад са младима. Које све старосне категорије клуб има?
Иван Стојановић: Од 6 до 106 сто би рекао нас нови тренер Данило Ћеранић, такође бивши играч прве генерације рагби клуба Будућност, који свој посао ради на волеонтерској основи из чисте љубави према клуби и имену Будућност.
Rugby.rs: Да ли клуб уписује нове младе рагбисте? Са колико година млади могу почети да тренирају рагби у РК Будућност?
Иван Стојановић: У клубу су добро досли сви старији преко 6 година, наравно имамо и млађих заинтересованих које не моземо одбити и са њиима тренер ради са посебниом пажњиом.
Rugby.rs: Какви су вам планови за омладински погон у 2023. години? Јел планирате неке турнеје и учешћа на међународним такмичењима?
Иван Стојановић: Планова не фали, увијек смо у клубу расположени за акцију међутим ограничени смо буџетом који је у претходне двије године био 0 еура. Читав рад смо финансирали из личних средстава. Вољели бисмо поћи на Лука Марин Турнир, онда до Чешке гдје тренинге води наш бивши играч, има турнир и у Риму међутим шта ће се од тога остварити видјећемо.
Rugby.rs: Очекује вас веома захтеван Календар такмичења у сениорској конкуренцији. Какве су вам амбиције?
Иван Стојановић: Могу слободно да казем да видим свијетлу будућност за чланове Рагби клуба Будуцност. Претходну годину, прву годину у којој смо се вратили такмичењима, ставили смо фокус на афирмацију најмлађих играча. Просјечна старост играца на терену нам је била 16 година сто је чињеница са којом се слабо који клуб може похвалити. Ове сезоне имамо исте те играче и 10ак нових од којих неколико из иностранства који су по први пут узели рагби лопту у руке на нашим тренинзима и вјерујем да ће ове године а и наредних Будућност бити све висе и висе компетитивнија јер вријеме ради за Будућност.
Rugby.rs: У Црној Гори ће се играти Првенство у рагбију 10 и рагбију 7? Шта очекујете од ове сезоне?
Иван Стојановић: Мислим да је одговор на претходно питање адекватан. У сустини консолидација редова, играци да добију на искуству, међутим и да преузимају игру полако.
Rugby.rs: Колико играча клуб даје за национални тим Црне Горе?
Иван Стојановић: Прошле године смо имали три репрезентативке. Ове године једна дама и четрнаест мушких рагбиста су добили позив за национални тим. За сада није било наступа истог.
Rugby.rs: Који играчи су оставили највећи траг у РК Будућност?
Иван Стојановић: У Рагби клубу Будућност смо као једна велика породица. Изњедрили смо низ играча који су касније цак и носили игру репрезентације а и играли у иностранству. Политика клуба је таква да смо сви један и један су сви и не сматрамо да треба истицати било чије име на тај начин тако да не бисмо никог издвајали.
Rugby.rs: Да ли постоји пут како играчи из Црне Горе могу играти у иностранству?
Иван Стојановић: Наравно да постоји. Наш тренер има јако пуно конекција у иностранству, чак је на почетку сезоне за једног играча нашао ангажман у два страна клуба, где је остало да посаље податке пасоша како би се карта купила, међутим због личне ситуације одлућио се ипак да остане уз ријечи – играћу само за Будућност- због цега смо јако поносни.
Rugby.rs: Где тренирате, како вас могу људи наћи?
Иван Стојановић: Тренирамо на стадиону ФК Црвене Стијене у Толошима као и у затвореном терену такође у Толошима. Ту сарадњу смо остварили први у Подгорици јако давно и док не добијемо некад свој терен не планирамо да мијењамо.
У госте нам долазе ове године екипе из Енглеске, Белгије и Ирске, те се надамо да ћемо им гостопримством узвратити на повјерењу.
Rugby.rs: Ове године је Светки Куп у рагбију, јел планирате да реализујете неке развојне активности за време такмичења?
Иван Стојановић: Коначно ове године имамо просторије, тацније пар њих у којима се можемо окупљати како бисмо гледали утакмице, те ћемо свакако организовати колективно гледање утакмица Светског купа.
Rugby.rs: Колико популарност Светког купа може утицати на популарност рагбија како у Подгорици тако и Црној Гори?
Иван Стојановић: Надам се да ће помоћи, међутим нити једна од локалних тв станица не преноси утакмице Светског купа у рагбију, што нам отежава популаризају.
