Протекли репрезентативни циклус је био веома успешан за репрезентацију Србије. Остварене су три победе и један тесан пораз против Бугарске на старту такмичења. Један од кључних играча који су заслужни не само за атмосферу на терену, него и ван терена је Јанко Земун Милинковић. Ми смо се одлучили да први чланак наше редакције након званичног почетка рада буде управо интервју са Јанком, из разлога што је његова посвећеност, професионалност и љубав према националном тиму на највишем могућем нивоу.
У јесењем циклусу Јанко је имао значајну улогу у утакмицама против Бугарске и Турске. Против Турске је понео и капитенску траку националног тима. Наравно да нам није промакла његова емотивна реакција када је постигао есеј на почетку другог полувремена. Једноставно, Јанко је лидер ове селекције, и можемо бити поносни и срећни што имамо прилике да га гледамо у дресу Србије. Иако има тек 23 године, некако се чини да је Јанко један од сад већ искусних и прекаљених репрезентативних играча.
На жалост повреда га је спречила да буде део пролећног циклуса. Али то није спречило Јанка да дође у Старчево и бодри са трибина Орлове који су победили увек неугодну Андору. За нас, то је дефиниција посвећености тиму, и прави пример духа не само рагбија, него спорта уопште. И да, то се итекако примећује, оставља поприличан утисак и на саиграче и на публику која прати рагби. Сматрамо да је Јанко пример како спортиста треба да изгледа, и да млади рагбисти имају пример на који могу да се угледају. Нас је занимало нешто мало више о Јанку, његовим почецима, каријери и приватном животу.
Rugby.rs: Када си почео да тренираш рагби? Како си сазнао за рагби?
ЈЗМ: Моје прво искуство са рагбијем било је на сајму спорта у Бергаму када сам био мали. Пре тога су моји родитељи већ знали и хтели да ме усмере ка овом спорту, тако да од када сам први пут тренирао око 2002. године, нисам престао.
Rugby.rs: Реци нам мало више о твојој каријери, клубовима и позицијама на којима си играо?
ЈЗМ: Како сам почео да играм као мало дете, већ се знало да сам физички прилагођен позицијама у линији, а не у скраму. Касније, како смо полако уводили позиције, претпостављало се да у мојој генерацији могу да играм 9, тако да одувек играм деми, што ми се као позиција много свиђа.
Што се тиче тимова, увек сам играо за већи клуб мoг града, Rugby Bergamo 1950, а поред тога сам имао кратка искуства у иностранству, као у Немачкој, где сам играо за Sankt Pauli Rugby у Хамбургу.
Rugby.rs: Прву пут смо те видели у дресу Србије на У18 првенству Европе, који су твоји утисци?
ЈЗМ: Тако је, дебитовао сам са Србијом у Андори 2016. године са јуниорима: атмосфера је била одлична, и зато што ми је то било прво искуство у међународним такмичењима међу репрезентацијама.
Са доста играча, са којима сам играо први пут, и данас играм и носим дрес Србије и имам веома добре распореде, чак и ако се не виђамо најчешће.
Rugby.rs: Редован си члан репрезентације Србије, шта мислиш који је домет нашег националног тима?
ЈЗМ: Сада када сам играо неколико пута и упознао више играча, убеђен сам да репрезентација Србије не припада нивоу на којем је играла последњих година. Има више талентованих и жељних играча који би се без проблема одлично уклопили у виши ранг (конференција 1). У томе верујем јер знам да се моје мишљење дели у свлачионици и резултати утакмица то потврђују.
Rugby.rs: Како изгледа живот рагбисте у Италији, опиши нам како изгледа у просеку један твој дан? Да ли тренираш индивидуално?
ЈЗМ: У Италији играм за Рагби Бергамо, који је тим треће италијанске националне лиге (Серија Б). На овом нивоу играју и непрофесионалне и полупрофесионалне екипе, тако да је разлика велика.
Што се нас тиче, тренирамо 3 пута недељно на терену и скоро сваког викенда имамо утакмице; поред тога клуб нам нуди индивидуалне или тимске тренинге у теретани, па обавеза може бити и већа, али зависи од сваког играча.
Rugby.rs: Осим што си успешан спортиста, ти си и успешан студент, кажи нам мало више о томе шта студираш и како успеваш све да укомпонујеш?
ЈЗМ: Пре свега, хвала на комплиментима. Поред рагбија, прва обавеза у мом животу је Медицински универзитет у Милану, који бих морао да завршим следеће године.
После тога бих желео да спојим ове своје две страсти и наставити студије бавити се спортске медицине, можда у Србији, ко зна?
Rugby.rs: Који су твоји хобији и интересовања ван спорта?
ЈЗМ: Осим спорта, који ми и даље заузима већину слободног времена, имам разна интересовања у неколико области, као на пример открити нове ствари и и имати довољно маште у што више тема.
Rugby.rs: Шта би имао да поручиш младим рагбистима у Србији?
ЈЗМ: Србија је богата и талентована земља када је у питању спорт. С тим у вези, волео бих да све више деце почне да се бави било којим спортом, јер се кроз сваког нешто научи и само позитивно може да се добије заузврат.
Посебно препоручујем рагби свима онима који желе да расту као спортисти, а највише као људи, јер се тимски рад, жртвовање и поштовање себе и остале највише разумеју са овим спортом. И то важи за играче колико и за пратиоце.
