Рагби је један од највећих колективних спортова, сасвим сигурно један од најполарнијих спортова у свету, кога чине изузетни појединци. Сасвим сигурно да у Србији рагби није популаран као у свету, али код нас има импресивну и веома занимљиву историју. Марко Капор је дефинитивно обележио једну епоху Српског рагбија и наставља да оставља траг у нашем спорту. Неизоставни је део домаће „рагби митологије“.
Један од најтрофејнијих рагбиста на овим просторима. Капор је укупно био 13 пута сениорски првак државе. Веома импресивно. Играч који има највише наступа за репрезентацију, укупно 50. Играч који је постигао највише поена за Државни тим, тачније 209 поена. Капор је укупно одиграо 25 такмичарских сезона сениорског рагбија. Ове сезоне је започео и 26. сезону, где је до сада постигао и 3 есеја за РК Рад. Нисмо смели да га питамо за завршетак каријере, јер нас увек мрко погледа када га назовемо ветераном.
Осим играчких успеха, Капор је сада већ тренер са дугогодишљим стажом. Тренутно је активни тренер првог тима РК Рад и репрезентације Србије у рагбију 7. Осим трнерског посла, обавља и послове активног вођења клуба. Да се подсетимо, раније је РК Победник као и већина клубова, тренирала на теренима где није увек било свлачионица и идеалних услова. Један од најзначајнијих ствари је било пресељење на помоћни терен стадиона Краљ Петар Први, на Бањици. Постављени су рефлектори а у последњих годину дана се постављају и клупске просторије. Поприличо велика заоставштина за РК Рад и рагби уопште. У наставку можете прочитати занимљиву рагби причу Марка Капора. Уживајте.
Rugby.rs: Када си почео да тренираш рагби? Како си сазнао за рагби?
М. Капор: Први рагби тренинг сам одрадио 10.03.1993. године. За рагби сам сазнао у Основној сколи “Уједињене нације”, чији сам ученик био, путем презентације коју су радили тренери из рагби клуба Жарково.
Rugby.rs: У РК Жаркову си стасао у млађим категоријама, можеш ли нам рећи нешто више о томе?
М. Капор: Моји први рагби кораци су начињени у Жаркову и то је дефинитивно период када сам научио основе рагби спорта. Имали смо талентовану генерацију и срећу да су у исто време Крушевац, Партизан, Динамо из Панчева и КБРК имали такође квалитетне екипе па сам кроз омладински школу играо добар рагби.
Rugby.rs: Сада већ далеке 1996. године је основан РК Победник, данашњи РК Рад, колико су први кораци клуба били тешки?
М. Капор: Ја сам имао свега 16 година када је направљен Победник, као клинац нисам толико осећао тежину младог клуба у то време, али ако имамо у виду да су сениорску екипу чинили играчи који су дошли из осталих клубова мишљења сам да је клуб од старта имао добру основу, а уз нас млађе и сигурну будућност.
Rugby.rs: Био си део У20 репрезентације која је 1999. године наступила у Швајцарској на светском првенству пред сам почетак бомбардовања. Како је све то изгледало из угла деветнаестогодишњака?
М. Капор: Веома тешко, сам почетак бомбардовања нас је затекао у Швајцарској и то дан пре јако битне утакмице за нас против Туниса, утакмицу смо назалост изгубили тесним резултатом иако је Тунис био апсолутни фаворит. Као младић имао сам стално слике у глави о рату и бомбардовању, наравно много горе него што је то стварно изгледало.
Rugby.rs: Почетак новог миленијума је обележила екипа Победника која је преузела примат са две узастопне титуле Првака државе, који су твоји утисци из тог периода?
М. Капор: Мој први велики успех је освајање наслова првака Државе у сениорској категорији и то је дефинитивно период који се помиње у питању. Као млад играч имао сам утисак да смо непобедиви и да ћемо заувек освајати титуле. Међутим, испоставило се да је то јако тешко и да мора заиста пуно да се ради и тренира, да би се дошло до успеха и очекиваног резултата.
Rugby.rs: Након расформирања сениорске екипе РК Победника, кључни играчи Победника прелазе у РК Партизан, где стварају изузетно моћан тим. Да ли је концентрација најбољих играча у једном клубу утицала на добре резултате Репрезентације?
М. Капор: Гледано из садашњег угла могло би се рећи да јесте. Иако је лига била доста слаба и без конкуренције скуп најбољих играча у један тим је са друге стране донео да је практично један тим чинио репрезентацију и да су момци имали много заједничких утакмица у току године као клуб, а уједно и као репрезентација што је донело и добре резултате.
Rugby.rs: Реактивација Победника је пратила и велики рад са млађим категоријама Бошка Стругара. Заједно са искусним играчима који су се вратили из Партизана формиран је тим који је доминирао српским рагбијем до 2013. године, каква су ти искуства из тог периода?
М. Капор: Реактивација Победника је нешто што је дошло као плод здравог разума и пријатељства људи који су га и направили на целу са Бошком који је направио одличан посао са млађим категоријама који и дан данас траје. У поменутом периоду сам био у најбољој форми и најбољим годинама за рагби, како ја тако и још пар мојих саиграча, играли смо одличан рагби и као плод тога дошле су и титуле.
Rugby.rs: Једини трофеј који у том периоду није освојио Победник је трофеј Регионалне лиге. Колики је жал за тиме?
М. Капор: Иако смо играли добар рагби Нада је показала да је квалитетнија у том тренутку, остаје жал сто нисмо успели барем једном да победимо Наду у поменутом такмичењу а били смо у прилици када смо изгубили у Београду резултатом 14:11.
Rugby.rs: У том периоду си се окушао и као тренер. Заједно са Миланом Растовцем сте формирали младу екипу з рагбију 7 и освојили турнир Европске серије. Колико је то искуство утицало на твоју каријеру?
М. Капор: Нестваран резултат на самом почетку тренерске каријере, направили смо нешто што нико није пре а ни после. Од тог тренутка сам се просто заљубио у рагби 7 и у тренерски посао у тој дисциплини. Освајање овог турнира ми је много донело и дан данас користим неке ствари као тренер које сам користио и тада.
Rugby.rs: Да ли си имао понуду да се окушаш у иностранству? Да играш у неком иностраној лиги?
М. Капор: Управо на првенстрву у Швајцарској за време бомбардовања био сам примећен од стране Жан Пјер Јуанчића из Француске који је у наредних годину дана успео да ми пронађе ангажман у клубу из Француске. Међутим на моју рагби жалост (а животну радост) и разних разлога ангажмани се нису остварили.
Rugby.rs: Сада већ далеке 2014. године, име Победник је промењено у РК Рад. Тренинг база је пребачена на Бањицу. Велики корак је било обезбеђивање сталног терена за тренинг. Колико је то утицало на функционисање клуба?
М. Капор: Баш на дан 18. рођендана и пунолетства клуба донели смо одлуку да услед већ дугог тренирања на Бањици и добијања одличних услова од стране ФК Рад и наша рагби секција понесе славно Име које носе и фудбалери. Управо та чињеница допринела је да тренутно имамо најбоље услове за тренирање рагбија у земљи поред терена за тренирање добили смо земљу на којој је у току изградња клупских просторија у којима ће се наћи економат, канцеларија, сала за састанке, тушеви и свлачионице.
Rugby.rs: Имаш завидно искуство у Репрезентацији Србије, шта више имаш највише наступа у историји. Који тренутак у националном тиму је на тебе оставио највећи утисак?
М. Капор: Има их висе, као на пример победа против Швајцарске трансформацијом Грујица у задњој секунди у Горњем Милановцу, победа на Малти против много јачег противника, у поразу од Јерменије моја маленкос је постигла све поене за нашу селекцију, било их је сигурно још, али сам ове издвојио.
Rugby.rs: РК Рад је технички партнер Рагби савезу Србије у организацији турнира Конференције 1 у рагбију 7. Колики је то организациони напор за клуб?
М. Капор: Велика част за клуб је бити део таквог догађаја, али верујте и велики напор. Сваки члан клуба је на услузи Савезу и свако је дузан да узме одређену улогу у организацији турнира на максималном нивоу.
Rugby.rs: РК Рад прави клупске просторије. Колико је то битан пројекат за клуб?
М. Капор: Поред терена и рефлектора који су били својевремено битни пројекти, изградња клубских просторија је највећи пројекат који ће клуб покушати да реализује, а верујем и реализовати у блиској будуцности.
Rugby.rs: У клубу стасавају веома талентовани полазници омладинске школе. Да ли је на помолу нова златна генерација клуба?
М. Капор: Златна генерација је већ ту, на нама је велики тест да пробамо да их задржимо на окупу. Сведоци смо великог броја одлива играча када дођу у сениорску категорију тако да ћемо се потрудити на све начине, да будуће генерације оставимо на окупу и у сениорској конкуренцији.
Rugby.rs: Који су твоји хобији и интересовања ван рагбија?
М. Капор: Поносан супруг и посвећен отац троје деце. Велики сам симпатизер и навијач ФК Рада, тако да ми је одлазак на утакмице и праћење клуба дефинитивно у мојој сфери интересовања.
Rugby.rs: Шта би имао да поручиш младим играчима у Србији?
М. Капор: Да је рагби специфичан спорт и не само спорт него и начин живота. Ако то схвате на време сигуран сам да ће бити бољи људи које ће ценити окружење.
