Изборна скупштина
На Редовној Изборној Скупштини се бирају Органи Рагби савеза Србије на мандат од 4 наредне године. Редовна Изборна скупштина се мора сазвати најкасније 60 дана од краја мандата. На изборној скупштини се представљају Кандидати за Председника Савеза, где представљају свој план и програм, Потом се бира Генерални секретар, кога новоизабрани Председник Савеза предлаже. Затим се бира Управни одбор Савеза, као и Надзорни одбор Савеза. Чланови Скупштине РСС имају право гласа на скупштини, што је дефинисано Статутом.
Право гласа на скупштини
На крају сваке такмичарске сезоне, током месеца децембра, Комесар за такмичење на основу Билтена такмичења, подноси Управном одбору Извештај о праву гласа на Скупштини, који Управни одбор усваја и на основу кога се одређује број гласова редовних чланова савеза на Скупштинама у наредној години.
Клубови су подељени у четири категорије у зависности колико су имали комплетираних сезона у Првенству и Купу Србије у свим старосним катогоријама. Прва категорија доноси четири делегата, друга три, трећа два и четврта једног делегата. Максималан број делегата по члану скупштине (клубу) је четири.
Територијални савези, имају по једног делегата. Чланови Скупштине су и имају право гласа и Председник Скупштине, Председник Савеза и Генерални секретар, по један глас. Скупштину сачињавају и један представник придружених чланова и један представник почасних чланова са једним гласом.
Када верификациона комисија на Скупштини утврди колико има гласова и делегата, скупштина усваја њихов извештај и уколико има кворума наставља са радом. Укупан број делегата на Скупштинис а правом гласа је био 21.

Марко Јовановић је нови Председник РСС
Марко Јовановић је већином гласова изабран за новог Председника Рагби савеза Србије. Противкандидата није било, јер се нико није кандидовао у законском року. Скупштина Рагби савеза Србије је изабрала новог председника на мандат од четири године који траје од 28.08.2022. до 28.08.2026. године.
Сваки кандидат за Председника је дужан да представи своју биографију као и план рада за будући период. Марко Јовановић је активан у рагбију од 1995. године, односно од своје 13. године. Нешто више од 26 година је константно у рагбију, што као играч, што као тренер, што као спортски радник.
Има искуство од преко десет година активног учествовања у органима РСС-а. Обављао је функције Генералног секретара као и Техничког директора Савеза, дужи низ година. Једна је од кључних фигура финансијске стабилизације Савеза, где је између осталог рагби унапређен у трећи ранг Националне категоризације спортова у Републици Србији. То је веома значајно за све рагби чиниоце у Србији.
Кључне ствари у свом програму и плану рада као Председник Савеза је навео следеће:
- -Рад са млађим категоријама
- -Унапређење стручних кадрова
- -Решавање инфраструктурног питања Савеза – обезбеђивање адекватног терена
- -Оснивање нових клубова
- -Обезбеђивање додатних извора финансирања, кроз спонзоре и донаторе
- -Медијска промоција рагбија
- -Обезбеђивање сопствених извора финансирања.
Честитамо Марку Јовановићу избор за Председника РСС-а, и желимо му пуно успеха у наредном периоду.
Генерални секретар, Управни одбор и Надзорни одбор
За Генералног секретара је изабран Мирољуб Буквић, који је ту функцију обављао и пре Скупштине.
Скупштина РСС је изабрала Управни одбор у саставу:
- Председник Савеза – Марко Јовановић
- Генерални секретар: Мирољуб Буквић
- Члан УО –Драган Секуловић
- Члан УО- Миомир Калабић
- Члан УО- Срђан Николић
Управни одбор је изабран на мандат од 4 године. Честитамо и желимо пуно успеха у раду.
Скупштина РСС је изабрала Надзорни одбор у саставу:
- Члан НО-Горан Вишњић
- Члан НО-Зоран Мичић
- Члан НО-Владимир Амбруш
Надзорни одбор је изабран на мандат од 4 године. Честитамо и желимо пуно успеха у раду.
Шта можемо очекивати?
Избор новог руководства РСС-а неће донети превише промена у раду, пратиће континуитет рада Савеза који траје од 2014. године. Оно што можемо очекивати је наставак и унапређење финансијске стабилности, као и темељан рад са млађим категоријама кроз разне пројекте. Улазак у трећи ранг категоризације спортова отвара нове прилике на свим нивоима, тако да можемо очекивати реализацију додатних планираних програма и пројеката.
Волели бисмо да видимо реализацију још инфраструктурних инвестиција, јер је управо то оно што највише фали рагбију као спорту. Да подсетимо да у Србији постоји само два рагби терена са довољним димензијама и фиксним стативама, чија је намена искључиво рагби. Да је то лако обезбедити, сваки клуб би већ сад имао комплекс терена. Сасвим сигурно можемо очекивати и наставак набавке опреме за клубове и националне тимове.
Још једном честитамо свима који су изабрани и желимо успешан рад.