Борба до последњег атома снаге
Коначно смо дочекали да имамо финале које је неизвесно до последњих секунди меча. Последњи пут када смо то гледали било је 2011. године на Новом Зеланду када су домаћини савладали Французе 8-7. На стадиону Француска билo је врло изједначено и напето од самог почетка меча. Спрингбокси су мајстори неизвесних мечева на овом Светском Купу. Када би израчунали поен разлику од ¼ финала па све до финала, била би +3. Три утакмице у нокаут фази Африканци су добили са пеоном разлике. Прво су добили Французе 29-28, па у ½ финалу Енглезе 16-15 и на крају у финалу Нови Зеланд са 12-11. Просто невероватно.
Никад није касно да играте рагби на врхунском нивоу
На самом почетку меча, већ у 3. минуту, Јужна Африка је остала без Мбогенија Мбонамбија који је због повреде морао да напусти терен, што је био огроман пех. Уместо њега у игру је ушао Деон Фури. Поприлично је интересантно то што је он дебитовао за Спрингбоксе са 35 година. Замислите да сте селектор било које репрезентације на свету и да одлучите да селектујете играча од 37 година међу 33 играча који иду на Светски Куп, а да је притом дебитовао годину дана раније. Након првог меча на Светском Купу повредио се стартни талонер Малком Маркс, па се у финалу повредио и Мбонамби и ето прилике за прекаљеног ветерана да покаже колико вреди. И итекако је показао. Чак је у једном тренутку обављао и капитенску дужност. Играч који је добио нешто што сваки рагбиста жели и дао је све. Поука је да можете играти најбољи рагби у позним годинама ваше каријере и бити најбољи на свету.
Мађионичар Раси Ерасмус и случај Андре Полард
На крају меча поблика је препевала чувени хит групе Кренберис којим су харали 90-тих година „Зомби“. „In you head, in your head, Rassie, Rassie“. Сада се већ не сећате да Андре Полард није ни био међу првих 33 играча Јужне Африке. Добио је позив након повреде Малкома Маркса, што је било тада врло интересантно и интригантно да ви уместо талонера позовете отварача. Рагби је специфичан спорт где вам треба поприлично времена да прилагодите игру противнику након скаутирања. То врло добро зна Раси Ерасмус који је то искористио на најбољи могући начин. Немојте заборавити да у финалу нису наступили Котбус Рајнарх и Мани Либок који су били стартни деми и отварач на ½ финалном мечу против Енглеске. Замислите колико је то било изненађујуће за стучни штаб новозеланђана, уосталом као и за већину рагби фанова широм света.
Меч је почео врло незгодно за Јужну Африку која је остала без стартног талонера већ у 3. минуту меча. Тада је и Новозеланђанин Фризел добио жути картон. То је на најбољи начин искористила Јужна Африка која је преко Поларда у тих десет минута погодила две казне за 6-0, и на најбољи начин искористила играча више.
Сем Кејн поново трагичар у мечу против Јужне Африке
Успео је Ричи Моунга да смањи резултат у 17. минуту на 6-3 успешним извођењем казне. Недуго затим Полард је поново повисио резултат на 9-3. Али онда је у 27. минуту капитен Новог Зеланда Сем Кејн добио жути картон који је касније преиначен у црвени картон. Уколико се сећате, у тест мечу пред почетак Светског Купа Сем Кејн је такође добио црвени картон, где је Нови Зеланд изгубио највећом разликом икад. Исто му се и сада десило, где је оставио екипу на цедилу. Финале Светског Купа не трепи недисциплину и уколико желите да будете шампион морате бити максимално сконцентрисани. Јужна Африка је успела да поентира у 33. минуту из казне преко Поларда за 12-3. То ће уједно бити и последњи поен који су Африканци постигли у финалу.
Дефанзивна клиника Јужне Африке
Екипа Новог Зеланда је максимално добро скаутирана од стране Јужне Африке, која ју је у потпуности затворила, пре свега Вила Џордана који се није видео у финалу. Успели су да исконтролишу и Телеу, као и Моунгу. Свако обарање је имало асистента обарачу, где је вршен невероватан притисак на подршку Ол Блекса, који су ем имали играча мање, ем су морали често и додатног човека да користе у раковима, што им је успорило игру. Када на то додамо да су временски услови ишли на руку Спрингбоксима, којима је одговарала игра шутевима. Посебан печак Жака Ниенабера.
Светска класа Арди Савее и Боудена Барета
Изостанак Кејна је најбоље употпунио фантастични Савеа, који је просто летео на обе стране терена. Врло јак у контакту, игрч који се креће фантастично без лопте, прави доста простора у игри саиграчима. Боуден је више од десет година сам крем светског рагбија. Можда ово није био његов најбољи турнир, али је дао све од себе. Њих двојица су игром успели да неутралишу предност играча више Јужне Африке. Да будемо искрени, Јужна Африка није успела озбиљније да материјализује играча више. Чак шта више, Ричи Моунга је смањио резултат на 12-6 пред сам крај полувремена.
Јужна Африка никад није изгубила финале Светског Купа
Учинак је 100% четири финала и четири победе. Током целог другог полувремена била је та нека атмосфера да Јужна Африка не може да изгуби меч. Ако неко зна како се играју финала то су Спрингбокси. На крају крајева они су освојили три титуле без да су дали есеј у одлучујућој утакмици. Шампионски тим изгледа као шампионски тим, где се сви колективно боре и играју дисциплиновано. И свих 23 играча активно учествују и дају свој допринос. У првих 15 минута другог полувремена, Јужна Африка је изгледала као тим који не може да изгуби.
Нови Зеланд можете да ограничите у нападу али не можете их скроз зауставити
Скоро смо се запитали, ко је последњи пут успео да задржи Нови Зеланд без постигнутог есеја на мечу. Ми се не сећамо да смо видели нешто тако икад. Статистичари и аналитичари ће моћи сасвим сигурно да вам пруже информацију тог типа. Али смо ми сигурно да се то није десило од професионализације рагбија од 1995. године. Првобитно је поништен есеј Новом Зеланду, када је судија Вејн Барнс видео да је лопта избијена из руку новозеланђана након аутам али је досудио казну. Ипак у 58. минуту ништа није могло да задржи Боудена Барета који је истрчао сјајну секвенцу добио лопту од Марка Телее за коју се испрва чинило да је испала унапред, и постигао есеј. Моунга није био прецизан и резултат је смањен у 58. минуту на 12-11. Не можете да зауставите Нови Зеланд али их можете ограничити.
Дефнзивне бравуре Кваге Смита и Фафа де Клерка
Играч утакмице је дефинитивно био Питер Стеф де Тоит који је током целог меча био на врхунском дефанзивном нивоу. Остварио је чак 28 успешних обарања, имао је неколико одличних ношења лопте где је освојио преко 50 метара терена. Али ипак шоу су однели невероватни Квага и Фаф. Квага Смит је отео Вилу Џордану лопту из руке као детету звечку, био је невероватан у брејкдауну где је имао три освојене лопте. Свако његово обарање, а поготову обарање из другог плана је било фасцинантно. Невероватан играч са невероватним способностима. А шта рећи на то, да играте демија и да за вас нема измене на клупи, а да ви дајете све од себе да победите на мечу. Фаф де Клерк је неколико пута пао на главу да смо сви ми на стадиону мислили да је доживео тежу повреду. Био је свугде, имао је неколико обарања које су спречиле потенцијалне контре. Као што смо већ рекли, дефанзивна клиника Расија Ерасмуса и Жака Ниенабера.
Још један плес или крај сјајне генерације?
Већ смо рекли у неком од ранијих текстова да је Раси Ерасмус изјавио да је главни циљ био 2023. година када је преузео Спрингбоксе 2018. године. Тада је изјавио да је 2019. година била помало и изненађујућа, али да су искористили прилику када су Енглези савладали Нови Зеланд у финалу. Циљ је испуњен, чак и превазиђен јер је Јужна Африка двоструки шампион света. Али питање је шта даље?
Јужна Африка је врло искусан тим, са играчима који су у најбољим годинама за рагби. Велика већина њих је старости од 27 до 32 године. Тако да се немојте изненадити уколико Спрингбокси нападу и трећи узастопни трофеј 2027. године у Аустралији. Само је питање по нама колико је Раси Ерасмус гладан за трофејима. Уколико се није превише уморио, а ми мислимо да није, и да једва чека надмудривања са Скотом Робертсоном из Крусејдерса. Иначе да будемо тачни, Раси није селектор Јужне Африке него је Директор Рагбија, али је човек који се о свему пита. А изгледа да и треба да се пита, јер је донео две узастопне титуле Јужној Африци.
