Морамо истаћи да смо овог пута пред рагбисте округлог стола поставили врло изазован задатак,а то је да осим одговора на наша питања, саставе идеалан тим такмичења, односно који играчи су на њих оставили највећи утисак. Можда то делује лако, али уопште није, јер када се удубите, потребно је доста времена да изаберете ваших идеалних 15. Уколико мислите да је то само наша фраза, ево пробајте да стаставите најбољи тим играча у Србији који су играли у 20-тим годинама овог века, па ћете видети. А ми ћемо то оставити за ову зиму. Ето да будемо мало загонетни.
Морамо да се захвалимо свим рагбистима округлог стола јер су издвојили своје време да прате и пишу о рагбију. Ми се трудимо да се што више пише и прича о најбољем спорту на свету јер сматрамо да је то оно што утиче на популарност. Па чак ако будемо интересантни и тек шачици људи, ми сматрамо да је наш посао обављен. Надамо се да ћете уживати у читању чланка као и ми док смо га писали.
Јужна Африка је освојила Рагби Чемпионшип. Да ли је ово ера Спрингбокса? Да ли су способни да ураде оно што нико није урадио до сад, да освоје три Светска купа заредом?
Милан Орловић: Чини се да је то y овом тренутку једини прави изазов ове генерације али и самог Расија као њиховог диригента. Дефинитивно ће отићи у историју као једна од највећих екипа икада. Треба очекивати одређене промене у саставу, чини се да је то кључ за останак на врху. Од великог значаја је то што се већ сада полако уводе млађе снаге и врло су близу нивоа својих трофејних сународника. А ми већ сада можемо рећи да ће бити у кругу најужих фаворита.
Немања Бабић: Сигурно да су успели већ сада да ураде пуно ствари које друге селекције нису успеле. Имају још простора и верујем да је ово њихово време и да ће се писати многе књиге а већ смо сведоци о неколицини документараца.
Богдан Михајловић: Дефинитивно. Склоп играча на свим позицијама, одлична сигурна игра када треба и може се рећи да је ово њихова ера. Да ли могу да освоје три заредом светска купа, тешко је прогнозирати, с обзиром да има још доста времена, а мишљења сам да ће им утакмице против Ирске и Фанцуске у будућности све теже падати јер обе репрезентације напредују муњевитом брзином и између њих и Спрингбокса ће одлучивати ситне нијансе.
Драган Петровић: На изглед лако питање, али у суштини на њега је веома тешко дати одговор. Дефинитивно је ово ера Јужне Африке која гази све пред собом. Зашто кажем тешко је дати одговор? Првенствено зато јер ће бити врло тешко освојити трећи Светски куп узастопно. Зашто? Много играча данашњег тима Јужне Африке ће 2027 године имати 30 и нешто година..Ебен, Фаф де Клерк ће имати по 35 година. Винцен Кох и Мампипи по 37 година. Колбе и Реинах по 33 године, Франко Мострет 36 година и тако даље. Мислим да су то играчи који ће тада већ имати неке године иза себе и питање је хоће ли Раси наћи присојну замену за ове сјајне играче? Хоће ли звати Ле Руа који ће тада имати 36 година? Може ли тада Раси да освоји трећи Светски Куп са играчима од 33-37 година? Хоће ли наћи пристојне младе замене? Хоће ли се уклопити? Могу ли да понове успех ове већ тада старе генерације Ебена и Фаф Де Клерка? Тешко!
Марко Жеравица: Видећемо. За сада иду ка том путу. Не знам колико сте пратили, али има још 7-8 озбиљних младих најава за појачање тима који се већ озбиљно најављују на нету. На све то, не знам да ли смо икада видели толико иновација у вођењу тима колико је Ерасмус направио за ових годину две дана. По мени, њихова највећа предност је играчки кадар који је од 40 играча у квалитету првих 15. Слатке муке…
Стеван Илијашевић: Јужна Африка је сада тамо где је био Нови Зеланд 2016. године. Само у много бољој позицији, јер је скоро цела екипа остала на окупу и очекује се још један јуриш златне генерације на Светски Куп. Сада имају полпозицију у односу на све екипе, и не сумљамо да ће Раси још додатно затегнути екипу за ове три године. Дефанзивно су фантастични, сад су показали да могу да се носе и са нападом Ол Блекса два викенда заредом.
Постављамо старо питање и после овог такмичења. Да ли је излазак јужноафричких клубова из Супер рагбија и одлазак у Европу ојачао клупски рагби у СА а ослабио на Новом Зеланду и у Астралији?
Милан Орловић: Дефинитивно. Познато је да конкуренција додатно бруси таленат, поспешује рад и напредак. Спрингбокси нису остали ускраћени за конкуренцију, док се за ове са Пасифика то не може рећи. Резултати су очигледни. Мораће се радити на премошћавања овог проблема. Питање је колико су и Аргентинци заинтересовани да се врате на клупском нивоу док Јапанци већ сада имају врло квалитетну домаћу лигу. У небраном су грожђу, али су сами криви за то.
Немања Бабић: Тема за много ширу полемику. Мислим да је донео другачије искуство а многи верују и тврде да је ЈА у бенефиту играма својих франшиза у Европи
Богдан Михајловић: Како време пролази, испоставиће се да је тако. Дефинитивно такмичење више није исто, с обзиром да су јужноафриканци били једни од бројнијих клубова у лиги, али видећемо какав одговор ће направити Нови Зеланд и Аустралија, с обзиром да и Аргентина игра ту лигу, а по мени напредују сваког дана.
Драган Петровић: Да! Мислим да је то помогло клубовима из Јужне Африке који су добили франшизу и играју у Европи у оквиру Јунајтед Рагби Чемпионшипа плус доста играча Африке се удомило у Европи, а доста њих се вратило у своје матичне клубове у Јужној Африци. Квалитет Супер рагбија Пацифика је опао јер нема Аргентинаца, тима Јагуарса и тимова из Африке. Остали су слабији тикови из Аустралије и тимови са НЗ из којих су такође отишли многи играчи што се каже трбухом за крухом у Јапан рецимо. Наравно Супер рагби Пацифика и даље има пристојан квалитет, али далеко од оног што је био. Јужна Африка је направила добар потез.
Марко Жеравица: Ја мислим да би у сваком случају било исто, јер је рагби у ЈА мега популаран спорт и кадрови се праве сваким даном. Оно што је сигурно, практичнија је временска зона, а и пут је дупло краћи кад погледате на нет сајтовима за летове. Гледам из угла играња, као и из угла праћења, пример публике која може у вечерњим сатима да прати свој омиљени клуб. Оно што је добро за Фиџи и Самоу је улазак у клупско такмичење са НЗ и АУС. Можда неће бити топ прича у почетку, али за коју годину ће то бити тесне утакмице. Водим се примером Аргентине која је у почетку била аутсајдер, да би сада већ могла да парира најјачим екипама у 4 нације, док паметно клупски играју Супер Рагби Америка.
Стеван Илијашевић: Каква велика рокада целе организације Јужне Африке. Невероватан потез, како играчки, тако и маркетиншки и организациони успех. Једним потезом су ослабили остале у јужној хемисфери а своје клубове су додатно мотивисали у Јунајтед рагби чемпионшипу и у европским такмичењима. Невероватан потез који је успео да продрма клупску сцену у Јужној Африци.
У овом циклусу је био последњи плес искусних звезда Новог Зеланда, да ли очекујете сада веч у новембру, додатно бржи и мотивисанији састав Ол Блекса?
Милан Орловић: Није ово била сјајна представа од стране ОЛ блекса. Навикли смо да су увек доминантнија екипа на терену, међутим то више није случај. Сада када не постоји тај ореол непобедивости и супериорности треба видети колико могу, када су скроз растерећени. Не сумњам да ће са новим снагама кренути у обрачун са свима. У новембру су Французи најавили Б тим, што никако нисмо желели ни ми навијачи, али ни челни људи НЗ рагбија. Остаје да се види како ће све то утицати на екипу, некако лоша времена за Ол Блексе.
Немања Бабић: Дефинитивно смена генерације. Нову еру започиње и тренер а треба разумети и да је Светски Куп тек за три године.
Богдан Михајловић: Ја сам очекивао да већ сада буду мотивисани и мислим да јесу били, али да једноставно није им се дало да покажу више. Лоше су почели, изненадили све па и саме себе и то је довело можда до лошије игре у наставку.
Драган Петровић: Да! Ол блекс ће играти 5 тест мечева у новембру и биће проклето им тешко јер Реизор тренер Ол блекс још увек тражи свој тим. Први меч играју са Јапаном, па иду у госте Ирцима, Енглезима и Французима. На крају имају Италију. Бојим се да ће проћи ко боси по трњу уколико се не подмлади тим са играчима који имају мотивацију да гину за дрес Ол блекса.
Марко Жеравица: Као што смо били напоменули, ова година је прва од четири за припрему пред Светско. Биће ту још тестирања, док ће у наредним годинама кренути уигравање те екипе са новим и искусним играчима. Сви се држе истог принципа, а то је спој младости и искуства. Видећемо на крају који ће то тим бити у свакој репрезентацији.
Стеван Илијашевић: Како да не. Очекујем доста бржу игру у високом темпу. То ће и практиковати јер ће играти против Европских екипа које неће имати времена да се адаптирају на брз рагби. Робертсон је доста истраживао и експериментисао, тако да уз додатак неких играча који су били повређени, Ол Блекси ће опет бити они прави.
Аргентина је победила сваку екипу, али је и од сваке изгубила. Колико Пумаси имају потенцијала да дођу до самог врха?
Милан Орловић: Те победе говоре више од било којих речи. Улиле су веру да када играју свој најбољи рагби могу да победе сваког, практично нема одбране. Те победе ће дугорочно много значити на психолошком плану, схватили су да могу од себе да зависе а не само од лопе игре противника. Очигледно је да су способни за велика дела. Ако смање осцилације и појачају одбрамбени капацитет, биће то довољно да се наметну као фаворит из сенке за наредни Светски куп.
Немања Бабић: Код њих ће доћи до одређеног броја промена. Такође нови тренер и полако се склапају коцкице.
Богдан Михајловић: Аргентински танго је овај чампионшип сваког натерао на игру и плес. Показали су да са њима више нема шале, да су спремни да иду до краја и да им још мало фали да стабилизују своје редове и да постану озбиљан камен спотицања екипама које претендују на место број 1 у светском рагбију.
Драган Петровић: Пумаси су на добром путу. Филипе зна шта ради. Ако погледаш табелу можеш видети и то да када би добили и прву утакмицу против Аустралије били би 2. на Рагби Чемпионшипу. Мислим да ће екипа да сазри до 2027. године и да има пуно младих играча који су већ окусили пубеду над Ол блекс и Јужном Африком тако да се надам да ће нас пријатно изненадити.
Марко Жеравица: На добром су путу. Више нису као Италија у 6 нација на којој се фантази играчи богате. Играчко-тренерски кадрови су им све бољи. Млађе селекције су у многим сусретима боље од реномираних рагби земаља. Некако то је све природан ток када се играју јаче утакмице да и они сами постају све бољи. Мотив никако не може да изостаје.
Стеван Илијашевић: Повреде су их мало омеле да у последњем мечу намуче Јужну Африку, али овај Чемпионшип је за њих дефинитиван успех. Добили су неколико играча који су били фантастични, и који су показали да могу да буду конкурентни најбољим на свету. Аргентина је на прошлом Светском Купу била у ½ финалу, и ада имају одличну полазну основу да направе можда чак и најјачи тим у историји.
Да ли има довољно времена за Аустралију да направи тим до Светског Купа 2027?
Милан Орловић: Свакако да има. Као што сам и раније говорио, талента итекако постоји. Показали су на моменте да су екипа способна да игра рагби какав је потребан за највиши ниво. Међутим осицилације су за сада велики проблем, поред нешто физички мањег скрама. Очекивано је експериментисање у овој фази, али радује напредак у игри. Надам се да Шмит остаје на дуже стазе, то би могао да буде најбољи гарант за будућност рагбија у Аустралији.
Немања Бабић: Времена има! Питање је шта они желе… Марко Жеравица је у једном од текстова тј осврта на њихову игру рекао да имају одличне играче индивидуално, но нешто недостаје у тиму. Искрено нисам одушевљен избором селектора и нисам сигуран да Шмит може да покрене нову еру Валабиса.
Богдан Михајловић: Има времена, па макар до изискивало да млађи играчи понесу највећи терет. Ово ће им послижити као одличан показатељ шта морају и могу да поправе за 3 године.
Драган Петровић: Има наравно јер период од три године је доста времена и Шмит ће имати времена за то. Проблем је хоће ли успети јер рагби у Аустралији је у паду. Клубски рагби је слабијег квалитета и нема јаког такмичења осим Супер рагбија Пацифика за који смо констатовали да је опао по квалитету. Мислим да су зато и лобирали да добију Светски Куп како би популаризовали рагби још више у Аустралији.
Марко Жеравица: Аустралија ми је најконфузнија екипа. Као да су у њој играчи два кода рагбија који покушавају да играју један код. Мислим да ће преживети статус топ 10 екипа, али за сада не видим неку велику шансу за Светско.
Стеван Илијашевић: Има, и направиће добру екипу. Тешко да ће бити једни од фаворита за освајање, али добар жреб може далеко да их одведе. Видели смо н прошлом Светском Купу да су у истој групи били Ирска и Јужна Африка, које су се укрштале са Новим Зеландом и Француском, и то су била четири прва фаворита на кладионицама. Понекад је потребна и срећа да олакша пут.
Знамо да тражимо пуно од вас. Можете ли у кратким цртама рећи ко је био играч турнира за вас и дати идеалних 15?
Милан Орловић: Oбзиром на резултат и игру коју су пружали треба рећи да су Спрингбокси конкуренти за све могуће позиције. Али како би био фер према свима, пробаћу некако да дам кредита и осталима. Што се тиче најбољег играча то су за мене или Тот или Езебет, али пошто је потоњи постао и рекордер требало би му на неки начин и одати признање. Чокобарес је откровење турнира.
15. Вил Џордан (Нови Зеланд)
14. Чеслин Колбе (Јужна Африка)
13. Џеси Крил (Јужна Африка)
12. Центар: Сантијаго Чохобарес (Аргентина)
11. Крило: Том Врајт (Аустралија)
10. Отварач: Саша Фреиберг Мунгомезулу (Јужна Африка)
9. Деми: Кортез Ратима (Нови Зеланд)
1. Стуб: Окс Нше (Јужна Африка)
2. Талонер: Коди Тејлор (Нови Зеланд)
3. Стуб: Франс Малхебре (Јужна Африка)
4. Друга линија: Ебен Ецбет (Јужна Африка)
5. Друга линија: Скот Берет (Нови Зеланд)
6. Чеп: Пабло Матера (Аргентина)
7. Крилни: Питер-Стеф Ду Тои (Јужна Африка)
8. Чеп: Хуан Мартин Гонзалес (Аргентина)
Немања Бабић:
15. Аријер: Хуан Круз Малиа (Аргентина)
14. Чеслин Колбе (Јужна Африка)
13. Центар: Сантијаго Чохобарес (Аргентина)
12. Центар: Дамијан Де Аљенде (Јужна Африка)
11. Кејлеб Кларк (Нови Зеланд)
10. Отварач: Саша Фреиберг Мунгомезулу (Јужна Африка)
9. Деми: Кортез Ратима (Нови Зеланд)
1. Стуб: Окс Нше (Јужна Африка)
2. Талонер: Коди Тејлор (Нови Зеланд)
3. Стуб: Франс Малхебре (Јужна Африка)
4. Друга линија: Ебен Ецбет (Јужна Африка)
5. Друга линија: Тупоу Ваи (Нови Зеланд)
6. Крилни: Сија Колиси (Јужна Африка)
7. Крилни: Питер-Стеф Ду Тои (Јужна Африка)
8. Чеп: Валас Ситити (Нови Зеланд)
Богдан Михајловић:
15. Аријер: Хуан Круз Малиа (Аргентина)
14. Крило: Чеслин Колбе (Јужна Африка)
13. Центар: Џеси Крил (Јужна Африка)
12. Центар: Сантијаго Чохобарес (Аргентина)
11. Крило: Демиан Мекензи (Нови Зеланд)
10. Отварач: Боуден Барет (Нови Зеланд)
9. Деми: Томас Кубели (Аргентина)
1. Стуб: Томас Гало (Аргентина)
2. Талонер: Бонги Мбонанби (Јужна Африка)
3. Стуб: Тирел Ломакс (Нови Зеланд)
4. Друга линија: Ебен Ецбет (Јужна Африка)
5. Друга линија: Руан Нортје (Јужна Африка)
6. Крилни: Маркос Крамер (Аустралија)
7. Крилни: Сија Колиси (Јужна Африка)
8. Чеп: Хари Вилсон (Аустралија)
Драган Петровић: Мојих 15 идеалних са Рагби Чемпионшипа су следећи:
15. Аријер: Хуан Круз Малиа (Аргентина)
14. Крило: Чеслин Колбе (Јужна Африка)
13. Центар: Сантијаго Чохобарес (Аргентина)
12. Центар: Дамијан Де Аљенде (Јужна Африка)
11. Крило: Кејлеб Кларк (Нови Зеланд)
10. Отварач: Саша Фреиберг Мунгомезулу (Јужна Африка)
9. Деми: Кортез Ратима (Нови Зеланд)
1. Стуб: Окс Нше (Јужна Африка)
2. Талонер: Коди Тејлор (Нови Зеланд)
3. Стуб: Франс Малхебре (Јужна Африка)
4. Друга линија: Ебен Ецбет (Јужна Африка)
5. Друга линија: Тупоу Ваи (Нови Зеланд)
6. Крилни: Сија Колиси (Јужна Африка)
7. Крилни: Питер-Стеф Ду Тои (Јужна Африка)
8. Чеп: Валас Ситити (Нови Зеланд)
Марко Жеравица:
15. Аријер: Вил Џордан (Нови Зеланд)
14. Крило: Чеслин Колбе (Јужна Африка)
13. Центар: Ентон Линерт-Браун (Нови Зеланд)
12. Центар: Дамијан Де Аљенде (Јужна Африка)
11. Крило: Матео Карерас (Аргентина)
10. Отварач: Томас Алборноз (Аргентина)
9. Деми: Тејт Мекдермот (Аустралија)
1. Стуб: Тирел Ломакс (Нови Зеланд)
2. Талонер: Малком Маркс (Јужна Африка)
3. Стуб: Томас Гало (Аргентина)
4. Друга линија: Ебен Ецбет (Јужна Африка)
5. Друга линија: Топу Ваи (Нови Зеланд)
6. Крилни: Питер-Стеф Ду Тои (Јужна Африка)
7. Крилни: Фрејзер Мекрајт (Аустралија)
8. Чеп: Андре Савеа (Нови Зеланд)
Стеван Илијашевић: За мене је играч турнира био Питер-Стеф Ду Тои. Без неког великог размишљања. Он је на мене оставио највећи утисак. Просто невероватно на ком нивоу игра.
15. Аријер: Вил Џордан (Нови Зеланд)
14. Крило: Чеслин Колбе (Јужна Африка)
13. Центар: Џеси Крил (Јужна Африка)
12. Центар: Сантијаго Чохобарес (Аргентина)
11. Крило: Матео Карерас (Аргентина)
10. Отварач: Андре Полард (Јужна Африка)
9. Деми: Кортез Ратима (Нови Зеланд)
1. Стуб: Тирел Ломакс (Нови Зеланд)
2. Талонер: Коди Тејлор (Нови Зеланд)
3. Стуб: Танијела Тупоу (Аустралија)
4. Друга линија: Ебен Ецбет (Јужна Африка)
5. Друга линија: Скот Берет (Нови Зеланд)
6. Крилни: Питер-Стеф Ду Тои (Јужна Африка)
7. Крилни: Маркос Крамер (Аргентина)
8. Чеп: Пабло Матера (Аргентина)
