Национални тим у серији победа
Вероватно смо већ досадили свима везано за победнички низ рапрезентације Србије, али шта да вам радимо, није се кроз историју често дешавало да имамо велике низове победа, и желимо да уживамо у томе. Сасвим смо сигурни да смо на добром путу и да нас тек очекују добри резултати али и занимљиве утакмице. Укупно смо везали пет победа заредом, где смо прошлу годину завршили непоражени, што је јако интересантан податак.
Можемо рећи да је све почело са реактивацијом националних такмичења након паузе због Ковид 19 вируса. Тада је Европска рагби федерација одлучила да не наставња такмичења, него да све крене из почетка. Добра ствар по нас је била што нисмо прекидали активности за време Короне у домаћим такмичењима, тако да су наши играчи били активни и у тренингу.
Пред почетак сезоне на чело стручног штаба је поставњен Мишел Миловић, што је дало додатно мотива да се национални тим што боње спреми. У правом тренутку је дошао тренер који воли чврсту игру у одбрани и форсира брз и висок ниво игре у нападу. Први меч смо играли у Софији против фаворизованих Бугара. Одрађен је огроман посао у консолидацији националног тима, где смо пружили одличну и чврсту игру где смо на крају поражени веома тесно 14-11. Можемо рећи да смо на том мечу показали да можемо да играмо на високом нивоу, што ће се и показати у наредном периоду, јер смо од тада два пута победели Турску, једном Андору, Босну и Херцеговину и Црну Гору.
Неко ће можда рећи да није баш много тешко победити ове репрезентације и да се у нашој групи не игра висок ниво рагбија. Можда су у праву, али морамо рећи да се ни у прошлости нисмо баш прославили против ових тимова. Са Андором смо увек имали проблема, и право да вам кажемо, не сећамо се када смо их последњи пут победили. У ствари сећамо се, то је било у Смедереву 06.12.2008. године, када смо славили резултатом 32-7. Што се тиче Босне и Херцеговине, ми је до прошле године уопште нисмо ни савладали у историји ако причамо о званичним европским такмичењима. Додуше нисмо често ни играли, али ето имамо два пораза и једну победу. Што се тиче Турске и Црне Горе, они ће само напредовати и питање је тренутка када ће у потпуности ухватити причључак за водећим екипама у нашој групи.
Победа или нерешен резултат против Босне и Херцеговине за прво место у групи
Уколико се се опоравили од шока да нисмо никад у истори до прошле године нисмо победили Босну и Херцеговину у званичним такмичењима, ми бисмо да наставимо даље са чланком. Нема ту пуно калкулисања, утакмица између нас и БиХ ће одлучивати ко ће бити први на крају такмичења. Онај ко на крају ове године освоји групу неће напредовати у групу изнад. Европска рагби федерација је одлучила да на две године закључа групе, односно нема напредовања ни испадања из групе. Међутим, Европска рагби федерација нон стоп мења правила и системе такмичења, тако да се никад са њима не зна шта се све може десити. Уосталом сачекаћемо па ћемо видети шта ће се све десити.
У прва два меча Србија је остварила две победе уз освојена два бонус бода. Босна и Херцеговина је такође славила, али без освојених бонус бодова. И једна и друга репрезентација је победила и Турску и Црну Гору. Ми смо били убедљиви против Црне Горе 62-0, док је меч против Турске био неизвеснији, али смо на крају славили 23-6. Босна и Херцеговина је победила Турску 25-13, и Црну Гору у неизвесној завршници 20-18. Занимљив податак је да Србија није примила ниједан есеј у досадашњем делу такмичења, што је само доказ колико се играча чврста одбрана.
Рачуница је више него јасна. Уколико победимо или одигрмо нерешено, освајамо групу, уколико изгубимо Босна и Херцеговима ће завршити на првом месту. Та два сценарија су једина могућа и све ће завити од исхода ове утакмице. Да подсетимо, утакмица се игра у Зеници, 29. априла, са почетком у 14.00 часова. Стадион на коме ће се играти је Камберовића поље, на коме се већ дуги низ година игра рагби.
Како игра Босна и Херцеговина? Какав тим можемо очекивати да истрчи у Зеници?
Дефинитвно можемо очекивати никад јачи тим Босне и Херцеговине. Сасвим сигурно, неће желети да им се деси да две године заредом претрпе пораз од нас, и то на домаћем терену. Управо зато ће у тиму највероватније бити доста играча који играју у иностранству. Чак и да им не дође ниједан играч из иностранства Босна и Херцеговина може извести солидно јаку екипу саставњену од играча РК Челика. Сви играчи који су поникли у Зеничком рагби гиганту су школовани играчи са великим искуством играња у млађим категоријама.
Ипак, играчи који играју у јаким лигама, пре свега мислимо на Француске и Италијанске клубове, праве велику разлику. Ту мислимо на Миралема Лекића који наступа за Лавове из Пјаченце који играју у ТОП 10 лиги, што је највиши ниво у Италији. Затим имамо Баптиста Гуфуровића који наступа у Федерал 1 такмичењу за Буве. Џои Хус који наступа у Федерал 2 екипи УС Монтмелине. Ако на то у скраму додамо и искусног Станковића и Хариса Оруча који је итекако добро познат на овим просторима, добијамо јако озбиљан скрам, који може без већих проблема са успехом и да наступа и у Трофеј групи.
Управо је игра скрама била главна узданица Босне и Херцеговине током утакмица у Конференцији 2 југ. Статика која је на изврсном нивоу. Против нас су имали надмоћ у скраму, где су освојили неколико казни. Аут изводе на врхунском нивоу, из кога јако често формирају мол из кога се развија рак ка линији, где се брзом лоптом упошљава центар који користи брзу игру и пробија линију одбране.
У отвореној игри користе мобилне и продорне играче скрама, који нападају простор трчећи под угловима, што отежава обарање за играча одбране. Када се комбинује игра са брзим додавањима демија и пик енг го игром, скрам Босне и Херцеговине може бити јако незгодан за било коју одбрану. Јако често се направи мисмеч у нападу, па ћете имати рецимо јако продорног играча треће линије попут Лекића који насупрот себе има играча линије. Е сад замислите Лекића који игра ТОП 10 у Италији како добија лопту у пуном трку и испред себе има играча линије који наступа у Првенству Србије.
Како играти против Босне и Херцеговине?
Пре свега треба стабилизовати скрам. Не смемо дозволити да нас гурају као претходног пута. Лопта мора бити сигурна и морамо одржати равнотежу или чак преузети иницијативу у гурању. Без јаког статичког скрама, немамо шта да тражимо чак ни на нивоу Конференције 2. Да би се то остварило, свих шест играча прве линије морају бити изузетно спремни. И о томе треба размишљати сада, у предсезони. Не можемо две недеље пред почетак такмичења спремати играче, ипак ми се не бавимо алхемијом него спортом.
Миловићев специјалитет је дефинитивно аут, из кога се даље развија систем игре. Када имате проток лопте из аута и скрама, можете реализовати зацртани план игре. Уколико имате доминантан аут, какав смо ми имали на претходној утакмици, онда можемо осигурати велику предност за наш тим. Осим што смо имали јако добар наш аут, посебно смо се истакли у дефанзивном ауту, где смо противницима стварали велике проблеме, имали смо велики број украдених аута, а када противник успе да освоји свој аут, правили смо притисак где им је лопта била несигурна.
Главни фактор ће дефинитивно бити агресивност и дисциплина у одбрани. Притисак у дефанзиви вам увек даје самопоуздање да можете да се избавите из неповољне ситуације и да пређете у офанзиву. Босна и Херцеговина је најрањивија у игри у ваздуху, где притиском наших брзих играча након тактичких шутева можемо остварити велику предност. На прошлом мечу смо били изузетно агресивни у дефанзивном раку, што нам је донело поприличан број освојених лопти и свираних казни за нас. А када смо освајали лопте, били смо веома убојити у контрама.
Игра високог темпа у плану игре је направила огромну разлику. Пре свега јер противник није могао да издржи задати темпо. У моментима када смо били изузетно брзи, када смо играли у систему и када смо диктирали темпо, натерали смо противничке играче да морају да нас прате. То је резултирало да су се њихови играчи скрама умарали и нису могли да дођу до изражаја у статици, макар што се тиче првог дела меча. Када су играчи на високом нивоу у игри са и без лопте, када је подршка правовремена, противник нема шта да тражи против нас.
Такође, мислимо да ће од изузетног значаја бити и дуга клупа. Јер када је утакмица високог интезитета, до изражаја долазе свежи играчи са клупе који могу одиграти на истом нивоу као и стартери. Репрезентација је јака колико су свих 23 играча заједно јаки. Нема ту велике филозофије. Играчи који завршавају утакмицу морају бити изузетно спремни и фокусирани како би меч привели крају. Сетимо се само меча у Зеници прошле године када су домаћини у 63. минуту смањили резултат на 23-19. Онда је Миловић увео свеже играче који су направили разлику где смо захваљујући томе имали мирну завршницу меча.
Сигуран и прецизан шутер може итекако да направи озбиљну разлику, поготову у неизвесним мечевима где је сваки поен злата вредан. Ми имамо неколико играча који могу израсти у јако добре шутере и треба да порадимо на томе да се то и реализује.
Колики утицај на игру репрезентације Србије могу направити наши млади играчи?
Мислимо да ће млади играчи испод 23 године имати огроман утицај како у тренажном процесу, тако и на самом мечу. Односно они које селектор Миловић одабере. А ми итекако имамо јако квалитетне младе играче, како у Србији тако и у иностранству. Узмимо само пример Дамиена Божића (2002) који наступа за РК Сурне, игра на позицијима друге и треће линије. Пре два викенда је дебитовао у Национал 1 такмичењу, што је треће такмичење по јачини у Француској. Он је стартовао на све четири утакмице које је одиграо за Србију и сасвим сигурно ће бити један од носиоца игре у будућем периоду. Никола Станковић (2000) је већ дуго времена члан репрезентације Србије, тако да је помало и чудно што га помињемо као младог играча јер имамо сећај да је ту већ десет година. Никола је члан РК Рада и може да покрије позиције отварача и центра. Од стандардних стартера ту имамо још и Рељу Пећанца (2001) који је у протеклих годину ипо дана право откровење на позицији друге линије. Реља је направио невероватан напредак и постао је ослонац како и РК Рада тако и националног тима.
Немања Стошић (2002) је одиграо већ неколико мечева за Србију. Иако је на позицији центра велика конкуренција успео је да се наметне селектору Миловићу. Млади проспект Динама из Панчева Иван Воштић (2003) је био неизоставни део националног тима у последњих годину ипо дана. Иван покрива позиције крила и аријера. Од играча који су били у протоколу имамо Милана Трујкића (2001) из РК Рада који покрива позицију талонера, Алексу Атанасковића (2000) талонера из РК Торпедо Млава, Петра Хинића (2000) из Динама који је наступио на позицији стуба, Лазара Татомира (2002) из РК Рада који је покривао позицију крила и Стефана Симовића (2001) који је играо за Партизан који покрива центарске позиције.
Од играча из класе 2004 очекујемо много. Имамо јако квалитетне играче који би требало да појачају конкуренцију и утемеље осмех на лицу селектора Миловића. Ови играчи су већ заузели своје место у клубовима прве лиге и имају улоге носиоца игре. За У18 репрезентацију Србије је наступио Урош Пуцар, проспект Стад Франса, а сада играч Масија из Париза. Он је био изузетан на позицији крилног у трећој линији. Данијел Стојановић се већ истакао као један од водећих играча Рада на позицијама треће линије. Милан Кузмановић је алфа и омега Динама, плејмејкер, креатор свих акција, игра на позицији демија и центра. Марко Кошпић покрива позиције крила, аријера, а може да одигра квалитетно и на позицији демија. Немања Лазић, проспект Крушевца, може да покрије неколико позиција, али мислимо да би био изузетно ефектан на крилу.
Ево ми смо набројали укупно 15 младих играча испод 23 године. Ту имате играче који су стартери, играче који су стандардни репрезентативци који улазе са клупе, ту су играчи који су били само једном у протоколу и на крају ту су играчи за које мислимо да ће бити део националног тима у будућности.
