Србија испод очекиваног резултата
Иако смо били међу најмлађим екипама, очекивали смо од Орлића много више, из разлога јер они могу и да пруже доста више. Осим прве и последње уткакмице нисмо се показали у сјајним издањима. Остаје нам да анализирамо наше мечеве, извучемо поуке и извршимо потребна унапређивања игре, а посебно брзине саме игре.
Чињеница је да смо имли врло јаку групу, где се на крају испоставило да Румунија и Летонија играју у финалу, и да ће те две екипе играти наредне године у рангу више. Али то није разлог, односно оправдање. За Румуне смо знали да ће бити најјача екипа на турниру, али за Летонце смо остали затечени. По нама, играли су можда и најбољи рагби 7 на турниру.
Такође имли смо неколико повреда које су наше стартере већ на самом почетку искључиле са турнира. Не желимо да све ово звучи као правдање, али зато желимо да нагласимо шта се све догодило како бисмо могли на што бољи начин да анализирамо само такмичење.
Резулатати, табела, борба за пласман

Група је била изузетно тешка, јер су се на крају крајева ту нашле и екипе које су играле у финалу. Међутим Молдавија и Аустрија су били ривали са којима је могло да се игра. Нисмо блистали на тим мечевима, посебно против Молдавија, која такође није блистала, односно можемо слободно рећи да је то била најгора утакмица уопште на целом Првенству Европе. Мечеви против Молдавије и Аустрије су били кључни за нас јер су одлучивали о борби за пласман.
Резултати у групи:
Поз (Pos) | Екипа (Team) | У(GP) | П(W) | И(L) | Н(D) | ПД(PD) | Б(Pts) |
---|---|---|---|---|---|---|---|
1 | ![]() | 4 | 4 | 0 | 0 | 150 | 12 |
2 | ![]() | 4 | 3 | 1 | 0 | 117 | 10 |
3 | ![]() | 4 | 2 | 2 | 0 | -56 | 8 |
4 | ![]() | 4 | 1 | 3 | 0 | -61 | 6 |
5 | ![]() | 4 | 0 | 4 | 0 | -150 | 4 |
На крају смо са једном победом и 3 пораза такмичење унутар групе завршили на 4. место, где смо се пласирали у плејоф за борбу од 9. до 12. места.
У плејофу ривал је била екипа Мађарске која је била на довољно високом нивоу да нас победи и гурне у борбу за 11. место.
Коначно у мечу за 11. место Србија је одиграла доста боље, полетније и брже. На крају смо савладали Андору, која је већи део меча играла са играчем мање.
Састав репрезентације Србије:

Игор Гајић, Страхиња Глишић, Драган Конаковић, Огњен Сиљановски, Вук Симић, Матеј Петровић, Милан Весковић, Лазар Јелисавчић, Душан Јовановић, Филип Видаковић, Матија Пелва, Павле Пелва и Алекса Миланковић.
Селектор: Александар Недељковић
Тренер: Радивоје Ћосић
Менаџер: Марко Жеравица
Лекар: Маја Велиновић
3 утиска за понети
Врло млада репрезентација Србије
Не, не желимо да оправдавамо лош пласман, али желимо да напоменемо да имамо јако млад тим. Пре самог почетка турнира у нашем саставу су се налазила 3 играча рођена 2005. године, 8 играча рођених 2006. године и 2 играча рођених 2007. године. Врло млад тим коме ће овај турнир итекако послужити као једно велико искуство и велика лекција за наредну сезону.
Свакако да смо много више очекивали од њих, по нама вреде за много више. Неко ће чак рећи да су можда подлегли притиску. Треба да запамтимо једну ствар, а то је да су то деца која желе да уче и да уживају у рагбију дуги низ година. Један велики тренер је својевремено рекао: Губитници одустају када губе, победници губе док не победе“.
Јако спор темпо и игра Србије
Ако изузмемо први и последњи меч на турниру можемо слободно рећи да смо били убедљиво најспорија екипа на турниру. Проток лопте је био толико спор да су нас скоро све екипе са лакоћом затварале. Неке екипе су нас чак држале у есеју, где нисмо успели једном да изнесемо лопту. Деловало је у одређеним моментима да немамо снаге, као да немамо кондиције. На свим мечевима наши играчи су једва долазили до даха, били нон стоп на земљи, жалили се на повреде. На мечевима против Молдавије и Летоније изгледали је да нико не може да агресивније претрчи пола терена, као да нико не може да направи продор и узме 10-20 метара.

Уколико желите да играте рагби 7 на високом нивоу, морате бити брзи, агресивни,покретљиви, морате добро читати игру. Нама је посебно засметало то што наши плејмејкери немају сигуран леви спин пас, него се окрећу на десну страну и додају лопту. Имали смо једну ситуацију где су два играча у једном нападу пребацивала лопту са леве руке на десну, и уместо да трче унапред, повлачили су се ка уназад. Лопта је стигла до нашег крила, који је иначе врло брз и спретан и који је био затворен и није могао да игра 1 на 1. У модерном рагбију се очекује од стубова да имају прецизна и тачка додавања, да не причамо шта се очекује од плејмејкера. Играте за У18 јуниоре, не можете себи да дозволите да не бацати спин додавање са једне стране, то се учи у петлићима.
Све до последњег меча нисмо видели да Србија игра брзо и изводи брзе казне. Имамо брзе играче, а опет играмо споро. Тек на последњем мечу против Андоре, за коју мислимо да је добра екипа смо кренули да играмо доста брже и то је дало драстичне резултате. Одмах је ту био висок резултат, велики број датих поена и доста полетнија игра. То је рецепт како треба да играмо. Руку на срце, не можемо против Румуна да играмо брзо, али не можемо ни против Молдаваца да испуцавамо лопту у аут пола минута док губимо а до краја меча има мање од два минута.
Мали број компетативних утакмица и без припремних турнира
Врло обзиљна ствар на коју треба да се обрати пажња. Ако погледате такмичење у пролећној полусезони у конкуренцији У16 кадета, где је наступало 10 од 13 играча са Европског Првенства, видећете да су разлике огромне. Првопласирана екипа је боља од другопласиране више од 100 разлике. Када је таква ситуација онда нема ту ништа од напретка и развоја рагбија, јер се нико не развија на високом резултатима. Јако често ћемо чути да неко каже како је добро када играте утакмице против бољих екипа јер ћете се челичити. Резултат је скроз обрнут, углавном играчи који наступају за слабије екипе одустају код оваквих такмичења.

Ако хоћете да имате успешну репрезентацију морате организовати припремне турнире, где играчи стичу искуство и имају стручну праксу пред званично такмичење. Да, то кошта, али не можете очекивати да ћете добити квалитетан производ са минималним улагањима.
Могао је рецимо да се направи припремни турнир где би учествовале балканске екипе. Да мечеве одиграју Хрватска, БиХ, Бугарска, Мађарска и Србија. Могу се позвати и Словенија и Црна Гора. Турнир може да траје цео дан или да буде одигран у два дана, где би екипе добиле довољан број припремних утакмица, и савим сигурно би све националне селекције биле спремније на Европском првенству.