Тек што се рагби завршио на Олимпијским играма, почиње Рагби Чемпионшип. За љубитеље рагбија нема превише чекања на врхунске утакмице. Ми смо се одлучили да испратимо и ово такмичење, иако смо се од почетка фокусирали да пратимо само дешавања у Србији, али на жалост код нас је рагбија све мање, па морамо потребу праћења рагбија да умеримо ка најбољим интернационалним такмичењима.
Како да гледате уживо мечеве?
Препоручујемод а се региструјете на сајт НЗР+ где можете неометано да гледате мечеве уживо. Свакако је боља опција од стримова који могу да буду нестабилни, несигурни и у лошој резолуцији. Осим мечева Рагби Чемпионшипа на сајту имате и бројне документарце као и старе утакмице.
Рагбисти округлог стола и даље јашу
Када сте фан рагбија пратите све што је више могуће. Желите да будете у току, да дискутујете и причате о рагбију. Управо смо зато и окупили рагбисте поново око округлог стола да размене мишљења на разне теме које смо пажљиво одабрали. Надамо се да ћете уживати у чланку колико смо и ми уживали у писању и дискусији.
Да ли је комбиновање играња клупског рагбија у Европи и репрезентативног рагбија у јужној хемисфери добитна комбинација за Ерасмуса и Јужну Африку?
Милан Орловић: Сигурно да позитивно утиче на игру Спрингбикса. То њиховим играчима даје једну додатну ширину и способност адаптације на различите стилове играња. Сетимо се како су у почетку њихове франшизе биле топовско месо европским клубовима. Међутим то се променило и резултати су видљиви како на клупском тако и на репрезентативном нивоу. Потребно је мало промешати карте. Рази ће сигурно кренути у изградњу тима за наредно светско првенство. Нови капитен, нека нова решења. Требало би да им буде најлакша транзиција јер једини задржавају истоветан систем. Може се очекивати мали пад у одбрани али наћи ће се већ решење и за то.
Немања Бабић: Тешко је направити прави закључак. Пише се по порталима и новинама да се велики капитен враћа кући. Имамо и неколико играча у Јапанској лиги. Нисам баш убеђен да има превеликих плусева и минусева. Више је то до самог дана утакмице и тактичке замисли великог мозга и иноватора Ерасмуса.
Богдан Михајловић: Да ли је комбиновање добитна комбинација то ћемо видети на крају јер иако репрезентација Јужне Африке је фаворит где год да се појави, ове године неће бити лаких утакмица. Свака екипа може да победи, нема лаких поена, док сигурно неће мањкати лепршавости, лепих потеза како у нападу тако и у одбрани.

Драган Петровић: Апсолутно је одговор ДА! Једно велико да за оног ко се сетио то да уради и спороведе у корист Јужне Африке. Једноставно тимовима из Јужне Африке су фалиле јаке утакмице и јака лига, па самим учешћем играјући у Европи Јунајтед Рагби Чемпионшип и Чемпионс Куп су то и добили. Играју са добрим и квалитетним клубовим и то је оно што треба њиховим играчима. Мислим да је то пун погодак за њихову репрезентацију. Рагби Чемпионшип је мало слабијег квалитета, али и ту ће многи играчи добити шансу да се докажу и покажу у каквој су форми тако да када погледамо све укупно мислим да је то добра и добитна комбинација за Јужну Африку.
Марко Жеравица: Пре свега, сматрам да је ок да имате играче по целом свету на које можете да рачунате у репрезентативним циклусима за разлику од стриктног правила играња за репрезентацију само у оквиру једног савеза као нпр Нови Зеланд, Енглеска… Дефинитивно сваки савез има нека интерна правила око тога, као нпр Француска која има одређене минуте са којим може да користи играче и да притом плаћа њихово одсуство из клуба. Да се вратим на питање, Ерсамус је озбиљан стратег и стручни тим око њега су озбиљне њушке. Сигуран сам да ће направити најбољу могућу причу за тим који поседују. Знамо већ да има проблема око наследника отварача, ал паметно користи то што има и уклапа.
Стеван Илијашевић: Фантастично урађено. Не само што су клубови у Јужној Африци добили могућност да играју УРЦ лигу, лигу шампиона као и челенџ куп, него су добили могућност да се адаптирају и упознају са европским рагбијем. Са друге стране одласком клубова из ЈА доста је ослабио Супер рагби, који је скоро 30 година важио за најбоље клупско такмичење на свету. У аустралијским клубовима одавно не играју најбољи играчи, па је НЗ стављен под посебан притисак, јер уколико желите да играте за Ол Блексе морате играти на Новом Зеланду, а шта ако са свим тим играчима не играте више квалитетне утакмице као некад?
Да ли Ол Блекси на челу са Скотом Робертсоном могу направити респектабилни тим, који може да настави доминацију Чемпионшипом?
Милан Орловић: Доказани рагби мастермајнд доноси са собом велико знање и харизму. Уколико његов стил игре у потпуности прихвате и играчи из других франшиза не сумњам у успех. Међутим биће потребно мало времена да се све то укомпонује. Tу је свакако нова терминологија, задаци и кретња. Много ће зависити од треће линије, како у одбрани тако и у нападу. Није тајна да се ту ломе копља на највећим утакмицама. Имају све што је потребно, али не сматрам их фаворитом бр. 1, баш због још увек транзиционог периода. Не верујем да ће ићи на све или ништа и да ће се приоритет дати успостављању новог система у односу на победу по сваку цену.
Немања Бабић: Робертсон је дефинитивно донео нешто ново. Рано је правити сада закључак али дефинитивно имамо и одређени број старијих играча који нису у саставу из различитих разлога. Да ли ће имати доминацију? То је и драж самог турнира а и велики мотив како за АБ тако и за сваку екипу која им излази на мегдан.
Богдан Михајловић: Скот Робертсон је неко ко одлично познаје Ол Блексе. Изгубивши финале светског првенства, постали су гладни трофеја и враћању славе да када се спомене рагби помисли се на њих и чувену хаку. Мислим да доста играча је са Робертсоном ако се не варам освојило првенство за младе 2015. године и да је дошло време да Ол Блекси врате доминацију светским рагбијем.

Драган Петровић: Скот Роберсон Рејзор је сјајан тренер што је и доказао са Крусејдерсима. Сигурно ће му требати времена да склопи тим и да направи хемију у тиму који ће донсити пибеде Ол блескима.Видећемо какав ће тим извести на Рагби Чемпионшипу.Биће ту доста нових играча жељних доказивања. Мислим да треба имати у виду да су многи играчи попут Реталика и Сема Вајтлока отишли у пензију и да треба наћи достојну замену за њих. Мислим да је долазак Рејзора на чело Ол блекс прави погодак и нешто што су сви прижељкивали. Ол блекс су после СП у Француској желели свежу крв и младе снаге на клупи и тиму. Биће занимљиво гледати надмудривање Расија и Рејзора два сјајна тренера.
Марко Жеравица: Мислим да у њиховом тиму раде на другачијој поставци где не доминирају браћа Барет. Мада, колико знам Џорди Барет је почео да игра за Ленстер, а видим да је у тиму. Углавном експеримент у летњим тестовима где је Дамјан Мекензи отварач уопште не изгледа лоше. Једино што ми је жао је то што се Арон Смит повукао са тест мечева прошле године што је оставило неку врсту вакуума у тиму. Видећемо како ће се снаћи два нова демија на тој позицији у тиму, поред Перенаре који је периодично био у тиму. Додуше, пре годину-две дана је имао озбиљну повреду, тј операцију ахилове тетиве, што је резултирало тим одсуствима из тима, а колико се сећам повредио је сада колено у летњем тесту где је Ратима морао да преузме палицу.
Стеван Илијашевић: Понекад је харизма и самопоуздање селектора фактор који може одлучити утакмицу или турнир. Када сте сигурни да је систем исправан и функционалан онда се осећате комфорно и можете дато 100% на терену. Робертсон је на тај начин владао Супер рагбијем са Крусејдерсима. Нема разлога да тако не буде са Ол Блексима. Почетак је циклуса, има довољно времена да се експериментише и да се пробају разне комбинације. Добра ствар је што Робертсон наслеђује врло јаку и структуирану екипу која је изгубила финале Светског Купа за длаку, и што има ненормално добру почетну позицију. По мом мишљењу Ол Блекси су први фаворит такмичења.
Аустралија гради екипу за Светски Куп 2027 који ће се играти код њих, да ли мислите да је коначно време да Озији изграде квалитетан тим?
Милан Орловић: Талента има, знања има, а очигледно и ресурса. Њихов проблем је у константном паду заинтересованости за спорт у земљи, млађе категорије немају масовност као некада. Потребно им је нешто велико да се пробуде, ово је велика шанса. Добили су Велшане и Грузине, чини се противници по мери у овом тренутку, али ако мисле на стазе старе славе мораће то доста боље. Пре свега зависиће од тога како играчи буду играли у својим франшизама. Моје мишљење је да су тренутно најслабија екипа у такмичењу, али и са великим потенцијалом.
Немања Бабић: Имају млад састав, врло искусног тренера Почело је са великим ремонтом читавог система унутар савеза и свих структура. На време се кренуло, време пролази али верујем да се све затеже и спрема за следећи Светски Куп на коме желе они а тако верујем и цели рагби свет да види нове Валабисе.
Богдан Михајловић: Аустралија треба да се угледа на екипу Француске у рагбију седам и да украду рецепт како се спремити за првенство као домаћин и да покушају да уз мало среће дођу до финала, а онда свашта може да се деси. Имају искуства и времена да изграде добар тим који ће вратити славу Аустралијском рагбију. Дошли су у ситуацију да не могу са европским рагбијем да се носе као некада, с обзиром да су губили од Велса, Француске, Италије било да су то пријатељски мечеви или првенство.

Драган Петровић: Мислим да јесте и долазак Џо Шмита на клупу Аустралије прави погодак. Он је сјајан тренер и колико видим кренуо је од нуле са доста нових играча и пар старих као што је Ник Вајт. Аустралија је велика рагби и спортска нација и учиниће све да дочекају спремно СП 2027 и да покушају да га освоје као домаћини. Имају доста времена за припрему. Шмит је у предности у односу на Еди Џонса јер ће имати 3 године за припрему док је Еди Џонс имао кратак период за стварање новог тима тако да лично очекујем повратак Аустралије на стазу старе славе и много бољу игру.
Марко Жеравица: Ако направим једно поређење са Аустралијанцима на Олимпијским играма, не бих могао да будем равнодушан и да кажем да не граде екипу. НА ОИ су показали из циклуса у циклус да су све бољи у групним и индивидуалним спортовима. Данас праве озбиљне резултате у спортовима у којима су неке земље попут наше те спортове устоличиле као национални спорт. Имам осећај да се озбиљно улаже у спорт, а не само у топ три спорта као што су Аустралијски фудбал, Рагби 13 и Рагби. Ипак, рагби тим је нешто што им није сјајна тачка већ годинама и надам се да ће вратити стари сјај том тиму, јер не желим да верујем да су други спортови ослабили развој рагбија тј одржавања високог нивоа.
Стеван Илијашевић: Сасвим сигурно да ће се Озији спремити квалитетну екипу за Светски Куп 2027. Али еј јако дуг пут до тога. Имају доста младу екипу, али и доста квалитетне играче. У прва два кола Чемпионшипа дочекују Јужну Африку, па ће бити јако интересантно видети исход тих мечева. Иначе, Аустралија нема пораз ове године.
Аргентина као и све екипе осим Јужне Африке улази у нови циклус са новим тренером. Нови тренер Фелипе Контепоми познаје менталитет и начин игре Пума. Могу ли гаучоси коначно до првог места у Чемпионшипу?
Милан Орловић: Један од мојих омиљених играча. Фантастичан играч и чини се веома талентован тренер. Доноси огромно играчко искуство из најбољих европских екипа, али такође има и позамашан тренерски стаж. Чини се прави човек на правом месту. Знано је да је аргентински скрам већ дуго времена на највећем могућем нивоу, готово да више нема мана чак ни у одбрамбеним кретањима. Увек је линија имала мало више проблема, поготово у одбрани. Талента и пожртвовања увек је било, али једноставно није било довољно у сусретима са најбољим на свету. Е ту би требало да се Фелипеово знање највише искаже, он као специјалиста одбрамбених задатака и линије могао би да унапреди тај сегмент и коначно избрише ту последњу ману у игри своје националне селекције. Уколико то успе Аргентина има потенцијал да буде светски шампион.
Немања Бабић: Можда и једина екипа која је патила од Короне без купа 4 нације и супер рагбија. Јужна Африка је са својим франшизама кренула пут Европе и ту има резултата. Колико је то одрживо и колико ће терајати? Питање за другу и дугу полемику. Аргентина увек на срце и без калкулација али некако увек су срљали и лоше имали завршнице мечева. Верујем да са неколицином играча који граде каријере у Европи сада имају и преко потребно искуство. На питање, да ли могу бити први? Тешко!
Богдан Михајловић: Аргентина јесте непредвидива екипа која сваким даном напредује и игра све боље и боље, а доласком Контепомија очекујем једну брзу игру,нападачку и тотално мењање стила досадашњег играња Пумаса.

Драган Петровић: Велики сам навијач Аргентине и волим Пумас, али тешко, готово немогуће је да Аргентина са овим тимом освоји Рагби Чемпионшип. Довођење Аргентинца за тренера је пун погодак јер он разуме и зна менталитет Аргентинаца који је специфичан. Имао сам прилике да гледам тест мечеве Аргентине прошлог месеца и игра није била баш сјајна. Мучили су се у другој утакмици са Француском која је на терен буквално послала Б тим. Видим да су за Рагби Чемпионшип позвани и стари матадори као што је Лаванини и Августин Креви са новим млађим играчима Аргентина може да нађе прав тим и изненади на СП 2027, али док дође до тога доста воде ће протећи Дунавом. Мислим да ће ове сезоне бити борба са Аустралијом око тога да не буду фењераши и да не заузму последње место иза Аустралије.
Марко Жеравица: Највећа промена за тим Аргентине је Контепоми. Некадашњи одличан отварач је после играчке каријере започео своју тренерску у Б тимовима Аргентине. После паузе у Аргентини и тренерском додатном каљењу у Ленстеру постаје прво помоћни тренер првог тима Аргентине, а сада од 2024 и први тренер тима. Уз овај мали историјат, верујем да има квалификације да води тим, а да ли је довољно искусан и да ли има добар тим стручњака око себе, то ћемо да видимо на утакмицама. Свашта нешто је испробавао на летњем тесту.
Стеван Илијашевић: Очекивао сам да ће Контепоми да направи велики рез у националном тиму. Ипак жели да искуснијим играчима пружи прилику за последњи јуриш али овог пута са аргентинским темпераментом. Доста смо причали и у подкасту и у ранијим чланцима да инострани тренер не може да погоди систем игре са аргентинским темпераментом, па су често Гаучоси на терену изгледали ко наши фудбалери на Европском првенству. Ипак за разлику од наших, Аргентинци имају квалитет и борбени менталитет па су на крају заузели четврто место, што није нимало лош резултат. Очекујем срчану и борбену Аргентину, па ћемо видети докле ће стићи.
Зашто волите да гледате рагби у јужној хемисфери?
Милан Орловић: Ипак је ово најквалитетније такмичење на свету. Број освојених светских титула то и потврђује. Када томе додамо иновативности које се готово увек прво догађају на “југу” онда добијемо пун угођај. 4 различита стила игре, филозофије и традиције, то је заиста прави спектакл, ко воли рагби то не може да пропусти.
Немања Бабић: Лепота гледања нападачког рагбија. Увек прве иновације како у правилима тако и у тактици су управо на Јужној хемисфери. Такође је предсезона у Европи и лепо се попуни лето! 😎💪
Богдан Михајловић:Волим да гледам јер има доста лепих потеза, доста непредвидивих утакмица, доста тензија када проради јужњачка крв. Ове године мислим да ће бити још интересантније јер су све екипе гладне трофеја. Јужна Африка улази пуна самопоуздања након Светског првенства, док Ол Блекси улазе као браниоци трофеја. Остаје нам да чекамо и уживамо и видимо ко ће да им помрси конце, да ли Пумаси или Озији.
Драган Петровић: Ја лично волим да гледам рагби у јужној хемисфери јер је квалитетан. Супер рагби Пацифика је за мене првенство на коме се игра најбољи рагби у сваком погледу и елементу рагби спорта. Можда ће неко рећи да је квалитет Супер рагбија Пацифика опао, што је тачно у последњих пар сезона, али опет и поред тога мислим да је квалитетнији од Премиершипа Енглеске и ТОП 14 Француске. Треба додати и да су на јужној хемисфери и две сигурно најбоље репрезентације света које владају рагбијем већ дуги низ година доказајући нам да је квалитет рагбија на јужној хемисфери врхунски и да се треба будити рано ујтру и гледати стрим да би се гледале утакмице на јужној хемисфери. Гледајте Рагби Чемпионшип који почиње овог викенда и где ће све да пршти када се буду састали у борби за прво место Јужна Африка и Ол блекс.
Марко Жеравица: Пре свега волим да га гледам да бих га упоредио са рагбијем северне хемисфере. Некада су то била два света и гледајући јужну хемисферу имао сам осећај као када гледате и упоредите Еуро Баскет и НБА. Данас није толика разлика, јер већина играча из Аргентине игра по Европи, док су Јужноафриканци или играчи по Европи или играју европске лиге из својих клубова у Јужној Африци. Тако да уствари гледамо данас како се Нови Зеланд и Аустралија носе са том игром.
Стеван Илијашевић: Игра се брзо, у јако високом темпу. Игра се нападачки, где су играчи скрама нон стоп у покрету. Таква игра је рецимо енигма за северну хемисферу, која полако почиње да се адаптира. Али ипак недовољно добро јер када погледате да је на 9 Светских купова од 10 одржаних победила екипа са јужне хемисфере. А то није случајно.