Иза нас је још један Светски Куп који ће бити сасвим сигурно запамћен као један од најбољих. Сасвим сугурно је да је један од најнеизвеснијих, јер ако погледамо све мечеве од ¼ финала, ½ финала, бронзаног финала и великог финала, само један меч није био неизвестан, сви остали су били на једну лопту. Просто невероватно. А притом, у ¼ финале се нису пласирали нити Аустралија, нити Шкотска, нити Италија, нити Јапан.
Велики број људи је пратио Светски Куп у рагбију, доста њих и уживо. Причало се доста. И даље се прича доста. Ево након неких 8-9 дана, ми смо окупили рагбисте округлог стола да чујемо њихова мишљења. На самом крају, њима треба одати такође признање, испратили су Светски Куп, трпели су наша форсирања, кратке рокове, али смо на крају успели. Заједно са овим чланком заокружили смо серијал Округлог стола на четири дела.
Јужна Африка је одбранила титулу Првака Света. Који су ваши утисци са утакмице?
Никола Орландић: Као што сам предвидео у претходном чланку, било је катастрофално суђење, превише грешака, интервенција ТМО, погрешних интерпретација. Свакако недостојно суђења финала Светског Купа , драго ми је да је Вејн Барнс отишао у пензију и надам се да ће се ускоро правила у смислу Сваки ТМО мора одмах да интервенише.
Сама утакмица је била тешка за гледање, две различите школе рагбије, само један есеј, црвени картон, много казни…нисам одушевљен био превише у свему. ЈА је одиграла своју класичну утакмицу, тврдо, успорено али технички одлично у одбрани. Нови Зеланд је по мени одиграо испод очекивања, поремећен после искључења капитена, присиљен да мења свој начин игре и систем одбране и напада.
Милан Орловић: Овога пута победио је флексибилнији и чвршћи тим. Победнички менталитет надоместио је све мане и грешке које су Спрингбокси у финалу имали. Олблекси су били спремни за све, били сјајан противник, читали ауте, парирали “бомб” скраму, били опасни у ношењима. Играли су више од противника и покушавали на разне начине да се домогну есеја. Међутим успешно успоравање ракова, гранитна одбрана, притисак на задњу линију и златна нога Андре Поларда однели су пехар у Африку.
Немања Бабић: Тешка утакмица за гледање. Као и све три ЈА у елиминационој фази. Одлична припрема тренерског пула на клупи ЈА. Делује на крају да су Спрингбокси из утакмице у утакмицу тачно знали шта раде, где желе да нападну противника и како да се бране. Да ли треба причати и коментарисати одбрану ЈА? Колико просвећености и детаља, агресивност… Деловало је да просто знају 3 корака унапред противника када се бране против сваке екипе. Доста полемике на суђење и да ли су судије фаворизовале Спрингбоксе, не бих био храбар да то коментаришем већ бих само рекао:Заслужују титулу!
Предраг Вранеш: По мени очекивано, напрета утакмица до самога краја, без много спектакуларних потеза. Некако се чини утисак, а то се видело и у претходним утакмицама плеј оф-а, да Јужна Африка увек изађе као победник у егал утакмицама, и да на неки начин диктира темпо утакмице, да таква и буде, на један посед, односно у овом случају буквално на 1 поен, јер су све 3 утакмице Спрингбокси управо добили том разликом, што је заиста у свету рагбија несвакидашње. Нови Зеланд је одиграо и више него добро, с обзиром на околоности, играч мање скоро 60 минута и било би можда и велико изненађење да су Ол Блекси остварили тријумф, јер на овом нивоу, имати играча мање, је заиста велики хендикеп. Закључак, тврда утакмица до краја, у ком се Јужна Африка боље снашла, заслужено или не, по 4. пут су Прваци Света.
Богдан Михајловић: Самом утакмицом сам одушевљен. Јужна Африка је заслужено освојила, играли су фантастичну одбрану и сви играчи су били на високом нивоу. Тактички су јужноафриканци одиграли такође врло добро и може се им само честитати.
Драган Петровић: Лично сам очекивао овакво финале какво смо имали прилике да видимо. Дан пред утакмицу сам дао прогнозу 15-10 за Јужну Африку на свом фејзбук профилу и био сам веома близу. Очекивао сам мали број поена и предпоставио сам да ће утакмица бити доста изједначена. Једноставно ове две екипе су стари знанци и одлично се знају. Обе екипе играју сјајну одбрану и тактички су одлично припремљене. Јужна Африка је играла своју игру као што се предпостављало тако да нисам превише изненађен финалном утакмицом и игром обе репрезентације. Мислим да је финале оправдало очекивања јер је било до краја неизвесно и узбудљиво са пуно емоција, борбе, што гледаоци и желе да виде тако да смо имали сви прилике да уживамо у доброј и борбеној утакмици какво финале и треба да буде и ако није постигнуто пуно есеја.
Јован Костић: Спрингбокси су поново на Светском трону потпуно заслужено све за један поен у плејоф утакмицама, заиста невероватно. Срећа прати храбре, упорне и борбене. Али другог дана би лако могао да буде другачији резултат. Лично сам навијао за Ол Блексе и очекивао њихову победу и сматрам да су били врло близу упркос чињеници да су имали мање значајан део утакмице. Шут је поново одлучио, прво неискоришћено претварање, Барет је промашио за вођство у кључним тренуцима, а док је Полард са друге стране доказао још једном да је мајстор извођења шутева. Сам резултат говори о току утакмице, рововска борба где је дисциплина играла битну улогу и која је морала бити на високом нивоу како би се смањиле могућности за прављење казни јер је сваки поен био злата вредан. Пуно шута, мало есеја.
Стеван Илијашевић: Имао сам прилике уживо да испратим два финала Светских Купова, 2015. године и ове године. Одгледао сам два пут и снимак меча, мислимд а ћу одгледати и још који пут. Главни утисак је дефинитивно фантастична припрема меча од стране Јужне Африке. Одбрана је била на јако високом нивоу, у финишу меча чак и на фанатичном нивоу. Нови Зеланд није имао среће. Прво црвени картон Кејна, а потом су на средини првог полувремена имали прилику да постигну есеј, када је Џорди Барет шутнуо преко одбране, где је Арди Савеза био на лопти која је одскочила који сантимета у страну и право у руке Вилемсеа. То су рагби богови вратили за ситуацију када је 2015. године Боуден Барет добио савршену лопту из шута где је постигао можда чак и одлучујућ есеј. Рагби богови су и у другом делу меча умешали прсте када је почео да дува ветар пре шута Џордија Барета, из кога је касније био непрецизан. У финишу меча на мене су утисак оставили Квага Смит и Фаф де Клерк који су гинули по терену у дефанзиви, играчи који су успели да зауставе Ол Блекс машинерију.
Да ли је црвени картон Сема Кејна одлучио меч?
Никола Орландић: Свакако да је одлучио како ће утакмица изгледати наредних 50 минута и лагано је додао ветар у једра ЈА, мада је за исту ствар требало да буде искључено и Јужноафрички каптен нешто касније. Свакако је суђење било неуједначено, на тренутке и потпуно погрешно на штету углавном једног тима, који је и упркос томе био на шуту до титуле, али Џорди Барет наравно није био дорастао том задатку и мораће са тим да живи наредне 4 године.
Милан Орловић: То јесте био велики пех, али не мислим да је одлучио меч. Пре свега због начина на који су играли Спрингбокси. Фокус је био на раковима и доминантним обарању. Да је била обрнута ситуација можда би и више утицало на игру. Ако сагледамо све детаље понаособ, морамо да кажемо да Олблекси јеноставно нису искористили своје шансе. Имали су их на претек, али једноставно нису успевали да их материјализују.
Немања Бабић: Дефинитивно је променио игру како ОБ тако и Спрингбокси су очигледно имали олакшан посао. Занимљиво је да је исти играч у припремној утакмици такође добио црвени картон, ОБ су тада претрпели велики пораз.
Предраг Вранеш: Сигурно да јесте. Искрено, заиста мислим да није било потребе за црвеним картоном, јер мислим да се управо на овом светском пуштала и мало грубља игра, да не спомињемо бацање у рак и задње ноге. Играти финале Светског Првенства са играчем мање готово полувреме и по, а да притом јурите резултат, је готово немогућа мисија. Стиче се утисак да су и Јужна Африка и Нови Зеланд били потуно равноправни у сваком сегменту: напад, одбрана, скрам… што је још један разлог више да закљичим да је играч више у корист Спингбокса ипак био превага.
Богдан Михајловић: Уф шта би било да црвеног није било. Црвени картон јесте можда у почетку уздрмао Нови Зеланд али мислим да су брзо опоравили и наставили са сјајном игром. Ако погледамо да су имали шансу за победу и да су промашили два шута док јужноафриканци ниједан. Али вероватно би другачији ток утакмице био да није било црвеног картона.
Драган Петровић: Мислим да јесте. Сигурно да је ова црвена карта утицала на даљи ток утакмице, али немој да заборавимо и да је Африка имала жуте карте тако да су Ол блекс и поред те црвене имали прилике да играју 14 на 14 са Африком и промене ток утакмице. Једноставно Африка је искусан тим 10 играча Африке су играла на СП у Јапану и тешко можеш да је победиш са 14 играча макар то били и Ол блекс који су били близу и имали шансу за то, али нису успели. Увек постоји то “али” тако да црнена карта Сема Кеина је сигурно утицала на резултат финалне утакмице.
Јован Костић: Мишљења сам да су се Ол Блекси држали и више него добро са играчем мање. Сматрам да су имали посед, имали шансе, шут нису искористили и да би другог дана резултат лако могао бити другачији. Усудићу се да кажем своје субјективно мишљење да су Спрингбокси имали мало и среће и да је „фортуна била на њиховој страни“ у неким битним тренуцима. Одлазак са терена Кејна је вероватно допринео да изазов постане тежи, али су Ол Блекси показали да могу да парирају и са играчем мање.
Стеван Илијашевић: Црвени картон не може да не поремети систем игре било које екипе на свету. Поготову у финалном мечу. Нови Зеланд је играо толико добро да није могло да се примети на око да имају играча мање, лавовски су се борили. Да су били комплетни, имали би дефинитивно другачију утакмицу од ове коју смо добили. Умало и Колбе да буде трагичар када је добио жути картон у финишу меча, када је намерно пресекао додавање Ол Блекса које би их сасвим сигурно довело у добру ситуацију. Ту казну је као што смо већ навели промашио Џорди Барет па ће Колбе избећи доживотни осећај кривице.
Енглези су имали врло добар турнир са скором од шест победа и једним поразом од 1 поена који су доживели од Јужне Африке, колико су оправдали очекивања?
Никола Орландић: Оправдали су и више него очекивано по мени, са подмлађеним тимом, новим селектором и доста оспоравани у припремним мечевима .Добро је да је Енглеска и даље јака, да су увек спремни за добру утакмицу и намеравају на високој позицији с обзиром да је сада ситуација дота сложена и да је ту сада и Ирска, Фиџи, Француска, Аргентина, Јапан и наравно Аустралија. Мислим да су полуфинале одиграли технички и тактички одлично и да их је мало делило од финала ове године. Имали су одличан напад и тврду одбрану, добру организацију, јасно је било ко шта ради и мислим да су и даље раме уз раме са финалистима и биће занимљиво пратити их у наредне четири године.
Милан Орловић: Када погледамо мало боље, та бронза сија као злато. Једноставно жреб је био врло наклоњен, а пацифичка острва недоречена на утакмицама против њих. Уз дужно поштовање, најбоља игра била је управо у том поразу. У осталима утакмицама може се рећи да су задовољили одбраном али не и нападачким арсеналом. Све у свему сјајан резултат, али пуне руке посла у прављењу тима за 6 нација, где ће бити куд и камо теже бити чак и трећи.
Немања Бабић: Такмичарка екипа. Пуна искусних играча, многи су се на овом Светском Купу опростили од дреса са ружом на грудима. Променили су тренера неколико месеци пред такмичење, имали пех са повредама и суспензије, но направили солидан резултата и на крају 3 место мислим да није разочарење. Драго ми је да Стева може да се радује и верујем да му је срце на месту 😅.
Предраг Вранеш: За Енглезе и више него добар резултат. У Купу 6 Нација, у првој половини године, веома лоше издање, две победе и три пораза. Рачунајући последња 2 кола овогодишњег издања 6 нација, и 4 припремне пријатељске утакмице, Енглези су забележили само 1 тријумф. Свакако да је можда најболнији пораз од Фиџија на Твикенхему. Ипак, чини се да су Енглези темпирали форму искључиво за ово СП. Прво коло, одмах дерби против Аргентине и тотална доминација. После тога лагане 3 победе. Иако сам навијао за Фиџи, мислим да су Енлези више него озбиљна екипа да 2 пута за редом изгуби, управо од Фиџија (1/4 финале СП). По мени очекиван пораз од Јужне Африке, иако су Енглези врло лако могли до финала. Кажу да је да много тешко добити два пута исту екупи на једном такмичењу, Енглези су то успели, савладавши Аргентину, и заслужено дошли до бронзане медаље.
Богдан Михајловић: Није се можда толико давало шанси енглезима али они имају јако добар састав са јаком клупом. Врло су прецизно одиграли цео турнир и мишљења сам да су лако могли до финала. Није се толико помпа дигла око њих и мислим да им је то пријало. Од европских доста се очекивало од ираца и француза, па самим тим су енглези пали у други план и искористили га на најбољи могући начин.
Драган Петровић: Искрено, Енглези су имали мало среће и мислим да ни они сами нису очекивали да ће освојити бронзу. Имали су слабију групу и захваљујући њој су прошли даље и ако су играли не баш сјајан рагби дошли су до полуфинала. Сети се само утакмице против Самое. Штета што их Самоа није победила. Мислим да љубитељи рагбија у Енглеској нису баш задовољни приказаном игром њихове репрезентације када узмемо у обзир све утакмице. Њихова најбоља утакмица је била против Јужне Африке и њу су одиграли сјајно. Енглеска је велесила у рагбију и ја од ње увек очекујем пуно и добру игру што на овом СП нису баш показали осим против Африке. Мислим да су премашили своја очекивања.
Јован Костић: Искрен да будем од Енглеза од самог почетка турнира нисам имао велика очекивања, сматрао сам да су она верзија из Купа 6 Нација са Едијем Џоунсом али су на турниру показали управо супротно. Доказали су да су традиционална рагби нација дорасла изазовима великих такмичења али и да је за њихов јако добар резултат, према мом скромном мишљењу, заслужна и „чаробна рука” селектора Стива Бродвика.
Стеван Илијашевић: Радујем се и срце ми је на месту! Нису били Енглези на високом нивоу током целог Светског Купа, нису ни играли добар рагби који је леп на око. Али су зато били изузетно дисциплиновани и сконцентрисани, и оријентисани на резултат. Епилог? Шест победа и пораз са 1 поеном разлике у полуфиналу од Првака Света. Када на то додате и да су променили тренера пре неколико месеци, ових 6 победа добија на значају. Ако гледате континуитет Енглези су већ два Светска Купа у самом врху. Доста играча ће окончати репрезентативну каријеру, али ту су млади који су се јако добро приказали на турниру.
Који играчи су по вама обележили турнир?
Никола Орландић: У нападу свакако крила, Колби, Џордан, Пено али и Моунга као креатор игре Новог Зеланда. У одбрани наравно крилни играчи Стеф де Тоит, Савеа, Сем Кејн. Мада су са тактичке стране , користећи правила и измузавање казни у готово свакој тврдој утакмици испало да су најважнији играчи укључени стубови и талонери који добро познају правила и спремни су да оборе скрам и противничког стуба у правом тренутку. На крају крајева тако свети и добили новог старог шампиона али верујем озбиљна питања за саму организацију да отклони неке ствари, јер тренутно сувише тога уништава наш спорт и доводи игру до баналности. Висока обарање, да ли је било ублажавање и намере, углови и под којим притиском је направљен контакт, сама интерпретацију судије и наравно сви углови камере, где неки контакти стварно изгледају ужасно али у суштини су скоро били само део те лепе игре зване РАГБИ.
Бити прописно закучан од стране крилног са слепе стране, мора се признати да није било пријатно ни једном бившем играчу, али је било део игре и терало је ка бољој техници и пажњи, али данас делити црвене картоне за обарање раменом када се играч оклизне у плакажу и директно утичем на ток утакмице је по мени лоше. За безбедност су подједнако битни и обарачи и обарани играч. Видећемо шта долази после овог купа, надам се боље ствари и паметнија решења.
Милан Орловић: Турнир је био дуг, па је и форма помало осцилирала. Свака екипа имала је добре појединце. Стиче се утисак је Јужна Африка најбоље искористила свој састав и најбоље распоредила снагу, пре свега јер је и играла са најјачим противницима. Полард је демонстрирао какав је шампион и колико је хладнокрван када се одлучује. Ду Тот и Ебен су такође машине које не стају. Џоди Барет је имао врхунски турнир, сем финала где је морао да помаже у скраму и где га је неутралисао Ду Тот. Арди Савеа је заиста показао да је најбољи на свету. Вредни помена су и Кремер, Гајо, Аки, Ферел, Гипсон Парк, Туисова, Ботиа, Алдрит и Пено.
Немања Бабић: Питање може да прерасте у дугачку анализу. Стиме ћу само набројати играче без да улазим у анализу истих.
Бонди Аки
Хуан Круз Малиа
Бауден Берет
Хенри Полард (не турнир већ само полуфинале и финални меч😊😁)
Предраг Вранеш: Свакако да је најзвучније име по мени Хандре Полард, човек који је некако из сенке добијао све већу и већу минутажу и на крају се истакао као меч-винер играч, постагавши све поене у финалу за своју екипу, а пре тога донео финале Јужној Африци шутем са готово пола терена. Из Јужне Африке бих издвојио још и Пјер Стеф ду Тоита. Дуго нисам видео да неко на утакмици оствари 30 обарања, а он је то урадио у финалу. Можда не толико приметан, али морам да поменем талонера Спрингбокса Бонги Мбонамбија. Бонги је против Француске у ¼ финалу играо 75, а у ½ финалу, цео меч, што је за прву линију, на овом нивоу скоро немогуће. Од осталих играча морам да поменем Бена Ерла, чепа Енглеске, који је заистао одлично одиграо ово СП, и неколико наврата је био готово незаустављив. Мислим да је Енглеска добила можда и лидера екипе у наредних 7-8 година. Поред свих поменутих играча, издвојио бих и центарски тандем Ирске Рингроуз-Аки ит андем Ол Блекса Вил Џордана и Арди Савеу.
Богдан Михајловић: Укратко ћу набројати: Фаф ле Клерк, Полард, Колбе, Савеа, Б. Берет, Фарел, Дупон, Пено, А. Смит.
Драган Петровић: Има их више на овом СП.Вил Џордан је дао 8 есеја и сигурно је тиме обележио турнир. Клупа Јужне Африке где не бих никог посебно издвајао јер су својим усласком на терен мењали ток утакмица. Бунди Аки је одиграо сјајно на овом СП као и Дамиан Пено који су играли сјајно. Морам да кажем да ми се допала игра Арон Смита и Фаф де Клерка као искусних играча. Монтоја, Кремер и Бофели су такође одиграли све утакмице сјајно за Аргентину. Мислим да је и Дупонт и поред тога што се повредио одиграо добро цело СП. Свидела ми се игра Овена Фарела и Тома Карија из Енглске и Рис Замита из Велса.
Јован Костић: С обзиром да је турнир освојио Јужноафричка република и да су њихови резултати са Французима у четврт финалу, Енглезима у полуфиналу и са Ол Блексима у финалу били су за један поен разлике, а где су тријумфовали прецизним шутем, можда је незахвално али према мени „златна копачка“ “ иде Поларду. Не бих издвојио имена великих играча који су остали иза њега у групној фази, четвртфиналу, полуфиналу и финалу али ја лично највише ценим практичност и то је управо Полард.
Стеван Илијашевић: Неколико играча је на мене оставило врло позитиван утисак. Пре свих Арди Савеа који је показао да је са правом добио награду играча године. Марк Телеа и Вил Џордан су били изврсни. Ипак Телеа је био константан током целог турнира, Џордан јесте постигао 8 есеја, али се није видео у финалу кад је било најпотребније. Након повреде Питер Стеф де Тоат је изгледао као бледа копија себе, ипак на турниру се показао као најбољи крилни на свету. Посебно ме је интригирала сага око Андреа Поларда, где и даље мислим да је део тактике Расија Ерасмуса био да га позове накнадно на Светски Куп. Код Енглеза ме је одушевио Бен Еарл који је показао да је будућност Енглеске на чепу. Маркос Крејмер је био као робот у дефанзиви и један од најзаслужнијих за пласман Аргентине у 1/2 финале. Банди Аки и Гери Рингрозе, најбољи пар центара. Дупон фантастичан на демију. Левани Ботија би уз де Тоата и Савеу чинио мој дрим тим у трећој линији Светског Купа.
Да ли је Светски Куп у Француској оправдао ваша очекивања?
Никола Орландић: Свакако јесте. Била је то смотра тренутно најбоље селекције, доста лепих утакмица, борбено са малим разликама у поенима. Прелепи амбијенти и прелепа смотра целог рагби света. Видео сам доста нових техничких ствари, идеја и замисли, добре реализације решења и неке нове приступе у игри и менталној спреми тимова. Лично најбољи турнир до сада као што смо и прижељкивали пре почетка. Има доста добрих утакмица за погледати поново, научити из њих нешто и можда применити у нашој игри , унапредити нашу селекцију и кренути напред са домаћим плановима и добрим радом. Желим пуно успеха Србије и нашим момцима у предстојећим утакмицама и надам се да ће бити још бољи после ове лепе рагби манифестације.
Милан Орловић: Дефинитивно. Играо се сјајан рагби а првенство је било одлично организовано. Остаје жал што групе али и екипе нису изјеначеније. Такође више сам очекивао од европљана мада ми то није покварило утисак, једноставно су бољи побеђивали ма за кога ми навијали. Лепо је било видети како су се Уругвај и Португал добро припремили мада ни Чиле није разочарао. Више сам очекивао од Самое и Грузије али и од Јапана. Фиџи је озбиљно уздрмао рагби свет, најавио кандидатуру за Тир 1, где им је и место. Светски рагби има будућност, али је потребно да Тир 2 екипе имају боља и квалитетнија такмичења као и већи приступ финансијском колачу.
Немања Бабић: Овај Светски Куп не да је само оправдао већ могу тврдити и превазилази моја очекивања. Колико само мечева не на једну лопту, шут или напад већ на један поен разлике. Тиер 1 земље су врло уједначене а Тиер 2 их полако али сигурно сустижу. Биће више него занимљиво пратити дешавања у наредних три, четири године до следећег турнира.
Предраг Вранеш: Можда зато што се одигравао у Европи и што сам већ дуго укључен и сам у рагби, испратио сам ово првенство од почетка до краја и закључак је да је ово једно од најнеизвеснијих Светскох Превенстава. Фиџи умало да добије Велс, потом добије Аустралију, па потом изгуби од Португала, тима са већином аматера у својим редовима, па потом четвртфинала, где се врло лако могло десити да поражене екипе у тим мечевима, се домогну ½ финала. Утакмице ¼ финала овог СП-а су била заиста невероватна, сваки меч прича за себе. Финале, напето до самог краја. Мислим да после овог СП, много екипе ће још више и напорније тренирати, јер су уведели да им врло мало фали да савладају јачег од себе. Две најбоље утакмице по мом укусу је одиграла Јућна Африка, портив Ирске у групној фази и Француске у ¼ финалу. Искрено јако ми је жао Ирске, која и овај пут није могла даље од ¼ финале. Оно што би можда мењао за наредна Светска Првенства, јесте систем жребања, јер су се убедљиво најбоље 4 репрезентације, укрштале већ у ¼ финале. Ипак све ово не умањује све сјајне утакмице које смо гледали на овом невероватном Светском Првенству.
Богдан Михајловић: Апсолутно. Сама организација око које су се Французи баш потрудили, плус дух светског првенства се могао осетити свуда и осећај је једноставно непоновљив.
Драган Петровић: Зависи у ком погледу. Лично сам очекивао лепши рагби и неизвесније утакмице као и више изненађења. У глобалном смислу као глобални светски спортски догађај Светски Куп је оправдао своја очекивања. Мислим да су Французи и организацијски оправдали очекивања тако да све у свему мислим да је Светски Куп успео и показао зашто је трећи највећи спортски догађај на свету. Надам се да ће следећи Светски Куп у Аустралији бити још бољи. На крају хтео сам да поздравим све остале учеснике округлог стола. Било ми је задовољство да делим округли сто са њима и да читам њихова мишљења и коментаре. Стварно сам уживао читајући окгругли сто и хвала теби на сјајним и занимљивим питањима. Надам се да су и читаоци уживали читајући.оно што смо беседили на округлом столу.
Јован Костић: У задовољавајућој мери Светски Куп у Француској је оправдао моје очекивање. Било ми је задовољство дружити се са Вама.
Стеван Илијашевић: Него шта него је оправдао. Уживао сам у свим мечевима. Одгледао сам мислим 90% мечева. Добро да нисам био избачен из куће. На овом Светском Купу смо добили прво неизвесно финале после 2011. године, где је Светски Првак одлучен са поеном предности. Где ћете бољу завршницу од тога. Велики број националних тимова је пружио игру изнад очекивања. Немојте заборавити да су играчи свих селекција провели укупно 4-5 месеци са екипама.
Мени је посебно драго што смо сви ми дали допринос у праћењу Светског Купа. На нашем поралу смо редовно пратили резултате, табеле и разигравање. Објавили смо 17 чланака везаних за турнир у Француској. Чак смо успели да снимимо и подкаст. Али пре свега јако добро смо се забавили, где нам је било поприлично интересантно. Надамо се да је и вама било занимљиво.
