Фантастичном победом Португалије над Фиџијем се комплетирало такмичење по групама на Светском Купу. Можемо рећи да никад није било интересантније и неизвесније. На крају крајева Португалија је победила учесника ¼ финала, што је невероватна ствар за пре свега Европски рагби који не припада такмичењу 6 нација.
Елем, поново су окупљени рагби аналитичари око округлог стола да дају своја мишљења о комплетираној групној фази, али и о мечевима ¼ финала. Наш циљ је да чујемо и објединимо мишљења како би праћење мечева било забавније и занимљивије. Надамо се да ћете уживати у новој епизоди округлог стола.
Која екипа вас је разочарала а која одушевила у групној фази такмичења?
Никола Орландић: Свакако Аустралија после слабе игре и испадања у групној фази је разочарење али мање више очекивано у тој групи.
Најпозитивније изненађење је Чиле, Португал и наравно Фиџи који је показао један напредак и добар рад. Мислим да се у наредних 4 године може очекивати још неколико екипа да се приближе баш компетативном нивоу најјачих екипа. Пре свега мислим на Јапан.
Милан Орловић: Без сумње највеће разочарење је Аустралија. Двоструки шампион и једна од водећих рагби нација први пут није успела да се пласира међу 8 најбољих. О стварима ван терена не треба превише говорити али ни игром свакако нису заслужили пролаз даље. Међутим ако спомињемо игру мора се рећи да ни Енглеска није бриљирала иако је освојила групу. Такође ни Румунија ни Намибија нису биле на потребном нивоу за светско првенство. Имам утисак да би неке селекције које нису на светском пружиле доста више. Најпријатније изненађење је Фиџи, али су добар утисак оставили Португалци и Уругвајци. Најбољу тактичку игру су пружили Ирци, а најразноврснији су били Французи.
Немања Бабић: Почећу од позитивне. Португал је имао јако добре утакмице на турниру. Од Фиџија сам негде и очекивао да нападну друго место у групи и прођу у ¼ финале. Јесте да су стрепели до краја али и то је класична прича за острвске селекције. У предходном тексту сам рекао да очекујем скалп неких од највећих светских селекција. Потајно сам очекивао да Самоа може макар Енглеску да избаци. Разочарали су свакако Валабиси (отишли кући), Енглези (кроз иглене уши прошли даље), по мени Аргентина се мучи и тешко да може даље.
Предраг Вранеш: Гледајући парове ¼ финала, који су по мени очекивани, не бих никог специјално издвојио као разочарање. Ако бих баш морао да издвојим, можда Аустралија, више због великог пораза од Велса, него ли изгзубљене утакмице од Фиџија. Кад смо код Фиџија, они су по мени оставили најбољи утисак и чак мислим, да могу да дођу до полуфинала. Испада да је ова група Ц и најзанимљивија, па тако бих истакао и сјајну репрезентацију Португалију и екипу Грузије, која је умало савладала Фиџи.

Богдан Михајловић: Пре првенства сам очекивао да ће се фаворити изборити са притиском и проћи даље у четвртфинале и погрешио сам само у вези Аустралије, а то мислим, и да они нису очекивали да неће проћи групу. Одушевљен сам игром Ираца највише који су показали константност у свакој утакмици, док је разочарење по мени поред Аустралије и Италија од које сам очекивао да пруже већи отпор Новом Зеланду и Француској.
Драган Петровић: Највише су ме разочарале екипе Аустрлије, Аргентине и Грузије. Еди Џонс је касно подмладио екипу Аустралије и зато платио страховиту цену. Аустралија први пут у својој историји није прошла групну фазу. Мислим да је Еди Џонс направио велику грешку јер се одреко искусних играча као што су Квеид Купер и Мајкл Хупер. Друго велико разочарење је Аргентина која је одиграла катастрофално против Енглеске, а на другим утакмицама није баш пуно блисала. Горштаци из Грузије су ме разочарали. Ценим их јер немају натурализоване играче и играју срцем за своју земљу, али завршили су последњи у групи са само 3 бода што нисам очекивао.
Јован Костић: Највеће разочарење је Аустралија. Екипу Едија Џонса сам пред почетак турнира видео као апсолутног победника групе Ц где сам највећу дилему имао око тога ко ће се борити за друго место у групи Ц, Велс или Фиџи. Навијач и ентузијаста у мени је био наклоњен Фиџију, те сам из навијачких разлога отписао Велс који такође јако симпатишем. Али водећи се приказаним наступима Велса у протекла два Купа 6 Нација где су два пута заредом освојили ниско 5. место , веровао сам да Фиџи може до другог места у групи, што се на крају групне фазе и десило, али не бих претпоставио да би Фиџи био други у групи на уштрб Аустралије. Велс је показао да никада не сме бити потцењен и отписан, приказао је да је чак и рањена рагби сила дорасла изазову великог турнира. Зато и поред сјајног и иснпиративног аутсајдера Португала који је оставио снажан утисак на мене на овом турниру, Уругвај такође, лично мене је одушевила репрезентација Велса јер овакву убедљивост нисам очекивао. Желео бих да поменем још да сам се лично огрешио о Енглеску, можда потајно желећи више изнанђења на овом турниру. Енглези су као победници групе Д оставили иза себе Аргенитну и Јапан, као и Самоу где су све три репрезентације имале реалне шансе да им “дођу главе” али Енглези су ме “вратили у стварност” и доказали да су дорасли изазову, нарочито у првом мечу где је Џорџ Форд фудбалом победио Аргентинце и тако растужио навијача Аргентине у мени.
Стеван Илијашевић: Очекивао сам много више од Италије. Медији су меч против Новог Зеланда најављивали као дуел никад јаче Италије и никад слабијег Новог Зеланда. Завршили се тако што су Ол Блекси вероватно врло бесни, развалили Италију где су јој дали 96 поена, што је поприлична срамота за једну екипу која игра 6 нација. Очекивао сам доста од Грузије, не могу да кажем да су разочарали јер су дефинитивно смањили заостатак за ТИР 1 екипама, али нису истакли озбиљнију кандидатуру за пласман у ¼ финале.
Одушевила ме је екипа Уругваја која је дала све од себе на турниру. Намучили су прописно и Италију, где су на полувремену водили 17-7. На крају су Италијани били бољи, али је Уругвај био јако фокусиран и квалитетан. Треба напоменути да су и Французима откинули бонус бод, додуше Французи су играли са другим тимом. Одушевили су ме и Португалци и Чиле. Португалија која је победила Фиџи, екипу која се пласирала у ¼ финале. Чиле је уживао у свим мечевима и то је дефинитивно права награда за пласман на Светски Куп.
Којих 5 играча су по вама оставила највећи утисак на турниру у групној фази?
Никола Орландић: Заиста не бих стављао индивидуалце испред тима али је видна огромна разноврсност у игри финишера, крила и Аријера у свим екипама и убојитост у давању есеја из добро изведених акција. Свакако Вил Џордан са НЗ-а, Карерас из Аргентине и Пено из Француске за сада као и сва Јужноафричка крила невероватне агилности испред габарита, као што је био случај у прошлости.
Милан Орловић: У овом одговору бих да некако равномерно поделим између тих Тир 1 и 2. нација. Тешко је одлучити за само пет, али кад мора, ево неких који су незамељиви део својих репрезентација: Банди Аки, фантастични центар који је сјајан у свим сегментима игре. Гранитна одбрана и убојит напад, један од најбољих на свету, пружа неопходну чврстину Ирској репрезентацији. Давит Ниниашвили, грузијац је сигурно један од најквалитетнијих играча у Тир 2 репрезентацијама и уколико овако настави сигурно ће бити један од најбољих странаца у Топ14. Мајк Тадјер, лидер и ослонац који је био неопходан за фантастичне партије свог Португала. Његов шут против Фиџија је за линијашке уџбенике. Левани Ботиа-човек који прави разлику. Сигурно најбољи крадљивац лопти на свету. Константна претња по противника на сваком метру терена, са њим у екипи Фиџи спречава све екипе да се разиграју. Џек Морган- играч који је пробудио Велс, донео неопходну сигурност и будући велики ослонац змајева. Клинички прецизан и рођени вођа, тек ћемо му се дивити. Поред ових пет треба споменути још; Гибсон-Парка, Дупонта, Мекензија, Туисову, Тимеифуну, Жалибера, де Аљендеа… заиста врхунски ниво.
Немања Бабић: Колико само добрих играча смо имали прилике да видимо у групној фази…
Почећу од горе споменуте селекције Португала. Николас Мартин је један од њих. Португалац је заиста водио своју селекцију и свакако био један од најбољих. Банди Аки, страх и трепет за све и на сваком делу терена. Ирска са њим у саставу делује застрашујуће. Ник Томкинс је имао одличан настум у дресу Велса против Фиџија. Могу набрајати још неколико имена али стао бих овде.
Предраг Вранеш: Очекивано Дамјан Пено, је показао да је тренутно једно од бољих крила на свету, уједно и тренутно води по постигнутим есејима. Центарски пар Ирске Банди Аки i Гери Рингроуз су по мени главни разлог добрих партија Ирске. Демијан Мекензи из Новог Зеланда је по мени сјајно искористио прилику као резервиста, чак је постигао и 5 есеја и 14 конверзија. Мало навијачки (по позицији) Бен Тамеифуна стуб из Тонге, је у пар наврата био незаустављив.

Богдан Михајловић: Жалиберт из Француске ми се издвојио, испунио је очекивања и нашао се као одлична замена, затим Гало из Аргентине, Химено из Јапана, Пено Француска и Мартинс Португал.
Драган Петровић: Дефинитивно Банди Аки који игра у сјајној животној форми, а са њим прави искусни вођа Ираца Џони Секстон који је прави лидер Ирског тима. Вил Џордан и Дамиан Мекензи победнички тандем Ол блекс који игра сјајно. Андреа Виласека капитен Уругваја који је сјајно водио свој тим на овом СП у Француској. Дамиан Пено крило Француске који игра у сјајној форми, ми се много допада.
Јован Костић: Морам издвојити Дамијана Пеноа као играча са 6 постигнутих есеја у досадашњем току такмичења јер тако статистика каже, мада је према мом мишљењу група А за Французе прелак залогај , зато једва чекам окршај са Спрингбоксима у четвртфиналу где ће Пено морати заиста да покаже “од чега је сачињен”. Издвојићу такође Томаса Рамоса , аријера Француске , који има тренутно највише претварања на турниру (19) и уписаних шест казни. Томас Рамос је мајстор извођења шутева на гол и сматрам да ће у четвртфиналној утакмици са Спрингбоксима управо шутеви ,пенали и претварања донети превагу побенику и послати га у полуфинале. А с обзиром да Спрингокси немају добар проценат успешних шутева, управо Рамос може да буде тај “тас на ваги”. Следећег бих издвојио натурализованог Ирца Новозеланђанског порекла, Банди Акија, који од прошлог Купа 6 Нација игра као препорођен и представља једног од најкориснијих играча у тиму Ендија Ферела. Такође издвојио бих Џоша Адамса као и брзоногог Луиса Рис Замита који делује као да се полако буди и враћа у ону форму у којој је био када је Велс освојио Куп 6 нација пре две и по године.
Стеван Илијашевић: Пре свим морам да истакнем центарски дуо Ирске, Банди Акија и Герија Рингроса који су били невероватни током свих мечева. Толико су опасни у нападу и толико простора отварају осталима да је то фасцинантно. Притом су обојица изразито продорни играчи које је врло тешко зауставити. Код Француза ме је одушевио Оливион који је подигао игру на виши ниво. Изузетно је ефиксан у раковима и можете га видети свугде на терену.
Арди Савеа је играч који је можда и најдоминантнији у продор игри. Не смете му оставити ни минимун простора. Изузетно брз и јак у контакту. Посебно морам издвојити и Бена Тамеифуну који је као капитен Тонге прихватио одговорност и био поприлично агилан на терену за свој габарит. Некако је било изненађујуће зашто је Гетланд дао капитенску траку Џеку Моргану, али је он иако врло млад, показао огроман квалитет али и зрелост у ситуацијама доношења одлука на терену.
Знам да сам набројао већ 5 играча. Али ипак за играча који је највише показао морам издвојити Дупона. Играч за велика дела и играч који прави разлику на терену и то у врло квалитетној екипи Француске.
Колико може Аргентина да пружи против Велса?
Никола Орландић: Свакако може до победе ако одграју њихову добру одбрану и сазру у стрпљењу као и доброј припреми и организацији напада.
Милан Орловић: Биће јако тесна утакмица, Аргентинци већ по правилу играју најбоље мечеве у 1/4 финалу. Ипак не може се рећи да су били на задовољавајућем нивоу у групи, те ако не подигну ниво игре и не смање број грешака неће успети да прођу у полуфинале. Од Велса се очекује савршена тактика , добар баланс напада, мало грешака и гранитна одбрана. Блага предност је на њиховој страни, али ако се пуме добро растрче и одиграју превизно, могу до победе.
Немања Бабић: Споменуо сам мучење селекције Аргентине у ранијем одговору. Отежавајућа околност су и повреде. Негде је моје мишљење да главни тренер М. Чеика није успео емотивне играче Аргентине укалупити у систем који форсира. Време је да се нешто промени и верујем да ће тако бити по завршетку Светског Купа. Са друге стране Велс има успоне и падове. Нема континуиран низ добрих партија. Такође има поврећене неке од кључних играча. На благој сам страни Велса.
Предраг Вранеш: Много зависи од мотива саме Аргентине. По мени разочарали су против Енглеске, која је 65 минута играла са играчем мање, а Лос Пумаси, готово да ништа нису показали. Уколико се утакмица отвори тако да Аргентина прва стигне до вођства, то ће им дати ветар у леђа и биће заиста тешко Велсу. Моје мишљење да су шансе 50-50.

Богдан Михајловић: Аргентинци су фанатици. Мислим да су њихови навијачи увелико окупирали Марсеј и да ће покушати да што већу подршку дају својој репрезентацији. Мислим да ће се добро држати до прве веће грешке а онда ће полако Велшани да узму ствар у своје руке.
Драган Петровић: Лично сам велики навијач Аргентине, али нисам одушевљен њиховом игром на овом СП. Аргентинци су темпераментни, некад више играју срцем и без размишљања него главом. Подсећају ме на нашу фудблску репрезентацију која може сваког да победи, али и са сваким да одигра лоше. Никад са њима ниси начисто. Могу да добију Ол блекс, али потом и да изгубе од сваког. Мислим да Велс није показао ништа посебно на овом СП. Утакмица са Аргентином биће 50:50 шанси на обе стране. Пабло Матера је повређен неће играти за Аргентину. Фалетау је повређен и неће играти за Велс. Мислим да ће утакмица бити изједначена. Аргентина је победила Велс у Кардифу у последњем тест мечу. Шансе су изједначене 50:50.
Јован Костић: Тешка одлука. Навијач у мени верује да Аргентина може и да има шансе против Велса да однесе победу, али с друге стране Велс је пун самопуздања ,консолидован и спреман за акцију. Аргентинци ме нису одушевили у утакмици са Енглеском , али можда је то био “лед” који је морао да се “разбије”. Ако су Аргентинци извукли лекције из утакмице са Енглезима , у том случају типоваћу на Аргентину.
Стеван Илијашевић: Велс је био поприлично сигуран на свим мечевима до сад. Фалетау је завршио турнир, не зна се да ли ће Бигар бити спреман. Међутим, млади играчи су били на висини задатка. Добити какву год Аустралију са 40-6 није мала ствар. Аргентинцима као да фали нешто, као да им фали та нека искра која ће запалити ватру. Били су поприлично бледи и неубедљиви. Искрено се надам да ће успети да се отргну и да ће коначно одиграти како знају и и умеју. Ипак, по свему виђеном за сада, дефинитивно дајем Велсу улогу фаворита.
Ирска и Нови Зеланд, финале пре финала?
Никола Орландић: Не бих рекао да је финале пре финала, ипак је НЗ направио један озбиљан подмладак тима. Мислим да ће бити тесно и ипак бих дао предност Ирцима који су заиста у налету и у одличној форми.
Милан Орловић: Сви једва чекамо овај меч, Ол блекси су синоним за рагби и екипа пртив које нико никад није био фаворит. Ирци заиста имају страшан тим, попуњени на свим позицијама, играју нападачки али хируршки прецизан рагби. Грешке су на минимуму а одбрана на максимуму. Опет и поред тога за победу ће се питати Нови Зеланд, постоји доста мана, али ако имају свој дан не може им нико ништа. Мораће Ирци и боље него против Спрингбокса, могуће је и ако успеју заслужују то историјско полуфинале и постаће главни претендент на трофеј.
Немања Бабић: Судар двеју школа рагбија. Судар две различите врсте поимања спорта. Две мале земље са великом традицијом и успехом у рагби спорту. Очигледно турнирска екипа која је по мени препустила иницијативу и гурнула у први план на отварању првенства Француску, како би полако пикирали форму за 1/4 и 1/2 финале. Са једне стране АБ који имају искуства освајања трофеја Веб Елис, са друге Ирци имају прилику да по први пут ућу у полуфиналу борбу и борбу за медаљу. Фарел као тренер донео је сасвим другачији начин и приступ игри. Врло ефикасни, знају у сваком тренутку где да нападају. Ова утакмица је свакако један од финала пре финала. Са лакоћом долазе у прилику да поентирају и просто игра Ирске селекције је јако разноврсна и прете са свих страна. Морам признати да после групне фазе дајем благу предност Ирцима. Свакако не отписујем „mighty AB“. Биће дивно гледати судар ових двеју селекција.
Предраг Вранеш: Сама чињеница да Ирска никад није стигла даље од ¼ финала на светским првенствима, чини ову утакмицу још занимљивијом. Ватрено крштење, да кажемо, Ирска је имала против Јужне Африке и славила у без сумње најбољем мечу на овом СП, па је по мом мишљењу за нијансу ближа пласману у ½ финале. Оно што Ирска нема, а Нови Зеланд има на прегршт, јесте много већи број одиграних утакмица у плејофу, ипак Ирска по мени мора да искористи шансу са овом изванредном генерацијом и оставри историјски успех, можда чак и са Веб Елис трофејом у својим рукама.

Богдан Михајловић: Дефинитивно финале пре финала. Жреб није никако наклоњен био ни једнима ни другима али што би рекао наш народ на муци се познају јунаци. Ако неко може да победи Нови Зеланд онда је то Ирска. Биће занимљиво гледати надмудривање између Беудена Барета, Секстона и осталих и видећемо ко ће имати јаче живце.
Драган Петровић: Не! Мислим да то није финале пре финала јер ту имамо још две сјајне репрезентације које су фаворити за освајање СП, а то су Француска и Јужна Африка. Жреб им је био тако наклоњен да се сретну у четвртфиналу. Ирци играју сјајан рагби предвођени ветераном капитеном Џонијем Секстонем. Ол блекс су увек међу фаворитима. Французи и Јужна Африка су још два велика фаворита. Видећемо ко ће до финала. Лично бих волео европско финале Фрснцуска-Ирска.
Јован Костић: Дефинитивно финале пре финала, екипа Ендија Фарела је у налету пуна самопуздања ,дисциплинована, челична у одбрани, која има монструозан скрам, изузетног шутера и дијагоналу, једоставно екипа која “меље” противнике. О Новом Зеланду не треба торшити речи , “Ол Блекс” све говори. Очекујем ватромет.
Стеван Илијашевић: Дефинитивно једна од. Ирска игра феноменално. Анди Фарел је склопио све коцкице. Имају огроман број опција у нападу, просто не знате на који начин ћете се одбранити. Џејмисон Гибсон Парк игра турнир живота и диригује невероватним високим темпом Ирског напада. Нови Зеланд је увек први фаворит турнира. Најуспешнија екипа на Светским Првенствима икад. Само су два пута испали у ¼ финалу. Нису открили сва оружија још увек, иако су их Французи у првом мечу надиграли. Али то је било пре више од месец дана! Сада је ситуација тотално другачија. Арди Савеа и Вил Џордан играју фантастичан турнир. Посебно је интересантан и резервни деми Кем Роигард, чији стил игре подсећа на Дупона. Када би требало да дам неком предност, ипак би изабрао Ирску.
Може ли Фиџи поново да изненади Енглеску?
Никола Орландић: Лично мислим да може али само ако буду спремни на максималан фокус и бруталну одбрану. Енглезима би то био велики ударац на начин размишљања пре свега и довео би у питање рад целог Савеза посто су већ доста критиковани и за њих је ово на све или ништа.
Милан Орловић: Ово може да буде веома занимљиво, oчито је да ће Енглези ипак бити фаворити, међутим то морају да оправдају на терену. Грешке, пре свега картони могу да реше ову утакмицу. Њима су склонији Фиџијанци који ће оставити срце на терену. Начин како Фиџи отвори утакмицу одредиће и ток исте. Уколико буду имали среће у шуту и буду хватали своје офловдове могу до победе. Енглези ће сигурно бити стрпљивији, пробаће позициону игру, јер знају колико је Фиџи опасан у нападу.
Немања Бабић: Фиџи!? Имам и коментар на њихову игру и групној фази; “ from hero to zero“. Негде је можда добро да се се Португал десио баш у последњој утакмици. Скупише редове, селектовати најбољи састав и почетних XV. Разлика коју им доноси је искуство великог броја играча у клубовима који играју у најбољим лигама Европе. То је промена не менталитета и начина игре већ приступа самој утакмици и просто почели су да играју свих 80 минута. Енглези се муче, чекали су кажњеног Фарела, међутим није донео потребну смиреност и опције у нападу. Очигледно да се осећа промена тренера пред шампионат и да није било довољно времена да се ствари ставе на место а коцкице уклопе. Биће физички јако захтевна утакмица и ако Фиџи успе да одржи резултат у позитиви уз мали број казни, имају шансу да дођу до првог за њих полуфинала.
Предраг Вранеш: Тренутно једна од најјачих по снази играча, јесте управо Фиџи. Оно што им евидентно недостаје јесте техника, и у много наврата срљање у нападау, са прегршт испаднутих лопти. Исправе ли тај сегмент, мислим да имају шансе за пролаз. Енгелска са друге стране тражиће реванш, јер их је управо Фиџи добио и то на Твикенхему у последњем припремном мечу пред СП. Предност бих дао Енглезима, јер ипак имају много веће искуство у оваквим утакмицама.

Богдан Михајловић: Мислим да је тешко изводљиво. У претходном мечу мислим да су их Енглези мало потценили па су се опекли тако да мислим да овога пута се то неће десити. Кренуће силовито чисто да покажу где је чије место и тако угасити наде Фиџијанцима.
Драган Петровић: Тешко! Чуда се у рагбију тешко понављају. Лично бих волео и навијаћу за Фиџи, али тешко да ће искусни и намазани Енглези то да дозволе. Фиџи их је већ једном победио на тест мечу у сред Енглеске пред почетак СП, али сумњам да могу то да понове. Фиџи је лоше одиграо против Грузије и Португала што ме је разочарало и изненадило. Мислим да Енглези који не играју баш сјајно неће дозвилити изненађње. Лично бих волео да симпатични летећи Фиџијанци победе Енглеску и оду у полуфинале.
Јован Костић: Ипак мислим да неће овде бити изненађења, ентузијазам остављам по страни овај пут. Фиџи је атрактивна и разиграна екипа која прави оригинални “креативни хаос” који само они знају да играју и који публика воли. Али у тој разиграности лопте често испадају и праве се грешке у кретњи и комуникацији које коштају поене, а Енглези су исувише искусни да такве ствари не наплате.
Стеван Илијашевић: Мислим да је мала вероватноћа да Фиџи поново добије Енглеску. Припремне утакмице су једно а ¼ финала Светског Купа друго. Чињеница је да пацифичке екипе задају проблема Енглезима са ризичнијим офлоудовима и шутевима и не до краја структуираном игром. Али Енглези су Енглези. Биће најачи када је то напотребније. Фиџи има квалитет, али нема континуитет. До сада су сваку утакмицу играли на 7 поена и мање. Поприлично су се и физички и емотивно исцрпели. Делују као да су се задовољили пласманом у ¼ финале. Као једини човек у Србији који навија за Енглеску, морам њих да издвојим као фаворите.
Да ли ће Француска успети да искористи домаћи терен и скине актуелног шампиона Јужну Африку са трона?
Никола Орландић: За овај пар заиста не бих прогнозирао ништа, биће фестивал рагбија и искрено немам неког фаворита осим што бих волео да се исплати Француски труд и упорност након толико година.
Милан Орловић: Иако су поражени од Ирске, Спрингбокси су показали сав свој потенцијал. Морате играти свој најбољи рагби да би дошли у шансу да их победите. Французи имају таленат и потенцијал, али да би добили можда и најкомплетнији тим света морају да буду најбоља верзија себе. Шутеви на гол би могли да одлуче исход овога меча.
Немања Бабић: Шта тек рећи за овај судар титана. Не само две различите школе рагбија већ две потпуно супротне стратегије. Сви смо оплакали Француску када је стигла вест да Нтамак неће играти Светски Куп. Без њега је побећен АБ, потом повреда Дупона који се по прогнозама враћа и биће у саставу. Све ово ми делује као параван иза којег француски састав ради упорно, смирено и чека своју шансу. Имају предност домаћег терена, имају све победе у групној фази и Дупона у саставу.
Спрингбокси су екипа са огромним искуством. Предводи их играч пун харизме и момак који је успео да споји све што је тешко спојиво у земљи као што је Јужна Африка. Имају тренера из сенке Р. Ерасмуса који интригира јавност и тиме на префињен начин скида светла рефлектора са својих играча на себе, њима оставља мир и простор да раде и фокусирају се. Да ли треба анализирати игру ЈА? Са „bomb squad“ играчима у скраму и повратником А. Полардом који има магичну ногу и свемоћне руке. Овде немам храбрости да изнесем и једно име као фаворита. Једва чекам баш овај сусрет и верујем да ће сви учесници а тако и посматрачи уживати.
Предраг Вранеш: Француска као домаћин, против браниоца титуле, Јужне Африке… Рагби је један од „најтимскијих“ спортова на свету, али у овом дуелу много ће да значи један индивидуалац и питање да ли ће за Француску играти најбољи рагбиста света Антоан Дупон. Ако буде заиграо, мислим да Француска има велике шансе да заигра у ½ финалу, а такође ће и домаћа публика имати велики утицај на саме Французе. Спрингбокси су више него озбиљна екипа, актуелни су шампион и већина играча им је у саставу од прошлог СП и по мени шанса за тријумф им се крије у скраму, јер знамо сви како су Енглези прошли у финалу пре 4 године. Дупон, играо или не, очекујем пролаз Француске у ½ финале.

Богдан Михајловић: Француска једноставно мора да искористи генерацију коју има, плус домаћи терен. Проблем са повредама може их мало успорити али петлови су у успону и морају то да искористе.
Драган Петровић: Француска може до победе над Јужном Африком, али домаћи терен и притисак навијача и јавнисти може бити и проблем за Француску. Видећемо како ће то да поднесу играчи Француске. Француска има сјајан тим и поред Ираца највећи су фаворит за освајање титуле. Видећемо хоће ли играти Дупонт који је веома важан део тима.
Јован Костић: Као што сам напомено горе у тексту, сматрам да ће уткамицу Француске и Јужноафриканаца одлучити дисциплина, шутеви и казне, и да ће детаљи одредити победника.
Стеван Илијашевић: Велики дерби! Мислим да ће на Француској бити превелик притисак. Али ипак имају фантастичан тим. Ако Дупон буде спреман за ¼ финале то ће бити додатни плус. Јужна Афрка је врло тврда екипа која игра изузетно контактни рагби. Са својом „бомб сквод“ поставом, могу доста изморити противнички скрам. Треба истаћи да су ове две екипе биле дефанзивно најјаче на турниру, Француска је примила 32 поена а Јужна Африка 34 до сад. Али мој глас ипак иде Французима!
Ко има отворен пут до финала?
Никола Орландић: Много ће требати рада, зноја и крви у наредних 160 минута, која год екипа ушла у финале. Лично мислим да је ово до сада можда најзанимљивије превенство, да се игра одличан рагби и да ако је судити по групама, очекују нас заиста посластице и још седам осам феноменалних утакмица до новог Шампиона света.
Уживајмо и учимо док траје!
Милан Орловић: Нико, 1/4 финала су доста неизвесна и нијансе ће одлучивати. Судар две хемисфере, без изразитих фаворита. Шансе за пролаз међу 4 су веома изједначене. Ипак ситуација ће се променити већ у наредној рунди где ће улогу фаворита имати победници мечева Ј.Африка-Француска и Ирска-Нови Зеланд. Те четири екипе су заиста најбоље на свету и ментална стабилност, и дисциплина ће одлучити шампиона.
Немања Бабић: По мени нема отвореног пута. Дошла је фаза у којој нема сигурног и великог фаворита. Ово су 8 најбољих селекција света и нијансе ће одлучивати ко је у полуфиналу а такође још ситнији детаљи ко ће бити у финалу.
Предраг Вранеш: Некако се стиче утисак да имамо 2 јака и 2 слаба пара ¼ финала СП, што у неку руку и јесте тако. На основу тога очекујем, како сам и написао, пролаз Ирске и Француске, којима ће подједнако бити лакши мечеви у ½ финалу, него ли у рунди пре тога.
Мислим да је Ирска и приступум на терену и тренутним играма на овом Светско Првенству заслужила да освоји овај турнир. Свакако ако се Ирци и Французи пласирају у велико финале, добићемо 5. репрезентацију која се окитила титулом Првака Света.

Богдан Михајловић: Тешко је рећи да нека репрезентација има отворен пут јер то у рагбију мислим да је немогуће,али ако бих морао да издвојим једну репрезентацију онда је то Енглеска.
Драган Петровић: Мислим да ником конкретно јер нас чекају две велике и јаке утакмице Ирска-Ол блекс и Франнцуска-Јужна Африка. Победици ових дуела ће имати слабије противнике у полуфиналу који до сада нису показали баш неку сјајну игру. Четвртфиналне утакмице ће одлучити и финалисте.
Јован Костић: Онај ко буде победник меча између Ирске и Новог Зеланда.
Стеван Илијашевић: Енглеска! Можда делује чудно али заиста мислим тако. Верујем да против Фиџија неће имати проблема. Такође мислим да ће у ¼ финалу успети да савладају Француску која ће бити и емотивно и физички испражњена након дуела са Јужном Африком.