Претрага

Рагби Округли Сто │ Ирска одбранила трон

Спуштена за завеса на овогодишњи Куп 6 нација. Ирска је сасвим заслужено одбранила наслов и себе поставила на чело рагбија у Европи и северној хемисфери.

Цео турнир је био врло занимљив, са великим бројем утакмица које су биле неизвесне, где је разлика била мања од једног поседа, односно 7 поена. Имали смо прилике да испратимо и велика изненађења, као кад је Енглеска савладала Ирску, Италија Шкотску или кад је Италија имала шут за победу против Француске где је Гарбиси погодио стативу и оставио Азуре на нерешеном исходу. А имали смо и трилер мечеве, попут Енглеске и Француске где је Рамос шутем са 50 метара однео победу Енглезима испред носа.

Имали смо прилику да видимо доста младих играча, од који се очекује да покажу максимум на наредном Светском Купу. Велшани дефинитивно праве тим за будућност, они су можда и највише подмладили екипу, па је и логично што су имали огромне осцилације. Французи су заузели друго место али нису блистали. Шкоти су били на добром путу, али несрећни есеј Француза у последњим тренуцима на Марифилду и пораз од Италије је одлучио њихову судбину. Италијани ће дефинитивно бити велик фактор наредних сезона. Енглези експериментишу и слажу коцкице. Ирци постављају праг све више и више и велико је питање где им је лимит.

Што се тиче нас, ми смо врло задовољни са оним шта смо урадили на промоцији око Купа 6 нација. А морамо да напоменемо и то. Уколико урачунамо и овај чланак, издали смо укупно 8 чланака на нашем блогу. Од тога смо имали 3 чланка Округлог стола где смо суочили мишљења десет рагбиста, и то свих генерација. Од Канаде, Сједињених Држава, Кариба, Холандије, Француске па све до Србије, што нашем округлом столу даје интернационални карактер. Такође, на сајту је направљен и кутак посвећен резултатима, распоредом мечева и табели Купа 6 Нација. У сарадњи са Спорт Уживо смо снимили 6 епизода подкаста, са скоро 8 сати квалитетног рагби материјала. Да не помињемо и друштвене мреже где смо сасвим сигурно имали преко 200 објава које се тичу турнира. Изузетно смо задовољни јер смо пре свега уживали да се у ових скоро два месеца бавимо и причамо о рагбију.

Надам се да ћете уживати у Округлом столу као и ми док смо правили чланак.

1.Ирска је други пут заредом освојила Куп 6 Нација. Јесу ли Ирци једна од најбољих екипа на свету?

Никола Орландић: Свакако да јесу, показали су то ове године поново и ту су где су свакако са разлогом. Направили су одличну атмосферу, добру енергију у екипи и добили су тај тражени победнички менталитет. Мада Енглези су показали да може да се игра против њих и да постоји начин да се победе ако се екипа добро припреми и подигне игру на највиши ниво.

Милан Орловић: Око тога заиста нема дискусије. Решења у нападу су револуционарна. Агресивност у одбрани је такође за неверовати.  Можда индивидуално нису најбоља екипа, али као тим су заиста без премца. Додуше, извесна доза надмености их је коштала Гренд Слема, потцењивати једну Енглеску не може се завршити без последица, за мало то да кошта и Спрингбоксе на Светском купу. Све у свему можемо се дивити нивоу на коме играју Ирци. Радује ме што ће укрстити копља са светским шампионима на лето. Ако буду здрави мислим да ће победити у серији.

Немања Бабић: Заслужују Ирци титулу. Били су благи фаворити и оправдали су очекивања. Пораз од Енглеза је једина слаба тачка овог Купа. Делују надмоћно и имају разнолику игру у нападу. Одбрана у већини случајева приморава противника да шутира и да игра из дубине. Свакако ће јесењи тестови са јужном хемисфером показати одговор да ли су заиста најбољи.

Урош Јевђенијевић: Ирска освојивши 6 нација, опет, показује само колико је напредовала и наставља да доминира као једна од бољих тимова у свету. Још једним интернационалним трофејом су учврстили своје место на сцени најбољих, али, још увек нису број 1 света.

Ђорђе Величковић: Могу само да се уврсте јер тренутно се врте на врху већ неколико година. Међутим када изгубиш број утакмица онда си само близу врха. А и тесни резултати са Енглезима и Шкотима су још један доказ! Шта помаже овом тиму је то што скоро сви играју за један тим.  Ленстер је врхунски тим у европском такмичењу , па се види и кроз утакмице како су уиграни и познају могућности сваког играча. Када се томе дода и њихов стални понос нације њихов статус је очигледан. Врхунски национални тим мора да понови стогошњи статус Новог Зеланда коме је одузет задњи  Светски Куп …. не замерите ми ако сам очигледан навијач, историски резултати не лажу!

Фото: Ирски рагби Савез

Богдан Михајловић: Ирска је поред Јужне Африке по мени тренутно једна од најбољих екипа на свету. Нека се не наљуте Новозеланђани али Ирци играју врхунски рагби тренутно.

Драган Петровић: Дефинитивно Ирци јесу једна од најбољих екипа на свету поред Јужне Африке и Новог Зеланда .Дефинитивно су најбоља екипа у Европи и тешко их је победити. Играју добар рагби и имају континуитет. Енди Фарел је направио сјајан тим и сигуран сам да ће Ирци тек имати шта да нам покажу. Имају пуно младих сјајних играча и поред тога што карјеру у репрезентацији завршавају Секстон и О Махони мислим да имају сјајне наследнике и да ћемо у јулу имати шта да видимо када буду играли два тест меча против светских првака у Јужној Африци.

Марко Жеравица: Иако си имали мали пад или боље речено су проваљени, успели су да се „извуку“. Сјајна генерација и стручни штаб. У најави је следећи тест меч против Јужне Африке и видећемо шта је ту одговор на твоје питање.

Мишел Миловић: Ирска данас игра најбоље што може и то доказују у сваком мечу својом игром и стањем духа. То је тим који не сумња, који се веома брзо прилагођава противничком тиму и који је способан да победи било кога.

Стеван Илијашевић: Дефинитивно једна од најбољих селекција. Апсолутно су заслужили да одбране наслов у Купу 6 нација. Истина је да су имали мали пад у последња два кола. Једина мрља у целој кампањи је пораз од Енглеске. Ипак, мислим да се ни у једном тренутку није доводило у питање ко ће освојити такмичење.

2. Да ли је ово Италија која наговештава боље резултате у наредних неколико година?

Никола Орландић: Коначно су постигли неке добре резултате, исплатио се свакако тежак рад у претходним годинама и дуго оспоравани дочекали су своје прознање. Одиграли су добар турнир, најбољи до сада, показали су велики потенцијал и потпуно заслужено завршили турнир ту где јесу. Мада руку на срце приметан је као што сам поновио неколико пута пад у квалитету пре свега Велса али и Француске ове године. Морали би да извуку добре поуке и постану заиста конкурентна екипа осталима у ово такмичењу у наредним годинама.

Милан Орловић: Талентована екипа, одличан тренер и перспективан подмладак можда могу бити окидач који је фалио италијанском рагбију. Иако нисам очекивао овако висок ниво игре знао сам да имају потенцијал. Радује чињеница да су се пробудили и биће занимљиво пратити њихов развој. Капа доле капитену Ламару.

Немања Бабић: Ово је нова Италија. Нико више не прича да Грузија игра Куп 6 Нација. Ово је Италија која има игру, има хемију и врло су конкуренти. Радујем се да видим Италију против великих сила на јесен.

Урош Јевђенијевић: На крају Италија је та која је највише изненадила на такмичењу. Иако се од њих врло мало очекивало, они су играли одличан рагби што је на крају дало резултате. Ово може да буде велики ветар у леђа за будућа такмичења.

Ђорђе Величковић: Ја сам већ у почетку напоменуо да је Италија највише напредовала у задњих неколико година и да резултати са Купа Нација нису показивали праву слику. Ове године су то доказали и оправдали моје мишљење. И утакмице против Енглеске и Шкотске могле су да се заврше њиховом победом поготову на домаћем терену. Пуни стадиони за њихове утакмице показује да са навијачима иза њих постају поштовани противници. Стил њихове повезане игре и прецизним шутирањем, које је њихов Аргентински тренер Гонзало форсира, види се да их прави успешним. Наде за боље исходе у следећим наступима су на добрим темељима.

Фото: Супер Спорт

Богдан Михајловић: Могуће, али искрено мислим да су сви били уморни од Светског купа и да је Италија искористила своју шансу. Видећемо како ће бити касније, постоји бољитак у игри али још морају да раде.

Драган Петровић: Надам се да је тако, и да ће нам млади тим Италије под вођством Гонзала тек показати како се игра добар рагби. Мислим да Аргентинац разуме менралитет италијана, њихов темперамент и начин размишљања, што је врло битно за тимски спорт какав је рагби. Гоназло је искусан тренер и надам се да ће од Италије направити европску Аргентину, тим који ће бити достојан противник свим екипама на следећем 6 Нејшну.

Марко Жеравица: Да се не понављам, дефинитивно изненађење Купа, али ако боље сагледамо, видећемо да Кесада није наиван стручњак који је успео да њихов менталитет у игри дисциплинује и нађе им фреквенцу мозга. Видећемо у предстојећем периоду да ли ће бити континуитета у томе.

Мишел Миловић: Италија напредује сваке године. Италијанска професионална лига је такође направила велики напредак. Играчи уживају да играју заједно у репрезентацији. Искусни тренер Кесада је подигао ниво игре италијанских играча и они играју рагби који је веома сличан аргентинском. Италија данас више нема комплекса и стекла је поверење у своје снаге.

Стеван Илијашевић: Кесада је наследио кормило Италије и лично сам био врло знатижељан како ће изгледати тим. Италија је све своје амбиције пројектовала ка Светском Купу 2027. године који ће се одржати у Аустралији, и то оног тренутка кад је сазнала да је на Светском Купу 2023 у групи са домаћином Француском и Новим Зеландом, који су важили за два највећа фаворита. Сви играчи улазе у своје најбоље године и очекује се да 2027 буду на највишем могућем нивоу. Када погледате европска такмичења, Италијани нису више губитници, полако добијају самопоуздање које ће им уз добре игре донети и добре резултате. Једина недоумица у њиховом тиму је аријер, јер је уколико се сећате Томасо Алан напустио национални тим на самом почетку такмичења под не баш јасним околностима.

3. Која екипа је изашла из Купа 6 нација као највећи добитник по вашем мишљењу?

Никола Орландић: Рекао би Енглези. Успели су да победе Ирце, да подмладе екипу, да одиграју турнир на стабилном нивоу али можда најважније да оправдају систем свог тренера који је био доста оспораван али мислим да је преживео и да је направио одличан костур екипе, која ће свакако бити озбиљан претендент на титулу на наредном Светском првенству.

Милан Орловић: Италија је била најпријатније изненађење, али и Енглези могу бити задовољни. Вратили су се на своју препознатљиву игру и то им очигледно прија. Уз неко уигравање биће најопаснији такмаци атомској игри Ирске.

Немања Бабић: Дефинитивно Италија. Разлога је пуно, но ја бих рекао само да је највећа промена у карактеру екипе. Нови тренер је све окренуо. Биће још бољи сигуран сам.

Урош Јевђенијевић: Наравно Ирска 2 пута за редом осваја што је највећа победа али, Енглеска се одлично снашла с обзиром да неки од битнијих играча није играло и такође да изађе на такмичење са новим тренером.

Ђорђе Величковић: Као што сам напоменуо у претходном одговору, Италија! У суштини пласман, који је могао бити и бољи то најбоље доказује. Међутим тесни резултати између утакмица, осим у случају Ирске против Италије и Велса можда наговештавају неизвесности следећих такмичења. У суштини то је и на неки начин логично јер већи број играча је на платном списку у тимовима Европског такмичења друге националности и тако упознају своје противнике из истог тима.

Фото: Рагби Журнал

Богдан Михајловић: Енглеска дефинитивно. Одиграли су фантастично против Ираца и показали да се од њих може много очекивати. Полако долази њихово време када ће се равноправно борити са Французима и Ирцима за Куп 6 нација. Што се тиче Светског купа уколико им се карте поклопе, никад се не зна.

Драган Петровић: Дефинитивно Италија са последње 3 одигране утакмице. Фалила им је спортска срећа да победе Француску и две сјајне победе против Шкотске и Велса које је мало ко очекивао, тако да за мене лично највећи добитници су италијани.

Марко Жеравица: Цела табела је врло била неизвесна и сви су имали сличан биланс. То у сваком случају диже такмичење и најављује само још веће праћење. Шкоти су имали највећу наду у својој историји коју су прокоцкали са сјајним Италијанима. По мом мишљењу, Шкоти и Италијани су екипе које би делиле место највећих добитника.

Мишел Миловић: За мене је Француска изашла као победник из овог такмичења завршивши на другом месту иако је имала катастрофалан старт на турниру тешким поразом у Марсеју од Ирске, затим оспореном победом против Шкотске и пре свега неочекиваним ремијем против Италије. На срећу, Француска данас има један од највећих резервоара талентованих младих играча на свету и највеће првенство на свету са ТОП 14. Француска има играче и све повољне услове да буде најбољи тим на свету.

Стеван Илијашевић: Енглеска дефинитивно. Енглезе очекује смена генерација. Али и смена лидера који су били носиоци игре и свлачионице. Ту пре свих мислим на Овена Фарела. Бен Еарл је имао јако добар светски Куп, сада је пружао много боље игре и он је дефинитивно играч кога су Енглези чекали на позицији чепа. Притом, он је тек ушао у најбоље рагби године јер је рођен 1998. године. Енглези су добили и Томија Фримена на позицији крила који са својих 23 године представља младу наду. Ту би додао и момка из друге линије Џорџа Мартина који се показао да игра на врло високом нивоу. На крају, оно што нисмо дочекали, а то је да видимо Маркуса Смита и Алекса Мичела како сарађују на позицијама плејмејкера.

4. Који су играчи оставили највећи утисак на вас?

Никола Орландић: Свакако Банди Аки и Џејмс Лов, новозеландски Ирци који својом снагом и техником дају невероватан допронос екипи увек у оба вида игре , нападу али пре свега у одбрани. Увек спремни да из полушанце или полу контре направе нешто фантастично и промене ритам утакмице. Такође ме посебно пријатно изненадила Италија са неким решењима Гарбисија и одличним центрима у скоро свим утакмицама. Посебно Брекс, прави други центар, велик, јак и технички одличан у свим аспектима игре а посебно наравно у одбрани.

Милан Орловић: О играчима је увек тешко говорити. Сви су дали свој максимум, а њихов квалитет је заиста неупитан. Али ако говоримо о утицају на игре својих репрезентација може се рећи да су Ламаро, Ерл, Аки, Бирне и Расел некако најнезамењљивији у својим селекцијама. Играч турнира је, по мени капитен Италије.

Немања Бабић: Центарска линија Италијана. Ту бих додао и све младе играче из Енглеске који су заслужено оправдали поверење.

Урош Јевђенијевић: Играч који је оставио највећи утисак на мене је био Италијански капитен Микеле Ламаро. Одиграо је сваки минут сваке утакмице, са највише обарања на турниру (103) што их је и довело до њиховог најбољег резултата у шест нација.

Ђорђе Величковић: Морам да напоменем да су на мене прво највеће утиске оставили играчи који из различитих разлога недостају. Са такмичења види се колико су они важни за контролу игре и успешно руковођење акцијама. Први је Антоан Дупон који се пребацио на Рагби 7 и довео Француску до прве победе у циклусу  што показује његову вредност. Када се томе дода и Нтамак види се пад њиховог играња. Има још неколико али су добили приближне али не исте вредности за тим.

Одгојен у Јужној Африци, Негри и млади Енђ Капузо су ми увек у фокусу кад гледам Италију.

Том Рамос, поготову на позицији отварача, као и Гаел Пику са својим пожртвовањем и покушајима да повежу тим. Антонио у скраму употпуњује моје играче из  Француске.  У тиму из Ирске треба напоменти младо крило Калвина Наша и Џоа МакКартија,продорност Банди Акија, Робија Хеншоа и Џејмс Лова и пожртвованост искусног Петра О Махонија.

Изврсан преглед игре прецизност шутева Фин Расела, атлетицизам  Дуана Ван Де Мервеа и аријера Блер Кингхорна употпуне мој преглед за Шкотску. 

Џорџ Норт са пожртвованошћу, Ерон Венрајт у скраму и Џош Адамс са упорношћу предњаче у тиму Велса.

Немам неких специјалних утисака за Енглеску осим што ми се допада игра, пожртвованост и искуство Маро Итоја.

Foto: Skaj sport

Богдан Михајловић: Ван дер Мерве, Расел, Еарл и Пено и можда понајвише Ламаро.

Драган Петровић: Зависи од утакмице до утакмице. Волим да гледам лудорије Фина Расела на терену и Ван Ден Мервеа који су оставили на мене сјајан утисак на утакмици против Енглеске. Допала ми се игра Бена Ерла .Сјајан је то играч без обзира што никад не навијам за Енглеску😂. Допали су ми се млади италијани Габриси, Јоане, Монончело, Брекс, Лусис Ланаг. Код ираца ми се допао Џеимсон Гибсон Парк, Кровлеи, Аки и скрам Ирске. Свидео ми се млади Француз Нолан Ле Гарек који је велики таленат исто као и Стафорд МекДовал код Шкота.

Марко Жеравица: На мене је највећу утисак остварила млада екипа Велса, као и линија Италије. Наравно и нека нова репрезентативна имена у Француском тиму.

Мишел Миловић: Банди Аки

Томасо Мемонћело

Дамиен Пено

Томас Рамос

Нолан Ле Герек

Бен Еарл

Духан ван дер Мерве

Стеван Илијашевић: Код Ираца морам напоменути Андруа Портера који је играо у невероватном ритму. Играч који све ради и свугде учествује, и у статици и у отвореној игри. Драстично је поправио дисциплину и намеће се као један од најбољих стубова на свету. Његов колега из скрама, Тадх Биерне је дефинитивно мотор скрама ираца, који је невероватан играч на обе стране терена. Можда није интересантно осталима али есеј када је прошао поред Дантија и Фикуа где га нису чак ни тачирали са две руке је ремек дело за човека који је висок скоро два метра и има скоро 115 килограма. Од осталих ту су Лоув кога је било бврло тешко победити у игри шутевима и Банди Аки који је опет био невероватан.

Французи су добили ле Гарека, демија који може да испрати ниво игре једног Дупона. Код Италије то је дефинитивно Ламаро, који је био скоро у сваком раку. Одиграо је капитенски и усудио би се да кажем да је можда био најбољи крилни играч треће линије на турниру. Код Шкота ме је одушевио Хју Џонс који је толико опасан са лоптом, да помислите да је увек у некој шанси. Од Велшана ме је одушевио капитен Џенскинс који је са 21 годином добио огромну одговорност и пред којим је огромна каријера. Што се тиче Енглеза мени је врло интересантан Оли Чесум који је 2000. годиште и који има 23 године а имао сам утисак да игра као да има 35 година.

5. Ко су ваши позитивни утисци а који негативни?

Никола Орландић: Искрено немам негативних утисака, турнир је заиста био добар на добром такмичарском нивоу, неизвестан са доста непредвидивих и изненађујућих резултата и доста есеја и добрих решења идеја. Можда је пад Велса неко негативно осећање али плаћају цену лошег рада и недостатка младих играча. Још увек европске екипе имају проблем са транзицијом играча скрама у отвореној игри, недостаје вештине и технике, креативности и свакако снаге у поређењу са екипама јужне хемисфере, осим Ираца који су то први схватили и подигли ниво скилса свих играча на ниво центара. Позитивно је свакако позитина промоција игре у Италији после овог успеха и доста нових младих играча у свим екипама после претходног светског првенства који има доста велике рупе да попуне у својим екипама.

Милан Орловић: Ма за мене је само такмичење јако позитивно и занимљиво. Добар рагби и врхунска забава. Такође радује то да су тимови кренули са подмлађивањем, сазревају неки нови лидери и занимљиво је пратити њихов развој. Међутим морам да признам, да иако нисам љубитељ критиковања судија, не може се пренебрегнути чињеница да су у неколико наврата својим погрешним одлукама решили утакмице. Видео суђење је такође врло иритантано и не видим да је нешто  драстично допринело.  

Немања Бабић: Све селекције су близу једне другој у играчко тактичком смислу. Пуно поена и неизвесних утакмица. Заиста немам негативно ништа да напишем. Био је ово прелеп период од 8 недеља.

Урош Јевђенијевић: Скоро па да није било негативних утисака. Утакмице су биле врло занимљиве, могли смо да видимо како играју једни он најбољих на свету, одлична атмосфера на утакмицама праћена одличним рагбијем.

Ђорђе Величковић: Позитивност је у елевацији игре у свим тимовима вероватно као што сам напоменуо играчи се познају између себе пошто играју у другим државама и знају шта да очекују.

Негативност је да суђење нажалост може да измени ток и исход резултата. Сви знамо да је тешко оценити у брзој и напетој игри ко је испред, ко блокира, ко није стабилан када иде за лопту противника, оцена обрања између високог и ниског играча, есеј под гомилом играча, итд. …….. искуство судије заврши утакмицу!

Богдан Михајловић: Доста младих и нових играча смо видели како добијају своју шансу и користе је, а што се тиче негативног утиска мислим да већи део екипа није био заинтересован и уморан с обзиром да је недавно завршен Светски куп на коме се нису прославили Европљани сем Енглеза. Очекивао сам од Француза да се више боре, да покажу да је то била једна лоша утакмица, да Енглези појуре изненађење и покажу зашто су били трећи, али на крају ништа ново. Ирска је једина показала константност.

Драган Петровић: Негативни утисак је непризнат есеј Шкота против Француске и њихов неочекиван пораз од Италије. Велики сам навијач Шкотске и увек ми је жао када изгубе поготову на начин на који су изгубили против Француске, али шта је ту је, таква је била одлука ТМО судије и то треба поштовати. Нисмо фудбалери да кукамо и да се жалимо, али остале жал и горак укус те изгубљене утакмице. Позитивни утисак је тај што је 6 Нејшн био замиљив и што се играо добар рагби. Допало ми се то што је пуно играча који су млади добило шансу и што ће донети надам се још више изједничан 6 Нејшн 2025, где ће свако презати од сваког и где ће Италија моћи да победи сваког.

Марко Жеравица: Иако су последњи, позитиван утисак екипа Велса, а негативан утисак екипа Француске.

Мишел Миловић: Сматрам да је ниво европског рагбија доста напредовао и да више немамо комплексе од тимова са јужне хемисфере. Играчи су превише уморни од Топ 14 и Европског купа. Морамо обратити пажњу на здравље играча.

Стеван Илијашевић: Можда није увек интересантно гледати 6 нација као прошле године пред Светски Куп, али мислим да прави фанови воле да гледају како се граде екипе. Управо је овај турнир награда за све љуботеље да могу да виде у ком смеру ће се развијати тимови. Можда делује штреберски, али мени је то убедљиво најпозитивније.

Уместо негативних, пре би увео које ствари ме јако нервирају. Пре свега ту мислим на такозвану „гусеницу“ у раку, где играчи скрама формирају коридор, док лопта не дође до демија који ту лопту испуцава. И то уме да траје и по десетак секунди, ако не и више. Када деми шутне и остане лопта у терену, онда следи иритантни рат са шутерима који ме је са Дупоновим правилом поприлично иритирао.

6. Колики утицај на рагби заједницу око вас има Куп 6 Нација?

Никола Орландић: Велики свакако, највеће европско такмичење и прилика да се погледа , научи и ужива и врхунском рагбију. Увек добра прилика да се прича и живи Рагби прича која је нажалост мало у стагнацији код нас на сениорском нивоу из различитих разлога. Можда и моменат увек да се покрену неке нове идеје , остваре неке старе и да допринос нашем малом Рагби свету у Србији. Ако ништа друго онда видети и чути старе другаре са којима смо делили на терену добро и зло годинама, што је данас можда и непроцењиво.

После овог такмичења почео је и мени омиљени Супер рагби, тако да нема стајања и нема краја учењу сваке године нешто ново се појави.

Велики поздрав за све Рагбисте и пријатеље и до следеће прилике.

Милан Орловић: У Сједињеним државама рагби заједница доста прати такмичење. Међутим ниво узбуђења није на тако великом нивоу. Не помаже ни шесточасовна временска разлика, па је доста утакмица у преподневним терминима. Изузетак је када игра Ирска против Енглеске. Ирско порекло има заиста велики број људи и врло су страствени у тим ситуацијама, такав је и случај у мом клубу.

Немања Бабић: Слабо је пропраћен Куп 6 Нација, слабо се ради на промоцији рагбија у Срба. Имам осећај да је препуштено стихијском раду и да нема заједничке стратегије развоја рагби спорта у локалној заједници.

Урош Јевђенијевић: Наравно увек ће имати позитиван утицај. Гледање играча таквих калибра увек се нешто ново и корисно научи уз одличну забаву током гледања.

Ђорђе Величковић: Пошто живим у Канади (преке реке је САД) где Рагби због дужине путовања, опасност повреде главе, финансиска средства за Хокеј, Амерички фудбал, Кошарку, бејзбол, сада и Европски фудбал нема подршку по школама и Рагби постаје мање популаран него раније са инвазијом играча из Енглеских бивших колонија. Ми имамо прилично добар тим са тереном и новим клубским просторијама и програмом за млађе где и моја два унука тренирају у зимској и летњој сезони. Куп Нација се гледа у Клубским просторијама за викенде. Са новим нараштајем и порастом интересовања за Рагби у САД , поготову што Рагби Куп долази У САД 2031 имамо наде. Нова САД-Канада лига има уговоре који су привлачни за стране играче са Пацифика као и домаће играче који се не квалификују за одлично плаћене играче америчког фудбала.

Foto: AP News

Богдан Михајловић: Некако опет мислим да нисмо достигли свој максимум поводом промоције рагбија када је у питању куп 6 нација. Мораће то много боље у будоћности да се одради.

Драган Петровић: Има велики утисак јер сви га прате и чекају да почне плус млади играчи могу да виде како се игра професионални рагби најбољег квалитета у Европи. Наравно 6 Нејшн је турнир који треба идкористити за промоцију рагби спорта у Србији и свету. Наравно, 6 Нејшн је и разлог да пробамо и по који Гинис😀 желео бих на крају да ти се захвалим за овај Округли сто и да поздравим остале “витезове” округлог стола чије писаније сам читао са задовољством и да им свима пожелим да и даље буду активни у нашем рагби спорту у Србији на било који начин.

Марко Жеравица: Ја могу само да се надам да је наша рагби активна публика испратила све мечеве. Код нас у земљи знамо да се рагби слабо прати. Мене само брине, да ли су и наши активни људи у рагбију испратили мечеве? Сигуран сам да има појединаца који прате интернационални клупски рагби целе године. Тако да им 6 нација буде нека врста забаве да сада испрате клупске играче у репрезентацијама. Битно је да се прича о рагбију и да се шири. Не можемо довека у Србији игнорисати чињеницу да је Рагби велики светски спорт.

Мишел Миловић: Без обзира да ли Француска победи или изгуби, утицај је увек огроман. Французи воле рагби 🏉.

Стеван Илијашевић: Изгледа да нема превелики. Иако имамо кабловског оператеру који је преносио уз домаће коментаторе, што је сјајно. Ипак мислим да се слабо прича о рагбију и утакмицама. Скоро нигде немате шта да прочитате, али то и не чуди с обзиром у шта се претвортило спортско новинарство код нас. Ми смо са нашим сајтом, као и са Подкастом покушали да направимо неки додатни материјал у циљу популаризације рагбија. Надамо се да смо успели да будемо занимљиви и интересантни. На крају се захваљујем свим учесницима Округлог стола на издвојеном времену да прате и пишу о рагбију.