Претрага

Рагби округли сто ׀ Нови Зеланд и Јужна Африка у финалу

Након скоро два месеца стигли смо до последњег викенда Светског Купа. То је апсолутно знак да рагбисти округлог стола дају своје завршне прогнозе пре него што комплетирамо анализом на крају турнира.

Претпоследње окупљање Округлог стола ће вам донети анализе и размишљање пред последњи, најузбудљивији викенд Светског Купа. Да подсетимо да се у петак игра такозвано бронзано финале, односно уколико више волите меч за 3. место. Састају се екипе Аргентине и Енглеске, које ће поновити свој меч и Д групе од пре скоро више од месец ипо дана. Меч је на програму у петак, са почетком у 21 час. Меч можете пратити директно на Спорт клуб 1 каналу.

Велико финале је на програму у суботу, где ће се састати Нови Зеланд и бранилац трофеја Јужна Африка. Финале које су многи и прогнозирали, многи прижељкивали, а сви ћемо уживати у великом спектаклу. Обе екипе имају по три титуле Светског Првака, онај ко победи имаће прилику да се шепури наредне четири године као селекција која је најуспешнија на Светским Куповима. За овај меч се живи у Јужној Африци и на Новом Зеланду. Директан пренос овог меча можете гледати такође на Спорт клуб 1 каналу у суботу са почетком у 21 час.

Јужна хемисфера замало да однесе сву славу. Колико су вас изненадили резултати ¼ финалних мечева?

Никола Орландић: У суштини, нисам био изненађен. Треба имати на уму да се ради о тимовима који знају да играју елиминационе фазе и сигурно знају шта је потребно да би се довели у форму за овако дуг и захтеван турнир. Захваљујући повољном жребу, Енглеска је напредовала и то је за сада што се Севера тиче. Било је тешко, али се још једном показало да пласмани Светске рагби федерације и успеси у периоду између Светских Купова не морају ништа да значе и да је ментални приступ на дан утакмице оно што обично преовладава.

Милан Орловић: Генерално говорећи ни један резултат није изненађујући. Знало се, а негде смо и сви ми предвидели, да су шансе у тим мечевима врло подједнаке. Додуше, даване су благе предности неким екипама, али ништа драстично. Али ако говоримо о изненађењу можемо говорити о тактичким решењима и одговорима на исте. Рецимо највећи утисак је катастрофална реакција француза на високе шутеве Спрингбокса. Такође је мало изненађујућ лош шут и касни старт Фиџијанаца.

Немања Бабић: С обзиром да смо имали две утакмице у овој фази које су могле без проблема да буду и финала, не може се рећи да није било узбудљиво. Сами резултати и говоре у то име. Енглеска као једина северна земља брани част у борби за медаљу Европи. Доста полемике и приче је и о судијама о неким пропустима. Но, није бацило сенку на одличан рагби. Просто на великом такмичењу све је увећано неколико пута, тако о грешкама судија. Искрено нисам изненађен резултатима и заиста су финесе одлучивале ко ће однети победу. Тако је било и у полуфиналима.

Предраг Вранеш: Заиста невероватни мечеви ¼ финала Светског Првенства. Било је право уживање гледати сва 4 меча. С обизором да је скоро свака утакмица била егал, не могу рећи да ме је неко изненадио, јер врло лако се могло десити управо контра, да Северна хемисфера однесе примат. Ако бих морао да издвојим, који ме је резлтат изненадио, јесте Енглеска – Фиџи, јер сам очекивао лакшу завршницу за Енглезе и победу са већом разликом.

Фото: Светски рагби куп

Богдан Михајловић: Не могу да кажем да сам разочаран, али сам веровао и надао се да ће европски тимови играти у полуфиналу. Све утакмице четвртфинала биле су неизвесне и сведене на једну лопту, можда и шут. Велс је имао своје бриљантне тренутке против Аргентине, али је то било све што им је понекад преостало. Французи су можда мало више изгорели од узбуђења што је ово њихово првенство. Поред, по мом мишљењу, најбоље линије коју су икада имали, скрам је попустио. Резерве нису донеле бољитак иако је познато да у рагбију понекад цела утакмица зависи од тих момака. Ирци су играли одлично, али је Нови Зеланд једноставно показао зашто су најбољи у рагбију. Када је потребно и када је тешко, они се брзо приберу и заврше посао. Енглези су се показали као тврд орах и чак су имали шансу за финале, али је можда изостало мало среће.

Драган Петровић: Јужна хемисфера је однела сву славу. Искрено сам разочаран и изненађен резултатима четвртфинала јер сам очекивао да бар Ирска или Француска буду у полуфиналу, али шта је ту је. Када је било најпотребније јужна хемисфера је показала своју снагу и ето нам финала два тима јужне хемисфере, а само један тим из Европе је дошао до полуфинала и то са не баш сјајном игром током целог шампионата. Мислим да,то говори да је јужна хемисфера и даље испред северне по квалитету и да се на јужној хемисфери и даље игра најбољи рагби.

Јован Костић: Очекивао сам тесне резултате на готово свим утакмицама 1/4 финала осим да нисам очекивао да ће Фиџи пружити онако занимљив и неизвестан меч са Енглезима. Такође лично сам очекивао да ће Французи проћи даље и да ће шут одлучивати што се и десило, али на штету Французa. Имам утисак да сам измалерисао Рамоса мојим схватањем да ће управо он и његова претварања бити „тас на ваги” који ће погурати Французе напред. Испоставиће се да ће Рамос промашити два претварања/казне на утакмици која је била управо карта за полуфинале. Навијао сам за Аргентину која је одиграла добар меч против Велса, видело се да су учили на својим грешкама. Ирска и Нови Зеланд је заиста био ватромет од меча.

Стеван Илијашевић: Рекао сам жени пред ¼ финале да ћу да одем у кладионицу и да уплатим тикет са мојим прогнозама. И добро је што нисам то урадио јер би доживео тотални колапс. Распао би се ко игра Аустралије у групној фази. Додуше, Енглезе сам једино погодио. Опште је познато да се најбољи рагби на Светским Куповима игра у ¼ финалу. Буквално су сви мечеви били на једну лопту у последњих пет минута. Меч Ирска – Нови Зеланд сам погледао поново, и планирам да га погледам опет, за мене дефинитивно утакмица турнира. Криво ми језбог Француза јер су дозволили да Јужна Африка искористи сваку њихову грешку и несигурност. Али руку на срце, уколико желите да дођете до самог краја, морате да будете јаки у скраму. А Јужна Африка је показала невероватно умеће у скраму и за мене изненађујућу доминацију. Њима из ротације фале Лудовик де Јегер и Малком Маркс, можете ли тек да замислите како би онда изгледали? Енглези замало да прокоцкају све против Фиџија, који је имао историјску прилику да се пласира у ½ финале. Иначе Фиџи је све мечеве на Светском Купу одиграо са 7 или мање поена заостатка. Невероватно. На крају ми је жао Велшана, али Аргентина је била искуснија.

Аргентина се и држала добро све до пред крај полувремена, може ли неко зауставити Ол Блекс машину?

Никола Орландић: Три пута светски прваци, небројено пута освајачи три и четири нације, серија са Лајонсима, Јесењих турнеја и јединственог Гранд слема у Европи. Заиста Рагби нација, доста оспоравана уочи турнира али на добром курсу и ритму тренутно, наштимована за финале. Играју леп рагби са добрим решењима и успели су да подигну ниво одбране на једном новом нивоу. Мислим да ће финале бити судар две другачије филозофије и приступа. Волео би да победи позитиван тркачки и технички рагби, насупрот Еразмусовим муљањима и Бомб скводу.

Милан Орловић: Овде није било велике дилеме, Новозеланђани су били велики фаворит. Једноставно располажу најширим нападачким арсеналом који постоји у рагбију. Имају искуство, брзину и дубину на кључним позицијама као ниједна екипа на првенству. Аргентинци нису били довољно храбри, играли су превише стегнуто, а то против “црних” не може. Мишљења сам да је Санчез требао да игра од почетка. Линијаши аргентине нису могли да се носе са противницима. Може да их заустави управо Ј. Африка превасходно због страшног скрама и сјајних адаптација током меча.

Немања Бабић: Мишљења сам да се нису Аргентинци добро држали, већ да су Ол Блекси полако подизали ниво. Очигледна је била доминација и залужена победа. У сваком тренутку и на било ком делу терена играчи у црним дресовима су доминирали. Заиста је уживање гледати их и радујем се финалу.

Предраг Вранеш: Аргентина иако се трудила, није могла више против сјајних Ол Блекса, а главни разлог је по мени много квалитетнија клупа Новозеланђана. Сву своју класу Нови Зеланд је управо показао у овом мечу, и тиме без сумње, постао фаворит за освајање Светског Првенства. Оно што тренутно може да заустави Нови Зеланд, јесу они сами, односно да им се деси да имају лош дан или да направе много грешака.

Фото: Светски рагби куп

Богдан Михајловић: Што се тиче Новог Зеланда, искрено мислим да нема одговора за њихову игру, али финале је финале. Четири године смо чекали ово финале. Прошлог шампионата Енглези су им покварили планове, али сада имамо окршај великана.

Драган Петровић: Може Јужна Африка сигурно да заустави Ол блексе. Мислим да ће утакмица финала бити доста изједначена и не видим никог у улози фавирита. Стари знанци знају једни друге одлично. Мислим да ту неће бити пуно изненађења.

Јован Костић: Лично мислим да Ол Блекси освајају првенство. Зауставиће се на победничком постољу са подигнутим пехаром.

Стеван Илијашевић: Меч је подсећао на све Шварценегерове филмове из 80-тих. Буде онако напето током филма, али знате да ће Шварц све да растури на крају. Борили су се Аргентинци али нису имали шансе. Ол Блекси су у тако високом ритму да их је тешко зауставити. Против Аргентине су имали помало нефер потез када нису жути картон убацили кад је истекла казна, па су последњих пар минута играли са играчем мање. Сматрам да је тај потез није у стилу Новог Зеланда и да потцењивање противника није у духу рагбија.

Енглеска и Јужна Африка су одиграли врло тврд рагби-шах меч. Који утисак носите са меча?

Никола Орландић: Осећај гађења према конзерватитвном Рагбију 10 – прегурај или поруши скрам, шутни бомбу, заборави на више од две фазе и измузи што више казни и причај са судијом у сваком прекиду. Са друге стране то је био план игре, мени лично назадан и немаштовит, али свака част за оба тима у доследности у најружнијој утакмици коју сам гледао у последње време. Могли су да победе и подједнако лоши Енглези, да нису прерано променили прву линију и демија. Мислим да је Раси Ерсмус успешно ушао у главу енглеског тренера, што је покушавао и радио током целог турнира и добио утакмицу, а не на терену.

Милан Орловић: Вело тежак меч за обе селекције. Не превише леп, али веома борбен. До последње капи зноја што би се рекло. Пресудила је дужа и квалитетнија клупа Јужне Африке. Изненађење је колико је лош био Синклер, који је уз пар одсудних грешака Стјуарта, највећи кривац за преокрет. Грешака је свакако било и више него што би смело у полуфиналу. Још једна тактичка бравура из Спрингбокс кухиње и фантастично коришћење свих 23 играча пријављених за меч.

Немања Бабић: Досадан рагби, рекли би сви. Са друге стране не пише се о лепоти После утакмице већ о оствареном резултату. Могао је и тај последњи шут да не прође кроз стативе и причали би о изванредној партији Енглеза који су успели да умртве ЈА. Овако је испало другачије и ракао бих да Богови рагбија су умешали прсте и нису могли да дозволе да ЈА не игра финале. Заслужује селекција из Африке да се судари са АБ и покаже свима колико могу и да ли су кадри да опет победе АБ. Волим тврде мечеве на мали број поена и без есеја. Ту се види спремност екипе, концентрација и све оно што води до тога да се сведу грешке на минимум.

Предраг Вранеш: Доста „прљав“ меч су одиграли прошлогодишњи финалисти. Много прекида, много скрамова, аута, комешања играча, разговора са судијом… Некако се дало наслутити да ће такав меч и бити. Мислим да је у неку руку Јужна Африка и прижељкивала такав меч, јер мислим да су они у оваквом мечу, какав смо гледали, много „прљавија“ екипа, него ли Енглези. Заслужено или не Спрингбоски иду у финале.

Фото: Светски рагби куп

Богдан Михајловић: Полуфинални меч између Енглеске и Јужне Африке. Шта да кажем осим да сам захвалан што нисам навијач Енглеске. Одличан меч и одлична игра обојице. Иако су Енглези имали предност, некако сам веровао да Јужноафриканци могу да победе и доказао да се рагби игра 80 минута и више.

Драган Петровић: Доста људи је разочарано том утакмицом јер су очекивали лепши рагби и замиљивије полуфинале. Ја лично нисам јер утакмица је била неизвесна до самог краја. Људи воле да виде есеје и лепе потезе, али ово полуфинале је првенсвено била тактичка битка, па отуд и тако мало есеја и доброг рагбија. Морамо да имамо у виду да су услови за игру били тешки и да је због тога било пуно грешака. Лично су ме изненадили Енглези који су се врхунски тактички припремили за ову утакмицу. Одлучио је скрам и сјајна клупа Јужне Африке која је боља од првих 15 који су наступили. Једноставно Енглези су изгубили све скрамове у 2 полувремену, а њихова клупа и измене нису имале квалитет као оне које је извршила Јужна Африка. Када су из игре изашли искусни матадори Марлер и Кол све се променило. Једноставно скарм Јужне Африке у 2 полувремену је однео победу и одлучио утакмицу. Било ми је жао Енглеза јер су дали све од себе и одиграли сјајну утакмицу пожртвовано и до краја, али да би победио Јужну Африку мораш да имаш јак скрам који ће бити конкурентан скраму. Све у свему Јужна Африка је показала зашто је првак света, а тренер Раси Ерасмус је показао да у има херца када је у игру послао целу клупу Спрингбокса. Ако се сећате ја сам на прошлом округлом столу рекао да Африка има толико добрих играча да може да постави две екипе од по 15 које ће бити подједнако добре. Мало ме је изненадио тренер Африке Раси са првих 15 који су почели утакмицу јер сам очекивао Поларда и Ле Руа међу првих 15, али да не дужим то је прича за себе.

Јован Костић: Тврд меч, Енглези су схватили да им “фудбал иде од ноге” на овом првенству, па су максимално то користили. Изненадио ме је Овен Фарел који је већ неко време у форми, али је са Боксима одиграо сјајан меч. Стекао сам утисак да су можда Јужноафриканци потценили Енглезе и да је “враг однео шалу” а када су то видели, увели су у игру мајстора извођења шутева Поларда и ротирали на стубовима који су изнели неколико кључних скрама у корист Спрингбокса и на тим казнама управо стекли предност. Сниман је био можда и кључна измена јер је постигао есеј и био весник преокрета.

Стеван Илијашевић: Разумем да је циљ пласман у финале, и да је потребно све урадити да до тога дођете. Ко ће се сетити, осим фанатика колико је деструктивно играла Јужна Африка у ½ финалу Светског Купа? Ја нисам уживао, чак сам се понудио да жени средим кутију са позамантеријом. Жао ми је Енглеза, јер навијам за њих, али ипак мислим да би боље финале било Нови Зеланд – Јужна Африка. Мој главни утисак Енглеског тима на целом турниру је изузетно лош Елис Генџ, од кога сам очекивао да на Светском Купу заблиста, као један од најпробојнијих стубова на свету.

Јако је тешко два пута победити неку екипу на турниру, макар били и Енглеска. Могу ли Аргентинци до 3. места?

Никола Орландић: Заиста би волео, поштујем аргентинску пасију али ни они нису приказали ништа против АБ, тако да све је могуће надамо се лепој утакмици, са доста трчања.

Милан Орловић: Мислим да је то тешко очекивати. Гледао сам уживо њихов меч у Марсеју и Пуме нису изгледале добро. Највећи савезник биће им индиспонирани противник. Међутим Аргентинци нису показале ту страст и квалитет у игри као раније. Иако је то тешко рећи јер су поново играли полуфинале, утисак је да су били неприпремљени те да пласман међу 4 није до краја заслужен. Енглези имају доста бољу линију и уколико одиграју коректно не би смели да имају проблем.

Немања Бабић: Енглеска игра рагби на резултат. Ово ће дефинитивно бити последња утакмица за неколико играча и верујем да ће сви желети да са осмехом и победом их испрате. Аргентина се мучи и то је дефинитивно потврђено у полуфиналу. Убеђен сам да требају да промене тренера који није успео да успостави стил игре који даје континуитет. Дајем предност Енглезима. Волео бих да Стева и његови Енглези узму бронзу.

Предраг Вранеш: Увек је тешко играти меч после изгубљеног полуфинала, првенствено на психолошком плану. У тој ситуацији Лос Пумаси су у предности, јер су по мени много лакше поднели пораз, јер се већ половином другог полувремена, видело да ће им следећи меч бити меч за 3.место. Енглези с друге стране, изгбили су практично на самом крају, у изузетно физички напорном мечу. Остаје да види како ће се Енглези рехабилитоавти и да ли ће се опороавити и физички и психички. Моја прогноза је да ће ипак Енглези смоћи снаге, победити и освојити 3.место.

Фото: Светски рагби куп

Богдан Михајловић: Мислим да су Аргентинци уморни од тога што је право изненађење, а с друге стране, мислим да Енглезима то није битно. Биће занимљиво гледати физички уморну екипу против психички исцрпљеног. Кладићу се на Енглезе.

Драган Петровић: Могу! Мислим да обе екипе имају подједнаке шансе за победу. У праву си кад кажеш да је тешко добити једну екипу два пута на СП. Енглези су разочарани после пораза од Африке у полуфиналу, а темпераментни Аргентинци ће оставити срце на терен само да се врате са освојеном бронзом у Аргентину .Мислим да би то био велики успех за ову екипу Аргентине која по мени није баш играла неки сјајан рагби на овом СП када се погледају све утакмице које су одиграли. Очекивао сам доста више од њих. Пабло Матера неће играти што ће бити хендикеп за Аргентину. Лично би сам дао у први тим против Енглеза Моронија(15) и Кубелија(9) који су преседели на клупи против Ол блекса што се показао као грешка. Поједини играчи Аргентине су једноставно сувише млади да би изнели терет утакмице против екипе као што су Ол Блекси. Видећемо хоће ли тренер Чеика урадити нешто по том питању.

Јован Костић: Мислим да Аргентицима припада треће место и да ће то показати на утакмици са Енглезима. Сматрам да су Енглези дали све, да су потрошени а да Аргентинци улазе у утакмицу за бронзу након меча са значајно јачим противником.

Стеван Илијашевић: Сматрам да јако тешко могу против Енглеза. Мада ће сасвим сам сигуран желети да им се освете за пораз у групи. Немојте заборавити да су утакмице такозваног бронзаног финала увек на есеј више, где се углавном, али не увек, постиже велики број поена. Екипама није претерано битно освајање бронзане медаље као у неким другоим спортовима, али рекао би да ће ово бити ствар престижа. Једва чекам меч и надам се победи Енглеза, као можда једини њихов симпатизер, вероватно на читавом Балкану.

Ваше мишљене о финалу Светског Купа, Нови Зеланд – Јужна Африка? Шта очекујете?

Никола Орландић: Очекујем добру утакмицу као и увек када играју ове две највеће рагби нације и по мени два највећа ривала. Мислим да ће СА тражити спорију утакмицу, тражиће скрамове и казне за Поларда, као и доста физичког притиска. Са друге стране АБ ће играти своју игру, брзе ракове, перфектне нападе из сетписа, и као и увек опасне контра нападе из Јужноафричких шутева. Надам се да ће суђење Вејна Барнса бити боље од уобичајеног и мислим да је он избор за судију катастрофа и волео би да ме демантује. Све у свему дошли смо до краја феноменалног турнира и било би сјајно да финале буде такође спектакл игре. Посебно као реприза чувеног финала из 1995. године, које је пратило доста контраверзи.

Свакако две најбоље светске екипе и право финале Светског првенства у рагбију. Уживајмо!

Милан Орловић: Спектакл. Две рагби велесиле и највећи рагби дерби на свету. Иако смо сви прижељкивали да би се неко нови могао окрунити титулом, Спрингбокси и Олблекси су показали да ће остатак света морати још да учи, поготово о завршницама. У рукавима имају прегршт решења и најталентованије играче на свету. У тим земљама рагби је и више од спорта па је некако најправедније да управо они одлучују о најбољем на свету. Мада је то свима послато мало досадно. Играчки, оба тима имају своје предности, Спрингбокси имају компактнији скрам, дужу клупу и више тактичких решења, док су Ол блекси разноврснији и бржи у нападу са фантастичним притиском на ракове. Фаворита нема, али ако морам да кажем ко је за нијансу ближи победи, рекао бих Јужна Африка.

Немања Бабић: Финале као и свако финале. Биће празник рагбија и спустиће се завеса на до сада нај изједначени Светски Куп. АБ делују опасно, брзо и да могу постићи есеј из било које фазе. ЈА имај материјал, има ” Bomb squad”  и шутера за велике утакмице.

Мислим да је само питање да ли ће успети Спрингбокси да одоле брзини и убитачности АБ. Опет, финале је и питање је једне лопте, једне одлуке судије.

Предраг Вранеш: Некако се стиче утисак да ће ово бити можда најбоље и најнеизвесније финале икада одиграно. Јужна Африка ће тежити да одигра сличан меч, као са Енглеском, на што мањи број поена, и изнудама казни, које Полард врло лако може да претвори у 3 поена. Са друге стране Нови Зеланд се узда у сигурну отворену игру, где су заиста на овом СП, показали да имају прегршт опција у нападу. Давати прогнозе, ко ће да победи и домогне се 4.титуле Првака Света, је заиста незахвално и тешко. Ипак кад би се баш морало превагнути на неку страну, дао бих предност Новом Зеланду. Одмараће један дан дуже од Спрингбокса, много лакшу завршницу меча су имали у ½ финалу. Такође дужа клупа Ол Блекса ће можда бити превага. Успеју ли да неутралишу скрам Јужне Африке, уз минималан број казни, мислим да ће Нови Зеланд доћи до своје 3.тутле за редом, укупно 4.

Фото: Светски рагби куп

Богдан Михајловић: Ово је финале које сте чекали. Обе екипе имају по 3 пехара и сада ко победи сигурно ће 4 године носити титулу најбољег рагби тима свих времена. Очекује нас веома тешка утакмица, неизвесно и право уживање. Нећу дуго, желим да сви уживају у врхунском рагбију који нас очекује.

Драган Петровић: Искрено то је финале које сам најмање желео. Немам намеру да умањим квалитет ова два тима, али мислим да би било занимљивије и неизвесније финале између једног типа са северне хемисфере и једног са јужне него ово што нас очекује у суботу. Изгледа да за рагби важи ко она у фудбалу да рагби играју сви, али на крају увек побеђују Ол блекс/Јужна Африка. Шалу на страну видећемо шта ће се десити у суботу. Надамо се сви добром рагбију са што више есеја и лепих потеза. Остаје жал што тимови из Европе нису више показали, али шта је ту је идемо даље. Мислим да је ово СП било успешно и да су многи тимови извукли велико искуство на њему.

Јован Костић: Очекивања су велика. Када кажете Ол Блекс и Спрингбокс у утакмици за злато то једноставно мора бити спектакл. Мислим да ће Ол Блекси освојити првенство и да управо и “најлошији Ол Блекси” имају оно што је потребно да се нађу на врху света.

Стеван Илијашевић: Очекујем фантастичан меч. Биће интересантно видети како ће Нови Зеланд успети да одговори на скрам Јужне Африке. Нису Ол Блекси блистали у скраму и биће им веома тешко да одговоре на тај изазов. Јужна Африка може да парира Новом Зеланду у позиционој игри, али велико питање је како ће дефанзивно изгледати у игри транзиције. Спрингбокси воле да шутирају кратке и високе шутеве, где до изражаја долазе њихови високи играчи. Али и Ол Блекси имају високе играче који могу да одговоре на изазов. Видећемо поново меч између екипе која воли да игра рукама и која воли посед и екипе која чека грешку противника и која је доминантна у статици. Мој глас иде Новом Зеланду јер би волео да Сем Вајлок подигне пехар Првака Света по трећи пут. Али Јужна Африка никада није изгубила финале Светског Купа. У сваком случају, уживаћемо.