Можда је прошло и превише времена од момента када је овај чланак требао да изађе. Првобитан план је да изађе након Првенства Европе за јуниоре, али смо можда узели мало више времена за писање него што би требало. Ипак је можда и боље што га сада издајемо јер смо осим рекапитулације дали и предлоге како и шта би макар по нама требало да урадимо у наредној полусезони. За сваки од њих мислимо да би побољшало квалитет такмичења и организације уопште.
Углавном смо се дотакли проблематике такмичења и ствари око такмичења. Писали смо и о националним тимовима, али и млађим категоријама. Имали смо прилике да будемо на минимално једном од свих турнира, тако да смо се поприлично добро упознали са екипама и стањем унутар њих. Можда и више него претходних сезона.
Смартамо да је домаће такмичење врло битно и да је потребно да га направимо да буде што занимљивије и неизвесније на сви нивоима. Са квалитетним такмичењем добијамо и екипе које више тренирају и боље се припремају. Такође потребно је да играчи на свим нивоима играју компетитивни рагби, да свака екипа има такмичење по својој мери, наравно, колико год је могуће тако нешто урадити. Има толико ствари о којима треба размишљати, и управо зато морамо планирати ствари унапред. Свака озбиљна организација има дугорочан план и попуњен календар активности минимално за годину дана унапред. Узмимо пример само клубова из Енглеске који играју у 7. нивоу такмичења како планирају турнеје и гостовања по годину дана унапред. Сви који играју рагби аматерски морају пажљиво и дугорочно планирати своје обавезе, у супротном долази до дезорганизације, импровизације и хаоса, који доводи до лоше атмосфере и стања у било којој заједници или организацији.
Репрезентација Србије у рагбију 15
Као што већ знате протекли циклус националног тиме није прошао онако како смо се надали. Забележили смо три пораза од Молдавије, Турске и Бугарске. По квалитету дефинитивно се не можемо сложити са тим стањем, али на жалост то је реалност. Врло је тешко формирати национални тим када немате домаће такмичење у рагбију 15, а ми га нисмо имали. Стање у домаћем сениорском рагбију је алармантно јер се драстично осуо број играча али и број екипа које учествују у такмичењу. Ипак то није најтрагичнија ствар. Најтрагичнија ствар је то што нико нема константне сениорске тренинге у клубу. Да, добро сте прочитали. И то ће тек направити огроман проблем у националном тиму. Немамо никакав план како то да спречимо, као да чекамо да се нешто деси само од себе.
С обзиром да смо на све три утакмице имали различите поставе, не можемо причати о некој константности. Против Молдавије и Бугарске није изашао наш најбољи састав али смо показали да и даље можемо да се носимо са тим екипама у појединим деловима меча. Против Молдавије смо до неког 55. минута били у игри, а против Бугара смо друго полувреме одиграли у добром ритму. Против Турске смо пали на психичком плану, када смо пред крај првог дела меча примили есеј, када су турци искористили нашу грешку испред њиховог есеја, претрчали 95 метара и постигли поене.
Када бисмо у сва три меча могли да извучемо заједничке чионице, рекли би да имамо доста проблема у скраму и ауту. Изгубили смо полетност у отвореној игри, не играмо у високом темпу. На неким позицијама немамо дугорочна играчка решења. Играчи делују да немају потребну форму да би играли рагби на овом нивоу. Ту мислимо на домаће играче, што и не чуди с обзиром да немају такмичење. Делује као да смо некако успели да скупимо 23 играча на неким утакмицама, уместо да их селектујемо. Што је поприлично разочарајућа ситуација за било коју репрезентацију.

Како направити добар план за наредни циклус?
Одредити циљ. Пре сваког доброг плана, треба себи да поставимо циљ, а то је да дефинишемо шта желимо да постигнемо. У спорту је то, или постизање резултата или прављење тима за будуће постизање резултата. Уколико желимо да дамо више шансе младим играчима, ми морамо све подредити томе. Уколико желимо добар резултат, онда морамо направити најјачи могући тим са све иностраним играчима. Али поента је да играчи и стручни штаб знају шта је циљ, да би могли сви заједно да раде у том смеру. Циљ треба поставити да буде дугорочан, што је једино и исправно.
Направити добар план. Да бисте имали добар тим у такмичењима под окриљем европске рагби федерације, морате имати јако добар план функционисања. Такође, морате имати све унапред испланирано, како бисте у току реализације плана што мање импровизовали. На пример, нова сезона почиње ове јесени, и чим сазнате противнике ви морате већ направити план и програм, како ће функционисати национални тим. Ми бисмо то урадили на овакав начин:
Два месеца пред почетка циклуса, обавестити рагби јавност о терминима одиграва утакмица. Распоред мечева се углавном зна до средине јула. И добро је да сви знају када су мечеви, као и где ће се играти мечеви унапред.
Потребно је организовати и тест утакмицу. То нама треба више од свега. Треба нам што више мечева и што више тестова. Срећа у несрећи је та што ћемо због недостатка домаћих такмичења имати доста термина када би наша селекција могла да обави добре припреме и одигра једну или две тест утакмице.
Направити шири списак од 40 играча. И обајвити га што је раније могуће. Врло је битно да играчи који су аматери знају своје обавезе унапред како би могли да планирају своје време и одморе. Велики број играча има породицу, посао и друге обавезе и жели унапред да планира. Са друге стране играчи воле да знају коју улогу ће имати и шта се очекује од њих. Прошло је време када ви направите отворене тренинге па се појави 60 играча и ви бирате. Такође, играчи из иностранства требају на време да направе договоре са својим клубовима везано за одсуство. Ви ако јавите неком две недеље унапред да треба да дође на утакмицу, ретко ко ће имати довољно времена да организује све пред пут. Или ће можда успети сада, али неће желети да дође следећи пут јер је исувише стресно, и поред велике жеље да се игра за Србију.
Селектовати младе играче. У сваком тиму треба прикључити младе играче, чак и ако не уђу у тим. Али је потребно радити са њима. А не да буду држачи педова. Требају да се прикључе у систем и равноправно тренирају са репрезентаивцима како би стекли потребно искуство. Са сваким треба попричати и рећи шта се од њих очекује. Најгоре што можемо младом играчу да кажемо је да се са искунима бори за место, то може негативно да утиче на морал и самопоуздање. Како кажу, нека се челичи. Углавном млади не желе да буду део тога.
Обезбедити добре услове за тренинг. Национални тим мора имати одличне услове за тренинг. Не сме се дозволити да терен не буде на високом нивоу, свлачионице морају да буду чисте и уредне. Ипак то је тренинг репрезентације Србије, и морамо се потрудити да ту буду најбољи могући услови. Да рекцизити буду нови и квалитетни, да се поштује сатница, да будемо једнобразни на тренингу са квалитетном опремом.
Смањити број тренинга. Национални тим пред меч тренира сваког дана. И то уме да буде врло заморно. Идеја тога је да се уиграмо што више, али пракса каже да то није баш тако. Пре свега јер се играчи доста троше на тренинзима и то уме да утиче на свежину. Негативна страна је да играчи једноставно не долазе на тренинге јер не желе да тренирају сваки дан и да ризикују да се повреде. Онда немамо исти тим на тренинзима и не можемо свакако да се уиграмо. Ево ми предлажемо када играмо код куће овакав распоред тренинга:
Недеља: Окупљање играча, први тренинг + видео анализа
Понедељак: Слободан дан
Уторак: Тренинг линије, скрам слободан
Среда: Тренинг скрама, линија слободна
Четвртак: Заједнички тренинг
Петак: Лагани тренинг пред меч
Субота: Утакмица
Недеља: Заједничка релаксација и видео анализа
Направити план игре. Унапред направити акције и осмислити план игре, како би играчи имали времена да простудирају како ћемо играти. То је врло битна ствар, јер ће свако у теорији знати шта се игра. Играчи ће размишљати о томе и биће много јасније на тренинзима шта се очекује од њих. Самим тим ће и тренинзи бити квалитетнији, интензивнији и занимљивији.
Организација око самог меча и јасна сатница. Направити сатницу на дан одигравања меча. Тачно утврдити када ће бити презентација дресова, када долазимо на терен, када крећемо са припремом за утакмицу. И све то проследити играчима да сви буду свесни сатнице и да знају шта их све очекује. То ће олакшати доста ствари.
Утврђивање вредности које желимо да искажемо. Врло битна ствар играња за национални тим је сама вредности које негујемо. На тај начин се и формира култ репрезентације. Рагби је спорт који се дичи неговањем вредности које заступа. Уколико желимо да се вратимо на прави пут, морамо да се вратимо тим вредностима.
Опрема. Треба омогућити навијачима али и играчима да могу да купе званичну опрему репрезентације Србије. Када гледате публику на мечевима које играмо кући, нико у публици нема нити једно обележије националног рагби тима. То нигде нисмо видели осим код нас. Такође многи играчи из иностранства желе да купе дрес Србије да имају успомену на играње на национални тим, а ми им то не обезбеђујемо. То оставља онако врло горак укус. Можда су домаћи играчи навикли да нема ништа, али играчи који долазе из рагби средина то виде као огроман минус.
Закључак. Замислите да два месеца пред почетак циклуса ви знате где ће се играти утакмице. Замислите да одиграмо пријатељску утакмицу пре такмичења, рецимо код куће. Замислите да знате месец ипо дана пред почетка такмичења шири списак играча. Замислите да сте играч и да имате све потребне информације месец ипо дана пред почетка циклуса, да знате план тренинга, да знате план игре, да знате сатницу на дан утакмице или сатницу када се путује негде. Замислите да сте навијач и да имате рагби дрес националног тима. Замислите када једва чекате да одете на рагби утакмицу. Ту би се зауставили за сад.
Рагби 7 репрезентација Србије
Након неколико година наша рагби 7 репрезентација је играла добро и постигла добар резултат. На крају смо заузели 3. место на турниру који смо играли код куће. Иначе за разлику од неколико турнира које смо играли на стадиону Краљ Петар Први на Бањици, овај турнир је организован на стадиону Железника у истоименом београдском предграђу. И било је одлично. Све је било близу, имало је сасвим довољно простора, терен је био савршен и услови за публику су били никад бољи. Једина мана је што је терен удаљен поприлично од центра града, па је то сасвим сигурно утицало да добар део публике не дође.
Ипак то Орловима није сметало да буду они прави. Коначно смо имали јако добру селекцију која је ове године личила на рагби 7 тим. Имали смо неколико интернационалаца који су се показали на прави начин. Каспар Стругар је искусни седмичар који је доста унапредио игру Србије. Поред њега су се истакли Бојан Чечарић, Јанко Земун Милинковић и одлични Антоан Јововић који је савршено отварао игру у пољу. На нивоу су били и домаћи играчи, тгу пре свих морамо поменути и младог Игора Гајића, који је постигао највише поена иако је још увек јуниор.

Како направити добар план за наредни период?
Планирање унапред. Да знамо да смо досадни са тим, али то је једино начин како можете направити добар тим. Треба бити реалан и према томе планирати и крјњи циљ који желимо да постигнемо. Олимпијска дисциплина у рагбију 7 мора да има дугорочан програм који има зацртан дугорочни циљ. Потпуно је нереално да можемо да испланирамо да будемо на Олимпијским играма, али можемо зацртати себи неки реалнији циљ.
Квалификације за Олимпијске игре су такве да се само најбоље екипе могу пласирати на њих. На овим Олимпијским играма су наступиле само две екипе из Европе у мушкој конкуренцији, Француска и Ирска. Чак није било ни Велике Британије. Ето колика је јака конкуренција. Што се нас тиче, ми можемо да зацртамо себи циљ тек за циклус квалификација за Бризбејн 2032, јер смо закаснили за циклус квалификација за Лос Анђелес 2028. И наш циљ треба да буде пласман на Европске игре. Пласман на Европске игре можемо изборити тако што би евентуално освојили Трофеј дивизију у рагбију 7, што је ранг изнад нас. Да бисмо то успели да урадимо, потребно је да се пласирамо прво тамо, проведемо неколико година у такмичењу и да градимо тим.
Прављење шире базе играча. Морамо направити ширу базу играча који су специјализоивани за рагби 7. Да бисмо то урадили морамо пре свега да уложимо доста рада и средстава у њих. Морамо играти интернационалне турнире. Морамо и организовати интернационалне турнире. УКолико дођемо до нивоа да можемо да селектујемо тим од 13 играча са ширег списка од 25 играча који играју рагби 7 на високом нивоу, онда можемо рачунати и на добар резултат.
Играти што је више и квалитетније могуће. Немамо неограничене ресурсе. Али их требамо искористити на најбољи могући начин. Треба отпутовати на јаке међународне турниру, али треба и организовати код нас неке. Екипе из региона имају сасвим солидне и јаке тимове и то треба максимално да искористимо. Можда може да се искористи могућност организације Балканијаде, где би екипе са Балкана узеле учешће. Ту би добили изузетно јак турнир који би нам био преко потребан у склопу припрема за Првенство Европе. Квалитетни мечеви нам доносе огромно искуство и изазове, а само на тај начин можемо напредовати индивидуално и као тим.
Закључак: Не смемо испустити коначно добру екипу у рагбију 7. Морамо обратити посебну пажљу, стрпљиво и паметно унапређивати сваки сегмент око националног тима. Ова екипа је једна од ретких светлих тачака у домаћем рагбију ове сезоне. И то морамо максимално да искористимо. Могућности за унапређење су огромне, имамо одличну стартну позицију, и све је сада на нама, да нашим плановима, радом и залагањем коначно кренемо узлазном путањом.
Сениорско такмичење
Ове полусезоне није било званичног такмичења у рагбију 15. Идеја је била да се организују турнири у рагбију 10 како би се екипе консолидовале и припремиле за ову јесен. На жалост добили смо тотално другачији ефекат, велики број играча није био мотивисан да игра рагби 10 па и нисмо могли да их видимо у такмичењу овог пролећа, што се и одразило на наступ националног тима. И то не само да није било успешно што се тиче броја играча, него је неуспех и број екипа које су узеле учешће. А још већи неуспех је неодигравање турнира који је требао да се одржи у Крушевцу. Самим тим, од планираних 4 турнира ми смо одржали само 3.
Први турнир је поприлично обећавао, јер је 5 екипа узело учешће. Али убрзо након тога сан о неком масовнијем такмичењу се распршио. Ипак на три турнира учешће је узело укупно 6 тимова. Рад и Лозница су комплетирали сва три. Крушевац и Динамо у наступили на два. БРК Црвена Звезда је наступила само на првом турниру, исто као и Торпедо, који је убрзо након тога прешао да игра рагби 13 и није више учествовао на сениорским такмичењима, у млађим категоријама јесте. Првенство Србије у рагбију 7 је било једино званично такмичење. И ту се исто нисмо прославили. Учешће је узело 4 тима, а три тима је наступило на два турнира.
Овог пролећа се играо рагби 10 и рагби 7, тако да за играче прве и друге линије није било превише забаве и могућности да се такмиче. Ови формати рагбија више пријају бржим играчима. Можда је и то један од разлога што смо имали проблема у скраму у мечевима националног тима.

Како направити добар план за наредни период?
Вратити рагби 15 по сваку цену. Нема нам друге. Макар имали лигу са три клуба, треба играти рагби 15. Потребно је ангажовање свих релевантних чинилаца у рагбију да се овако нешто оствари. Треба ставити сујету, политичарење и личне афинитете по страни, јер је ово сада питање преживљавања. Врло је могуће да се направе позитивне ствари, само треба направити добар план и бити упоран. Мала искра је довољна да се опет рагби врати у позитивне токове.
Направити занимљив систем такмичења. Морамо имати занимљиво такмичење. Зато је битно да максимално исфорсирамо финалне мечеве и направимо ситуације где се играју неизвесне утакмице. Играчи требају да буду мотивисани. То је уједно и најтежи посао, али је неопходно да се уради.
Нама би било изузетно интересантно када би у првој лиги играли Рад, Динамо, Партизан или Звезда. Направити се да се игра трокружно уз велико финале на крају. Није превише оптерећујуће одиграти 3 или 4 меча у рагбију 15 у полусезони. Јесте мало, али је макар нешто за почетак.
Такође би формирали и Б лигу где би учествовали Војводина, Крушевац и Лозница. Нисмо ставили Торпедо из Петровца на Млави јер нисмо сигурни да ће играти рагби 15. Али хипететички гледано то би била занимљива лига, где би се играо један круг у полусезоне, са све финалним мечом на крају такмичења. Јесте све ово из садашње перспективе научна фантастика, али треба имати позитиван приступ и ићи ка томе да се реестаблирају лиге. То је једини пут ка оздрављењу домаћег рагбија. Увели би под обавезу да се на крају сваке утакмице направи треће полувреме, где би форсирали дружење и позитивну атмосферу. На тај начин би пробали да поново пробудимо дух рагбија.
Омасовљење сениорских тимова. Треба мотивисати клубове да направе тактику како имати што више играча на тренингу. И о томе треба водити што шири дијалог како бисмо дошли до што бољих решења. Ми видимо решење у неколико јасних потеза:
- Квалитетни услови тренирања. Потребно је што боље направити услове тренирања у клубу. Тренирати са што квалитетнијом опремом. Присредити терене. Покушати обезбедити вечерње термине за тренинг.
- Квалитетни и јаки тренинзи. Направити изазовне тренинге. Бити константан. Играчи воле када добро и квалитетно тренирају. Онда напредују индивидуално а екипа је конкурентнија и напредује као тим. И свако ће долазити на тренинге ако му је занимљиво и ако види да има визије у напретку и побољшању.
- Ангажовати добре тренере. Лош тренер може да растера понекад и целу екипу ако није дорастао задатку. Ако су лоши и незанимљиви тренинзи, нико не жели да тренира. Ипак ако је квалитетан и добар тренер, он може преокренути целу ситтуацију у клубу. Играчи ће радо долазити на тренинге и уживаће у њима.
- Комуникација. Комуницирајте са играчима. Причајте и са садашњим и са некадашњим рагбистима. Добра комуникација је основа здравог односа. Ако играчи који су престали да тренирају поново виде позитивну причу и одличну атмосферу, уз врло квалитетне тренинге, па наравно да ће желети да се врате на рагби. Ко не би.
- Презентација по средњим школама и факултетима. Велики број деце у трећем и четвртом разреду средње школа не тренира никакав спорт. Углавном су тренирали док су били млађи, па су престали. Идеална прилика је да се такви спортисти заинтересују за рагби. Аутор текста је један од таквих. Ако вас брине како би се неко нов снашао у рагбију, па врло лако када би тренирао у позитивном окружењу. Слична ствар је и за студенте. Увек се неко може прикључити тренингу.
- Путовања и турнеје. Рагби је колективни спорт где је увек социјализација и друштво врло важан аспект спорта. Нема бољег зближавања од организације путовања. Мислите да то није тачно? Ако сте икада били на неком рагби путовању онда сасвим сигурно о томе радо причате. А када одете рецимо у Беч, одиграте квалитетан меч, мало обиђете град, проводите време са саиграчима у изласку и дружењу. Па нема бољег од тога. Не терају џаба запослене по корпорацијама да иду на тим билдинге. Тако се диже морал и тако се колектив зближава.
Прилика да се игра регионална лига. Треба размишљати у том смеру. Дал би то била регионална екипа у Србији, или евентиуално један или два клуба, то би било идеално. Свесни смо да је то поприлично скупо, али путовања и квалитетне утакмице ће мотивисати и играче и тренере да се више посвете. Можда будемо губили првих две-три сезоне, али то ће на дуже стазе бити одличан потез.
Закључак: Било шта позитивно да урадимо и направимо ће бити велики плус. Не смемо губити време, морамо деловати што пре. Када кола иду низбрдо, неће се сама од себе зауставити. Морамо се максимално потрудити да дамо све од себе да рагби вратимо тамо где је био и подигнемо га на виши ниво. То смо у стању да урадимо. Требамо искористити све шансе и прилике које нам се указују.
Млађе категорије
За разлику од сениора, омладински погони нису толико заказали. Али ипак не смемо да не упозоримо да се драстично погоршала ситуација у односу на протеклих неколико година. Ту пре свега мислимо на број екипа и на број играча по екипама. Такође, домаће такмичење је монотоно и било је поприлично неинтересантно. Након неколико сезона се десило да један клуб освоји сва такмичења у млађим категоријама, што је онако поприлично алармантна ситуација. Немојте мислите да је то због тога што је РК Рад освојио све титуле, него због тога што је конкуренција врло слаба. А када је слаба конкуренција, онда нема напретка.
Код омладинаца у пролећном делу сезоне се игра Куп а у јесењем делу сезоне Првенство. Имајте у виду да се категоризација играча мења 1. септембра, па фактички различита годишта учествују у истим такмичењима током сезоне. Уместо да се сезона рачуна исто када се и мењају годишта. Мало нелогично али то нам је што нам је.
Од националних селекција имали смо само наступ јуниорске У18 репрезентације у рагбију 7, који се одржао прошле недеље у Пољској Забки, градић поред Варшаве. Нисмо се превише прославили, остварили смо две победе и три пораза. Што је укупно било довољно за четвро место у Трофеј 2 групи, које је најнижи ранк такмичења. Што значи да су само две селеције у Европи лошије од нас. Не баш добар податак.
Иако смо потајно навијали да би евентуално могла да се појави нека нова екипа, или да се након Светског купа оснује нови клуб, код нас се све наопако окренуло. Као да је интересовање за рагби поприлично опало. Убедљиво је најпозитивнија ствар која се десила повратак Лознице на мапу млађих категорија. И то какав. Формирали су јуниорску екипу која је узела учешће на 3 од 4 турнира. И на неки начин спасила У18 такмичење од пропасти. Негативна ствар је нестанак Крушевца из такмичења млађих категорија, и то након неколико сезона. Такође, РК Челик из Зенице је престао да долази на наше турнире, што је додатно умаљило квалитет.
За разлику од прошлих година, клубови су кренули више да организују одласке на међународне турнире, што је заиста одличан потез. И надамо се да ће у будућности бити још више прилика за наше да учествују како на пријатељским , тако и у компетитивним такмичењима. Рад је узео узчешће у регионалној рагби 7 лиги, која се игра у јуниорском узрасту, где тренутнозаузимају прво место.
У наредном делу текста, ми ћемо се осврнути на сва званична такмичења у млађим категоријама, што клупска, што репрезентативна. Једино се морамо оградити да немамо превише информација о рагби 7 регионалној лиги. Тако да је нисмо ни испратили на нашем сајту као засебно такмичење. Што се тиче домаћих такмичења, једино на нашем сајту можете знати ко је све учествовао као и све резултате и табеле, што не можете нигде другде јавно да видите.
У18 репрезентација Србије
Као што смо већ напоменули, у Трофеј 2 групи смо заутзели четврто место у коначном пласману. То дефинитивно није резултат који смо прижељкивали, а мислимо да није ни објактиван резултат, јер по квалитету смо на вишем нивоу. Да подсетимо, турнир се одржао 12. и 13. јула у Пољској Забки. Европска рагби федерација је на основу резултата прошле године поделила екипе у Трофеј групи у два квалитативна такмичења. Ми смо стављени у Трофеј 2 групу, где се налазило укупно 6 екипа: Аустрија, Монако, Андора, Босна и Херцеговина и Мађарска. Пре самог турнира ми смо сврстали нас и Мађаре за фаворите. Врло смо погрешили, јер смо ми заузели 4. место а Мађари 5. место на крају. Врло је незахвално прогнозирати резултате у млађим категоријама јер се екипе мењају са годинама и годиштима. Тако да верујемо да је већина екипа у Трофеј 2 групи показала далеко више него неки тимови у Трофеј 1 групи. У чланку најаве такмичења смо и написали наша очекивања, што можете прочитати овде.
Нисмо објавили чланак везано за анализу резултата наше јуниорске репрезентације, тако да ћемо овде укретко покушати да наведемо проблеме и да дамо решење, како бисмо могли да идемо ка бољим играма и резултатима. Уосталом, тако ћемо урадити и систематизовати сваки одељак у такмичењима за младе.
За разлику од прошле сезоне имали смо врло јак и искусан тим. Иако играмо рагби 7 у јуниорским такмичењима већ неколико сезона, ми заправо нисмо ширили игру као што раде седмичарски тимови. Играли смо брзо и у високом темпу, али смо тражили више контакт него простор. Нисмо се лепо адаптирали на правила, па смо доста губили лопте. Ипак на свакој утакмици смо били конкурентни, чак и на првом мечу који смо несрећно изгубили од Андоре 17-0. Против Босне и Херцеговине и Мађарске смо били силни и убедљиви. Против Монака смо имали своје прилике, водили добар део меча и на крају изгубили за један есеј. Аустријанци су били бољи од нас, иако смо у финишу запретили да се потпуно вратимо у меч, али нисмо имали снаге. На крају крајева не можемо бити незадовољни. Требамо прихватити реалност, да нисмо имали превелики број играча на које смо могли да рачунамо на широм списку пре селекције. На крају од 13 играча која су ишла на такмичење, 12 је било из Рада, док је један био из Динама.

Како направити добар план за наредну годину?
Пре свега треба направити план унапред. Треба прво да видимо шта желимо да постигнемо са једином омладинском репрезентацијом коју имамо. Пошто већ годинама не учествујемо у рагби 15 међународним такмичењима. Потребно је да у септембру имамо план шта треба да радимо, а већ на поетку године да знамо тачне датуме свих активности које желимо да спроведемо. Са становишта организације коју тренутно имамо, то би био преседан, јер мало шта планирамо унапред. А то је кључ свега. Потребан нам је план и циљ, шта желимо да постигнемо са нашим планом.
Учешће и организација припремних турнира. Нашима фали искуство, фали нам да видимо како играју друге селекције. Не смемо дозволити да опет пошаљемо екипу без припремног турнира да оде на велико такмичење. Потребно нам је то искуство, потребно нам је да осетимо како играју друге екипе, да се адаптирамо, да знамо како да играмо са њима. По нама, иделано је да имамо два припремна турнира. Један на који би отишли у мају или почетком јуна, на неки већи међунарнодни, у Италију или Француску. Док би други могли да организујемо две-три недеље пре почетка такмичења, где би могли да позовемо земље из региона. Такав турнир би свима добро дошао да се уиграју пред званично такмичење.
Добра комуникација. Ту пре свега мислимо на комуникацију са играчима, као и са свима које занима рагби у Србији. Играчи морају да знају које их све обавезе очекују у току сезоне како би могли да организују своје време. Не можемо их изненадити касним позивањем на тренинг камп или са планом рада националног тима. Не видимо зашто то не би могло да се уради већ 1. фебруара, пред почетак сезоне. Објавите списак од 30-так кандидата за национални тим. Пошаљете сваком писмо, где се унапред зна када су тренинзи, када се иде на припремне турнире, када се иде на тренинг камп, када и где су тренизи. Ко је све у стручном штабу.
Инострани играчи. Можда није лоше контактирати и скаутирати квалитетне играче које би пробали у млађим категоријама и правили добру базу касније за сениорски тим. Не мора то да буде неки велики број, рецимо на ширем списку да буду двојица или тројица играча. То би додатно подигло квалитет наших играча и нашег тима. Напоменућемо само неке играче из иностранства који су играли за националне тимове у млађим категопријама: Јанко Земун Милинковић, Бојан Чечарић, Урош Пуцар и други.
Закључак: Замислите да 1. фебруара 2025. године ми знамо тачно знамо који играчи се налазе на ширем списку, ко ће све доћи из иностранства, када су нам тренинзи, када су припремни турнири, када се иде на тренинг камп и када се иде на такмичење и ко је све у стручном штабу. Не само да би тиме дигли општи ниво организације него би доста помогли и играчима. Замислите родитеље наших рагбиста који би имали прилику унапред да планирају своје обавезе као и обавезе своје деце.
Када направите унапред план, наравно да ће доћи до непредвиђених околности. Може свашта да се деси. Ипак када сте све унапред испланирали, непредвиођене околности решавате у ходу и држите се плана. Нема превише импровизације. Када направите такав вид организације, то је онда систем, који дугорочно може донети доста бенефита српским рагбију.
Куп Србије за У18 јуниоре
У18 јуниори су овог пролећа играли Куп Србије у рагбију 7. Не сећамо се када је последњи пут игран рагби 15 у јуниорској конкуренцији, барем да је званично такмичење. Колико нас сећање служи то је било можда чак када је годиште 2002 играло. Што је било пре неких 4 година. А и тада су се играли турнири. Него, да се вратимо у садашњост. Ситуација је таква да је у такмичењу наступило укупно 4 екипе, заједно са Челиком из Зенице, који је наступио само на првом турниру. Од наших екипа наступе су остварили Рад и Динамо на свих четири турнира и Лозница на три.
На такмичењу није било никакве неизвесности, Рад је био убедљиво први, Динамо убедљиво други и Лозница трећа. Београђани су имали комплет јуниорску екипу, и без проблема могу да скупе тим који би играо рагби 15. Динамо је имао велики број кадета и тек понеког јуниора у екипи. Екипа Лознице је састављена од играча који су играли у кадетима и пионирима пре пар година и неколико нових момака који тек сакупљају искуство.
У јуниорској конкиуренцији право наступа су имали играчи рођени 2005. и 2006. године, као и играчи рођени 2007. године уз посебну дозволу родитеља. Оно што је интересантно је то што нисмо имали прилике превише пута да видимо играче који су 2005. годиште.
У односу на претходне године изгубили смо неколико клубова који су редовно имали У18 јуниоре у такмичењу. Ту пре свега мислимо на Борац из Старчева, Крушевац, БРК Црвену Звезду и Вршац који су имали такмичарске екипе последњих неколико сезона Такав тренд иде из године у годину и екипе само нестану, што је поприлично алармирајуће стање.

Како направити добар план за наредну сезону?
Направити добар систем такмичења. Ми бисмо апсолутно пресекли и вратили рагби 15 у игру. Ту би увели неколико новина наравно. Не би било реално да екипе имају довољан број играча да се игра рагби 15, па би се угледали на пример Чеха или на наш пример како смо некада пре више од 20 година играли. Некада су три годишта играла у јуниорској конкуренцији. Када би то претворили код нас, играчи из класе 2005, 2006 и 2007 би били јуниори, док би играчи из класе 2008. имали право наступа. У том великом броју играча би успели да формирамо екипе способне да изнесу такмичење у рагбију 15. Не бисмо дирали ни такмичење у рагбију 7, само би смањили на два турнира уместо на четири.
У рагбију 15 би се одиграо број утакмица који је оптималан за пријављене екипе. Па чак и ако би се пријавиле две екипе форсирали би такву лигу.
Финални викенд. Наравно да би вратили финални викенд, где би се на том мечу одлучивало ко ће освојити титулу. Екипе би се припремале за тај меч. Тренирале би за тај меч. То је оно што фали нашем рагбију. То је пут ка излечењу.
Презентација по школама. Можда звучи чудно, али мислимо да би сваки клуб требало да ради и презентацију за јуниоре по школама. Прво, сасвим сигурно би дошло много бивших спортиста који би пробали да тренирају рагби. Друго, рагби је колективни друштвени феномен и свако ко жели да проведе добро и квалитетно време, да се дружи и има физичку активност је више него добродошао. Такође, када дође 5-6 нових играча у екипу где има доста искусних, они ће се много брже и боље адаптирати него да је екипа сасвим нова.
Репрезентација Србије у рагбију 15. Ми трубимо већ неколико година, да би могли да организујемо неколико тест мечева у току године са екипама из региона. Неке од тих ствати и радимо. Рецимо са Бугарима играмо сваке године већ другу или трећу годину за редом. Што је одлична ствар. Треба да наставимо у том смеру. Али рецимо да ту утакмицу играмо сваке године и да победник осваја Трофеј Балкана за ту годину. Да то буде традиција. Можемо такође и са Мађарима да направимо такве сусрете, тај меч рецимо да назовемо Куп Паноније. Можемо нешто слично организовати и са Аустријом и да назовемо Дунав Куп. Или са Хрватском, или са било којом екипом која жели на тај начин да развија млађе категорије.
Куп Србије за У16 кадете
Врло ретко такмичење које је било занимљиво све до последњег турнира, где се одлучивао победник Купа Србије. Управо је то оно што нам треба, да се екипе спремају и припремају за такмичењима. Да мотивисано тренирају и напредују из тренингу у тренинг. У такмичењу је учествовло три екипе: Рад, Динамо и Дорћол. Можда то не делује као позитиван тренд, онај ко је пратио мечеве, могао је да посведочи какав се рагби играо. Динамо и Рад су се борили за прво место, док је Дорћол полако али сигурно смањивао разлику. Оно што радује је то што су екипе поприлично попуњене са бројем играча, где је комотно могао да се игра и рагби 15.
Укупно је одиграно 4 турнира. Све три екипе су забележиле учешћа на свим турнирима. Што је фантастична ствар. У односу на претходне године изгубили смо неколико стабилних екипа које више нити имају тренинге нити екипе у тој старосној категорији. Ипак ове три екипе редовно тренирају и то јако добро. Имали су неколико међународних активности, једино што им фали је квалитетно такмичење. Ту мислимо на велико финале, јер је било врло напето и узбудљиво на утакмици последњег турнира када је одлучен победник. То је могла да буде утакмица у рагбију 15 која би трајала 60 минута. Ту би пре свега победио рагби.
Од 1. септембра се мењају годишта, и уколико се ништа не промени, кадети би требало да буду играчи рођени 2008. и 2009. године, док играчи рођени 2010. године имају право наступа уз посебну дозволу. Рад је био најбољи у Купу Србије овог пролећа, али видећемо да ли ће успети да задржи ту титулу сада на јесен. Динамо ће имати велики број играча у 2008. годишту и биће дефинитивно фаворити. Ипак у току сезоне Панчевци су остали без неколико играча. Не сматрамо за превише бистру одлуку да престанете да се бавите нечим у чему сте јако добри. Ал добро, сигурни смо да је боље играти игрице и блесити по улици у чистој досади од бављења спортом и такмичења. Посебно ће бити интересантно видети како ће изгледати Дорћолци, које према најавама чека врло интензиван припремни период. Искрено, једва чекамо да видимо како ће екипе изгледати, колико су напредовале и у каквој ће форми бити.

Како направити добар план за наредну сезону?
Играње рагбија 15. Сасвим ејдноставно. Да се направи такмичење у рагбију 15. Да се игра свако са сваким плус на крају велико финале. Свака од екипа заслужује да игра утакмцие по 60 минута, где би имали времена да покажу све шта знају и умеју. Где би играчи имали прилике да напредују. Свако би добио по 4, уз једну финалну и 5 утакмица.
Првенство Србије у рагбију 7. Направити такмичење у рагбију 7, где би се сасвим сигурно још екипа активно укључиле поред ове 3. Направити један или евентуално два турнира. Ми смо више за један. Такође ту седмицу можемо прогласити и интернационалним турниром, па да позовемо и неке екипе из иностранства. Рецимо да окупимо 8 екипа и да добијемо врло занимљив једнодневни турнир где би свака екипа имала по 4 утакмице.
Презентација по средњим школама. Обавено убацити презентације по школама. Уколико по сваком клубу након презентација дође 5 нових играча то је фантастичан успех. Морамо радити на омасовљењу нон стоп, без опуштања. То морамо да схватимо.
Контактирање играча који су престали да тренирају. Контактирајте старе играче који су престали да тренирају. Једна порука или позив вас може делити од још једног играча у тиму. Што да не. Сваки покушај је добар.
Куп Србије за У14 кадете
Фантастично такмичење. На почетку такмичења, чак три екипе су истакле кандидатуру за освајање Купа. Звезда је освојила први турнир, Динамо други а рад последња два. Нисмо имали скоро такмичење где су три екипе освојиле по један турнир. Ипак на крају су Београђани били најбољи. Чак 7 екипа је остварило учешће на макар једном турниру.
Добра ствар код пионира је та што се играо одличан рагби. Али играо би се и бољи да су димензије терена мало веће, јер су деца огромна за баш толико скраћен терен. Као да желимо да их усмеравамо ка контакту уместо ка простору, што је поприлично старомодни начин игре. Има момака од два метра и 100 кила који се залећу на момке који су подједнако велики на врло малом простору. То под хитно мора да се реши. Ваљда смо довољно интелигентни да то схватимо.

Треба ићи ка рагбију 15. У14 пионири играју рагби 10 на скраћеном терену. Ипак треба бити врло опрезан уколико би прешли на рагби 15. И потребно је обавити 6 месеци припреме. Ми смо писали чланак на ову тему и дали већ детаљан план, шта треба да се ради. Па кога није мрзело да чита до овде, препоручујемо наш чланак од пре пар месеци.
Поделити такмичење на А и Б лигу. Имамо неколико клубова који су јако добри и неколико клубова који нису. А свако би требало да игра мечеве са екипама које су близу по квалитету. Замислите ви направите нову екипу, дођете на турнир и Динамо вас победи 10-0 јер има већ искусне а и огромне играче. Зато би требало да се раздвоје екипе по квалитету и да свако одигра рагби на свом нивоу. Наравно уколико имате више екипа на турниру и где може такав систем да се направи.
Систем такмичења. Оставили би ове јесени да се игра како се играло до сад. Само би додали финални викенд где би се играле утакмице. Увели би још једну занимљиво ствар. Када се игра Првенство Београда или Војводине, направили би рагби 15 утакмицу коју би играле селекције Београда против Војводине, на пример.
Презентације по Основним школама. Апсолута обавеза. Ући и обићи што више школа. Размишљати и о другим видовима презентација. Можда направити пулт у центру града или у центрима насеља и делити летке. Заједно са агресивним приступом на друштвеним мрежама, може да дође до успеха.
Куп Србије за У12 петлиће
Врло интересантно је било у конкуренцији петлића протекле полусезоне. Чак 7 екипа је узело учешће, док је 4 тима наступило на свим турнирима. А било их је укупно 4. На крају је Рад освојио Куп са максималним бројем бодова. Дрго место у коначном пласману је заузела екипа РАС Смедерева. Иначе РАС је скраћеница Рагби Академије Србије, односно развојни пројекат Рагби савеза Србије да на новим локацијама стартује клуб, који би у почетку био под окриљем Академије док се не створе услови за формирање клуба. Треће место су заузели петлићи Торпеда, који би комотно били други да су наступили на свим турнирима, они су такође играли врло занимљиве мечеве са Радом. Динамо и Дорћол су заузели на крају 4. и 5. место, док су Борац из Старчева и Жарково били 6. и 7. на крају. Морамо рећи да се играо јако добар рагби. Да сви имају редовне тренинге и да су показали и индивидуалну али и колективну игру.

Како направити добар план за наредну сезону?
Додати још један турнир. Четири турнира је пријало петлићима, али верујемо да је потребно додати још један турнир у календар. Мора да се игра што више како би могли да напредујемо. Може то да буде рецимо финални викенд где би се играле утакмице од 40 минута. Рецимо петопласирани и шестопласирани на крају регуларне сезоне играју за 5. место. Трећепласирани и четвртопласирани играју за 3. место. И две првопласиране екипе да играју за прво место. Свака екипа би се борила за неки мали трофеј, док би поражене екипе добиле такође трофеј или неку плакету. Поделиле би се медаље за прво, друго и треће место.
Поента је да се направи фешта и да буде занимљиво, а да се између осталог одиграју и целе утакмице. Терен да буде адекватно обележен и да све буде знаку рагбија. Какав би то био празник рагбија и какву би слику слали рагби заједници и родитељима.
Размислити о подели такмичења на турнирима на У12 и У10. Пошто је У12 најмања категорија коју имамо, а неки од клубова су доводили баш малу децу, уместо да бранимо тој деци да играју или да их пустимо да играју, предлажемо да се направи и такмичење за мале. Нека клубови буду у пласману за У12 али нека играју рецимо за 7. и 8. место. Да се не мешају деца од 9 година и млађа са децом од 12 година. Сад ће сви да се шокирају као како може овако, али то је стање на терену, ми морамо такмичење да конципирамо и прилагодимо реалности уколико желимо да децу задржимо у рагбију.
Агресивна презентација по школама. Не престајати са презентацијама. Чак и ако вам дође неколико нових чланова. Не можете очекивати да ће сваки пут долазити по 20-30 нових, то је нереално. Треба бити упоран и радити. Идеално би било када би имали у групи 20-25 У12 петлића, а за то треба озбиљно планирање и реализација.
Онај ко је издржао са читањем заслужује и кратак закључак
Кључ за заустављање пада рагбија лежи у три ствари, здравој комуникацији, дугорочном планирању и одговарајућем кадрирању. Врло проста ствар. Али врло тешка за реализацију у нашим условима.