Претрага

Ретроспектива полусезоне │ 15 запажања

Протекла полусезона је била поприлично занимљива, што због Светског Купа у рагбију, што због активности у домаћем такмичењу.

Дефинитивно ово није била полусезона коју ће бити за памћење. Ту пре свега мислимо на сениорски рагби који нема превише добрих ствари да се подичи. Ипак, треба бити позитиван, учити из искуства, бити предузетнички настројен и наћи модел како ће се превазићи тешкоће. Ми смо у овом чланку издвојили 15 запажања које су на нас оставиле највећи утисак протекле полусезоне у домаћем рагбију. Када погледамо ширу слику, наравно да би главни утисак био Светски Куп као најзначајније рагби такмичење на свету које се игра сваке четврте године. Ипак нисмо се превише бавили са догађањима у иностранству у овом чланку, више смо се сконцентрисли на домаћа дешавања.

Прекинут низ победа Репрезентације Србије

Репрезентација Србије је пре меча са Молдавијом била у низу од 6 победа. Ипак оно што је важније од свега, постали смо екипа са победничким менталитетом, која воли да се такмичи и која побеђује и кад не блиста на терену. Добро, истина да нисмо имали звучне противнике, мада и није баш тако. Није баш да смо бележили пуно победа против Босне и Херцеговине или Андоре. Само се сетимо када смо се са Андором 2019. године борили у плејофу за пласман у виши ранг, па су нас они развалили на домаћем терену 30 поена разлике. Тако да све те победе умемо да узмемо здраво за готово.

Мишел Миловић је утегао линије тима, драстично убрзао игру и довео до тога да играмо врло леп и ефикасан рагби, где сви играчи имају своју улогу у отвореној игри. Не можемо баш да се подичимо у историји да смо играли на таквом нивоу. Врло је узбудљиво када ваш национални тим, који није имао превише успеха, крене да побеђује у низу. И то нису победе у смислу да имамо већи скрам и да смо физички јачи па удри на месарење. Наш систем игре је врло атрактиван и јако леп за око, где је просто уживање гледати нас како играмо.

Фото: Вања Бејин

Далеко од тога да смо се обрукали у Молдавији. Али без статике немате лопту, а ми смо имали великих проблема у скрему и ауту. На крају је резултат био и можда превисок, мада смо до 54. минута били на 6 поена заостатка 17-11, где смо промашили шутеве који би нам чак донели и вођство. Наш победнички менталитет нас је охрабљивао да се такмичимо са молдавцима. Ипак, тада је у 54. минуту била прекретница меча, када су молдавци искористили своје предности и преузели контролу над утакмицом.

Ми смо анализирали игру Молдавије што сте могли да прочитате и у три наша чланка, овде, овде и овде. Чак смо написали два месеца пред утакмицу где ће бити проблема у игри. Ипак нисмо успели да будемо конкурентни. Руку на срце, наш састав је био поприлично ослабљен. Чак 8 играча из прве поставе која је наступила у Босни није било на овом мечу, када додамо и клупу са резeрвним играчима долазимо до броја 12. Зашто је то тако, и зашто нисмо имали на распологању најјачи састав, треба анализирати и научити лекције, како се не би овакве ситуације понављале у будућности.

Стагнација и криза сениорског клупског рагбија

Није рагби једини екипни спорт који има доста проблема, углавном сви екипни спортови стагнирају или су у паду. И да би се схватио овај проблем морамо узети неколико аспекта у обзир. Пре свега, јако лошу економску ситуацију у држави где су људи принуђени да раде додатни посао да би имали довољно средстава за живот. Такође, негативна ствар је то што доста људи одлази да ради у иностранство, па самим тим клубови губе своје стандардне првотимце. Када на то додатне деценијске проблеме инфраструктуре и генерално лошу атмосферу, онда је и ово што имамо право благо.

Није оваква ситуација нова у рагбију, нити је најгора у рагбију икад, како неки воле да апострофирају, били смо и у горим ситуацијама. Да је лако водити рагби клуб у Србији, имали би сад већ 30 клубова који имају све старосне категорије. Чињеница је то да ниједан клуб ове сезоне није имао 23 играча у саставу, и да су сви имали поприличних проблема са састављањем тимова. Доста мечева је одложено и предато. Велика разлика у А групи између Рада и осталих екипа. У Б групи од 7 планираних турнира, одржала су се четири, на преостала три није било довољно екипа да се уопште и одрже.

Оно што је додатно проблематично је то што су екипе престале да тренирају. Када погледамо одржане тренинге сениорских екипа, дошли би до врло проблематичног стања. У А групи Првенства Србије је све познато од марта, тако да су играчи и клубови изгубили мотивацију да тренирају. Утакмице се одигравају да би се испоштовала форма, а играчи се додатно повређују јер играју без тренирања.

Фото: Вања Бејин

Незанимљив и предвидљив формат такмичења у Првенству Србије

Ове сезоне у сениорском рагбију смо имали сценарио кога смо се прибојавали. Да подсетимо, на почетку сезоне за такмичење у А групи су се пријавиле четири екипе. Планиран је систем такмичења са три круга, где су све екипе играле по систему свако са сваким. Сваки тим је требало да одигра по 9 мечева. Ми смо пред почетка сезоне у чланцима најаве обухватили сваки клуб. На крају је испало као да смо их све проклели са тим најавама. Партизан је врло брзо два меча изгубио службеним резултатом и аутоматски је дисквалификован из лиге. Још није прошао март месец а било је јасно да ће Рад без већих проблема да освоји титулу на крају сезоне. Фактички, од тада па све до краја сезоне утакмице су се одрадиле без превише такмичарског набоја.

Србија је једина земља у Европи, можда чак и у свету где се не игра финале плејофа у најјачем клупском такмичењу. У оваквој ситуацији финале плејофа би сасвим сигурно на неки начин унело неизвесност на крају сезоне. Играчи би морали да тренирају и да се припремају за тај меч. На крају крајева када погледате сезоне најквалитетнијих лига у европи, финала су увек максимално медијски пропраћена. На крају смо имали Финале Купа Србије, које је завршено убедљивим резултатом, али смо имали финале, играчи и екипе су се припремали за утакмицу. И то треба да буде наш пут, и то не само код сениора.

Нестанак са сцене гиганта Српског рагбија Партизана и БРК Црвене Звезде

Партизан је последњу утакмицу одиграо 20.11.2022. године у ½ финалу Купа Србије када је савладао БРК Црвену Звезду 18-7. Од тада нису одиграли нити један меч у било којој форми рагбија. БРК Црвена Звезда је такође одиграла последњи меч у рагбију 15 у ½ финалу купа. Ипак црвено-бели су наступили у Б лиги Првенства Србије која се игра у формату рагбија 10. Наступили су у пролећном делу сезоне на три турнира, такође наступили су и на турниру Првенства Србије у рагбију 7 који се одиграо 21.05.2023. године, и од тада нису забележили нити један наступ до сад, током читаве јесење полусезоне.

Ова два клуба су фактички темељи српског рагбија који су држали константност скоро по 40 година, и велики је проблем за рагби уколико престану да се такмиче. Партизан већ дуги низ нема млађе категорије, БРК Црвена Звезда има и и даље се такмичи. Проблеми са инфраструктуром узимају полако данак и некадашљи гиганти могу нестати са рагби сцене, што би била прворазредна катастрофа за рагби у Србији. Искрено се надамо да неће доћи до тога и да ће Партизан и БРК Црвена Звезда успети да се поново подигну на ноге и врате се као битни фактори у домаћем такмичењу.

Пропуштена шанса за промоцију у време трајања Светског Купа

На жалост велика прилика је пропуштена од целе рагби заједнице у Србији. Савез и клубови су тотално затајили. Апсолутно није искоришћен маркетиншки потенција за време трајања Светског Купа. Ипак, није још касно да се нешто уради поводом тога. Ова зима је идеална прилика да се уложи више ресурса у промотивне активности по школама. Сви мечеви Светског Купа су се преноси на каналима Спорт Клуба, и верујемо да је рагби био поприлично гледан. Послата је врхунска слика свог рагби гламура у свет и то једноставно мора дати резултата. Биће врло интересантно видети како ће протећи промоције како по основним, тако и по средњим школама.

Велики број људи у Србији који нису знали за рагби су имали прилике да гледају уживо и испрате цео турнир. Ми смо лично имали прилике да поразговарамо са људима којима се свидео рагби након што су га гледали по први пут и који су почели да се занимају за рагби у Србији. Што је врло позитивна ствар. Управо је тај талас требало искористити и допрети до значајног броја људи како би рагби био популарнији. Што је спорт популарнији, то ће више младих почети да га тренира.

Б група Првенства Србије, од сјаја до очаја

Морамо рећи да је Б група отворила сјајно сезону 2023. На првом турниру је учествовало чак 5 екипа. А онда је кренуло са регресијом. На другом турниру је било четири екипе, а на трећем три. На четвртом, односно последњем турниру у пролећном делу сезоне, није могло да се скупи ни две екипе, па је отказан. Наредна два турнира у јесењем делу сезоне су такође отказана. Ипак се одиграо последњи турнир, на коме је учешће узело три екипе. Такмичење је освојила Б екипа Рада. О самом такмичењу, резултатима на свим турнирима, табелу и листу стрелаца можете испратити преко странице на нашем сајту.

Фото: Вања Бејин

Кренуло је врло лепо, али се завршило помало трагично. Јер је од 7 планираних турнира, одржано 4, чак три су отказана. Можете да замислите колико смо били одушевљени када смо имали пет екипа на првом турниру. На првом турниру се одигра 10 мечева, помислите како је то то. Како ћемо имати занимљиво и квалитетно такмичење. Али смо добили то да се све јако брзо урушило. Зашто је то тако, немамо конкретан одговор, осим да су сви клубови били врло кнап са играчима. Можда је 7 турнира превише активности за њих, можда треба на неки начин пресложити такмичење како би било занимљивије и како би пружало прилике за све учеснике да остваре бољи резултат.

Јуниорска такмичења монотона, без јаких утакмица и неизвесности

Јуниорска такмичења су била далеко од неизвесних. За разлику од неких претходних сезона, када су јуниори били поприлично занимљиви. Чак смо у једном периоду имали и неколико екипа које су се бориле да освоје турнир. Ове полусезоне то није била ситуација. РК Рад је убедљиво победио на свим мечевима, уз само један примљен есеј на укупно три одиграна турнира. Целокупно такмичење можете погледати код нас на страници сајта.

Од екипа из Србије на турнирима су учешће узели тимови Динама из Панчева и Крушевца. Ове полусезоне смо изгубили јуниоре Борца из Старчева и БРК Црвене Звезде. Чињеница је да фале играчи, па чак и за рагби 7. Плус је велика проблематика што се игра рагби 7, јер на тај начин губимо играче прве и друге линије, који немају прилике да се усавршавају и стичу искуство на својим позицијама. Правимо им мисмеч ситуације где морају да тркају против играча линије.

Још већа чињеница је да се игра поприлично мало. Три турнира за 3 месеца је ништа. Само замислите било који други екипни спорт, где имате једну утакмицу или турнир месечно. Па наравно да нико не би долазио да се бави са нечим где нема прилике да наступа. Сад замислите играча прве линије кога морате мотивисати да тренира, где ће имати турнир у рагбију 7 једном месечно, и на коме ће морати да се јуре са линијашима. Па наравно да ће да се излижу боје на монитору од игрица.

Кад погледамо реално ситуацију, па не можемо да се надамо да ћемо у јуниорима играти рагби 15 ако у петлићима играмо рагби 8, у пионирима и кадетима рагби 10. Па да нађемо аладинову лампу и призовемо духа, нисмо сигурни да би могао да нам испуни жељу да 3-4 екипе игра рагби 15 у јуниорима. Управо зато је битно имати дугорочни план и визију како такмичења треба изгледати и како руководити са њим. Како да буде популарно и занимљиво свим учесницима, јер је то рецепт за веће бројеве.

Фото: Тијана Весовић

Велики потенцијал јуниорске генерације

Иако нема пуно јуниора, морамо истаћи да су играчи у генерацијама 2005 и 2006 врло квалитетни. Усудили би се да кажемо да су најквалитетнији у региону. Покушаћемо да елаборирамо и докажемо нашу хипотезу. Ове јесени је наша екипа одиграла меч против репрезентације Бугарске и победила 15-5 на гостовању. РК Рад који даје највише репрезентативаца је гостовао Нади из Сплита која даје највише репрезентативаца своје земље, и победио 10-0. Колико знамо неће бити меча између Србије и Хрватске ове јесени, а требало је да се одржи.

Немојте мислити да је случајност то што имамо квалитетне играче. У њих је улагано доста рада, ресурса и времена. Сваке године се одржава Камп перспективних спортова у Караташу, одржавани су и посебни кампови и било је поприлично занимљивих такмичења у млађим категоријама. Да подсетимо да је на пролеће 2021. године била кадетска лига са 6 екипа. Да, добро сте прочитали, лига са 6 екипа. Где су наступали играчи рођени 2004, 2005 и 2006. године. С тим да су играчи који су рођени 2006. године играли и пионирско такмичење где је у А лиги играна лига, а у Б лиги турнири. Те 2021. године је свака екипа одиграла 5 утакмица, не турнира, него правих утакмица, плус финале на финалном викенду. Такво искуство прави разлику на терену и ствара вредност у млађим категоријама. Када се у млађим категоријама спремате и припремате за финалну утакмицу, па то је права ствар.

Чисто мали подсетник, како је све то изгледало, можете погледати финале У16 кадета и У14 пионира са финалног викенда у који се одржао у Вршцу у организацији домаћег клуба ГРК Вршац и Рагби савеза Србије. Када ви дате младима финалну утакмицу, када направите церемонију интонирања химне, када имају директан пренос, када имају фотографије са меча, церемонију доделе медаља, када одиграју 60 минута неизвесног и квалитетног рагбија, па кажите нам искрено, ко не жели да буде део такве атмосфере?

Иначе у финалу У16 кадета те 2021. године су се састале екипе Рада и Динама.

У финалу У14 пионира 2021. године су се састале екипе Борц из Старчева и РК Рада.

Овај генерацији је потребно много изазова да би се играчи додатно развили и стекли искуство. Немате баш често ситуацију да имате најквалитетнију генерацију у региону. Прилику треба искористити и додатно исклесати и развити квалитет. Конкретно, потребно је више оваквих мечева као што је било против Бугарске. Тако се може организовати меч против Мађарске, Аустрије, Хрватске, Словеније и Босне и Херцеговине.

Кадети доста обећавају, али је проблем бројност

На велику жалост, све је мање и мање кадетских екипа. У јесењем делу, у такмичењу смо имали четири тима. Од та четири тима, три су на крају успела да заврше такмичење. Од та три тима, једино су Динамо и Рад конкурентни, док је Дорћол нешто иза њих. Онај ко је био на турнирима је могао да се увери како играју кадети и колики је интезитет мечева. А сматрамо да, иако је бројност врло лимитирана, да је квалитет јако висок. Велики број момака тренира рагби доста дуго, сада су још додатно порасли и подигли ниво игре. Ипак забрињавајућа је чињеница да кадета у генерацијама 2007 и 2008 нема више од 30-35 у свим клубовима у Србији. Неко ће рећи да су кадети увек проблем код нас, али само ћемо се позвати на текст код јуниора где смо навели да смо 2021. године имали лигу са 6 кадетских тимова.

Како би се екипе и играчи додатно развијали, потребно је пажљиво приступити при креирању такмичења. Најлакше је да ускликнемо и кажемо три турнира, свако са сваким. Ипак уколико желимо да подигнемо квалитет на виши ниво, морамо да урадимо ствари ипак мало другачије. Да би то успели да урадимо и разумемо, морамо пре свега да буде присутни на турнирима и лично се уверимо код су квалитета екипе. Понекад када имате три екипе, немате превише простора за креирање, али треба истражити све опције. Уколико желите да сазнате више о такмичењу У16 кадета, можете погледати нашу страницу.

Фото: Вања Бејин

Доста квалитета у пионирима, али без квантитета

Врло је интересантно испратити и видети такмичење код пионира. Има доста клубова који су активни на турнирима. Има врло занимљивих играча које вреди испратити. Ипак наш највећи утисак је проблематика око бројности у скоро свим екипама. Све екипе су врло кнап са бројем играча. Даћемо само пример другог турнира Првенства Србије који је поништен јер скоро нико није имао регуларну екипу.

Такође, разлике су поприлично велике између горњег и доњег дома. Сматрамо да је поребно да се екипе поделе у две квалитативне групе, како би се избегле повреде и како не би било високих резултата. Сасвим сигурно да квалитет за вишу групу имају Динамо, Рад, БРК Црвена Звезда и ту можемо комотно да сврстамо и Челик из Зенице који учествује у свим нашим такмичењима. Екипе које нису конкурентне и које би требало да играју слабије мечеве како би се развили и напредовали су Дорћол, Жарково, Борац из Старчева и Торпедо. Мада Торпедо и Борац имају неколико играча који могу врло лако да парирају најјачим екипама. Све о такмичењу пионира можете испратити на нашој страници.

Неопходно је да клубови озбиљно схвате ову зиму и да искористе талас Светског Купа и да направе планове за презентације рагбија по школама. Треба искористити ову прилику која се пружа на сваке четири године како би попунили своје редова. Када би свака екипа била богатија за 5 до 7 играча, то би тотално променили слику пионирског рагбија у Србији.

Клубови у петлићима врло константни

За нас мало изненађујућа сезона у петлићима. Прво ко би рекао да ће бити само 5 екипа у такмичењу ове полусезоне, односно 6 ако додамо Челик. Ми смо очекивали доста већи број. Друга ствар ко би рекао да ће све екипе, и то у петлићима, да забележе сва учешћа на свим турнирима. С обзиром да су се годишта променила 1. септембра и да је ретко ко успео да уради квалитетне промоције по школама, ово је фантастичан податак. Мислимо да ће тек бројност да се драстично увећа када клубови ураде презентације преко зиме и након Зимске лиге.

У петлићима ове сезоне наступају играчи који су рођени 2011, 2012 и 2013. године. Нисмо имали прилике да будемо присутни на неком од ових три турнира, тако да не можемо да пишемо како екипе изгледају и какав се рагби игра. Биће врло интересантно видети како ће лига изгледати на пролеће и како ће пре свега изгледати тимови и колико ће клубова бити у такмичењу. Уколико вас занима нешто више о петлићима, препоручујемо нашу страницу где можете наћи информације о такмичењу.

Потенцијални проблем око учешћа „такозване републике косово“ у такмичењима Европске рагби федерације

Можда вам се чини да је ово у домену научне фантастике, али није, и веома је велики проблем који ће ескалирати у наредном периоду. Тај проблем је много ближи него што је већина људи свесна. Подсетићемо само да смо на Првенству Европе у рагбију 7, у мечу за 8. место (да добро сте прочитали, бравура Европске рагби федерације која је направила да се играју мечеви за парно место у генералном пласману) смо могли да изгубимо од Босне и Херцеговине да им судија није поништио есеј у последњем нападу. Да смо изгубили тај меч, изгубили би право да организујемо турнир 2024. године и испали би у Конференцију 2 где се налази косово. Тај сценарио је на сву срећу избегнут, али ће у будућности бити поприличних проблема.

Ипак врло озбиљан проблем је у рагбију 15, где је косово сад за викенд победило Црну Гору резултатом 27-0. Врло лако може да се деси да у нашу групу, где има 4 екипе, за сезону 2024-2025 убаце косово. Ми можемо да се побунимо око тога, а Европска рагби федерација може да нам у лице натрља пример Џудо Савеза Србије, чији се борци регуларно такмиче са борцима са косова. Чак шта више, наша такмичарка која је освојила сребрну медаљу се борила са девојком са косова, и сасвим сигурно ће добити националну пензију. Док су људи вршили велики притисак на наш Савез да спречи пријем косова у Европској рагби федерацији, други савези се уредно већ дугорочно такмиче против њих.

Невероватна активност Челика из Зенице, додатни квалитет нашем такмичењу

Свака част Челику из Зенице. Што се тиче пожртвовања, рагби духа, жељом за игром, организацијом, можемо рећи да је Челик убедљиво најбоља екипа у региону. Само су код нас на турнире у четири старосне категорије били 9 пута ове јесени. Узмите у обзир да они путују и у друге земље, добијамо да имају можда највећу активност од свих клубова региона. Морамо истаћи да нисмо доста дуго видели такав ентузијазам и жељу за рагбијем. И слободно можемо рећи да су они позитиван пример, од којих треба учити и на које се треба углчедати. Та инвестиција у млађе категорије је залог за будућност.

Фото: Вања Бејин

Комуникација као један од највећих проблема у домаћем рагбију

Комуникација на свим нивоима је огроман проблем нашег рагбија. Када је комуникација слаба долази до неспоразума, погрешних интерпретација, контрукција догађаја, закључака, односи постају затегнути и долази до врло лоше атмосфере. Зато је директна, јавна и недвосмислена комуникација најбоља и решава већину проблема у самом старту. Затвара врата спекулацијама и конструисању имагинарних верзија. Зато је здрав и искрен разговор најбоља ствар која вам се може догодити.

Професионалци попут психотерапеута пре вам пре свега кажу да је битно да зауставите ирационална уверења и да се вратите у рационална размишљања. Да бисмо то избегли морамо бити врло отворени и искрени пре свега према себи као и према саговорнику. Само тако ћемо све подстаћи да се вратимо у колосек рационалности. Када размишљамо рационално и када комуницирамо отворено и често, онда смо на правом путу да поправимо лошу атмосферу и изгладимо све неспоразуме. И да, то важи за све.

Обећавајућа перспектива рагбија у Србији

Наш главни утисак смо оставили за крај. Да, рагби у Србији је у паду, али сваки пад буде кад тад заустављен. За разлику од 2014. године када скоро нико није радио са млађим категоријама и када смо имали само три клуба у такмичењу, ситуација сада је далеко од такве. Истина је да су та три клуба били Рад, Партизан и БРК Црвена Звезда и да су се у Првенству Србије играле јаке утакмице. Али немојте заборавити да је тада Репрезентација Србије имала огроман низ пораза, два или три клуба су радила са младима и да је финансијско стање било катастрофално са огромним дугом. И тада смо се извукли из такве ситуације.

Оно што нама улива поверење у боље сутра су млади. У Србији има 9 клубова који су са макар једном екипом остварили пласман у било којој од четири млађе категорије. Мислите да је то лоше? Е па није. Набројаћемо клубове: РК Динамо 1954, РК Борац Старчево, РК Дорћол 1998, БРК Црвена Звезда, РК Жарково, РК Рад, РАС Смедерево, РК Торпедо Млава и РК Крушевац. Ова зима је велика прилика за клубова да повећају своју активност што се тиче промоција по школама, како би се повећало бројно стање. Када се то искомбинује са добрим системом такмичења, верујемо да ћемо поново бити на јако добром путу и да ћемо остварити још већи напредак.

Врло смо оптимистични и по питању сениорског такмичења, иако нам је ситуација сад више него забрињавајућа. Сматрамо да ћемо добрим планирањем и пре свега схватањем ситуације успети да зауставимо пре свега пад и да полако али сигурно кренемо у опоравак. Зато је пре свега потребно стручно и темељно планирање и реализација ка зацртаном циљу. И то ће бити најбитније урадити у наредној сезони, где треба бити врло пажљив и на најбољи начин креирати формат такмичења.