Биће врло интересантно у Ц групи видети какав ће бити раплет на крају групног такмичења. Енглези и Аргентинци су фаворити, али очекујте одличан рагби и од Самое и Јапана. Врло лако може да се деси да ова група буде најнеизвеснија. Доброг рагбија никако неће мањкати. Једини дебитант на овом Светском Купу Чиле се налази у овој групи, и јако тешко да ће се десити да остваре неки позитиван разултат. Било како било, уживаћемо у сваком мечу.
Енглеска
Број турнира: 9
Најбољи резултат: 1. место (2003)
Главни тренер: Стив Бротвик
Капитен: Овен Фарел
Надимак: /
Земља у којој је настао рагби и одакле се прво проширио по Британским острвима па на крају и по целом свету. Експанзију рагбија у првој половини 19. века подстакли су бивши ученици многих енглеских државних школа, посебно Рагбија, који су по завршетку школе понели игру са собом на универзитете, у Лондон и у округе.

Прва међународна утакмица Енглеске била је против Шкотске 27. марта 1871, и не само да је ово био први меч Енглеске, већ је такође забележен и као први међународни рагби меч. Шкотска је победила са једним голом и есејемдок су Енглези имали есеј без успешне конверзије, пред гомилом од 4.000 људи на Ребурн Плејсу у Единбургу. Реванш меч се одиграо на Овалу у Лондону 5. фебруара 1872. године, када је Енглеска победила Шкотску голом, дропкиком и са два есеја, док је Шкотска постигла један дропкик. Рани мечеви нису користили структурирани бодовни систем ово ће бити уведено тек после 1890. године када је осмишљен одговарајући формат за систем бодовања.
Подразумева се да је Енглеска учествовала на свим Светским Куповима до сад. Увек су Енглези међу фаворитима, и свака њихова репрезентација је имала квалитет да иде до самог краја. На Првом Светском Купу 1987. године су заустављени у ¼ финалу од стране Велса где су изгубили 16-3. На наредном турниру су стигли до самог финала где их је Аустралија на Тбикинхему поразила 12-6.
У Јужној Африци 1995. годину у ½ финалу нису имали решења за невероватног Џону Ломуа који је био немилосрдан у продорима. Држали су се Енглези колико су могли, чак штавише, уопште нису били лоши, ипак на крају су Ол Блекси славили 45-29. Поново су Енглези 1999. године испали у ¼ финалу, када су изгубили од Јужне Африке 44-21.
Онда на ред долази 2003. година и најсјајнија генерација Енглеске у професионалној ери. То је била година када је северна хемисфера узела до данас једини пехар Првака Света. Прво су Енглези били максимални у групи са 4 победе. У ¼ финалу су савладали Велс 28-17. У ½ финалу у биоли бољи од Француза 24-7. И у финалу су дропкиком Џонија Вилкинсона победили Аустралију у продужетку 20-17.
На наредном Светском Купу 2007, Енглеска је као фаворит стигла до самог финала, али је овог пута Јужна Африка била боља резултатом 15-6. На Новом Зеланду 2011. године Енглези се нису прославили јер су у ¼ финалу изгубили од Француске 19-12 у мечу где су били фаворити. А шта тек да кажемо за 2015. годину, где се Светски Куп играо у Енглеској и где Енглези нису прошли групну фазу. Ипак у Јапану 2019. године су били изузетно фокусирани и изненађујуће стигли до финала где су ипак изгубили од Јужне Африке резултатом 32-12.
Енглези увек имају врхунске играче. Пракса је да играчи увек играју у домаћем Првенству. Сада је направљен мали изузетак за играче чији су клубови иступили из Премијершипа због финансијских проблема. Вође ове генерације су Овер Фарел који је познат по својој одлучности, затим одлични и снажни Елис Генџ, Маро Итође, Ману Туилаги и млади Маркус смит и Фреди Стјуарт.

Очекивања ׀ Увек очекујте да Енглези фигурирају као фаворити и као екипа која може врло лако да победи сви и подигне пехар Првака. Фаворити су у групи, имају отворен пут до ½ финала да избегну најбоље селекције, судећи по форми и пласману на Светској ранг листи. Биче врло занимљиво колико је домет Енглеске.
Аргентина
Број турнира: 9
Најбољи резултат: 3. место (2007)
Главни тренер: Мајкл Чеика
Капитен: Хулијан Монтоја
Надимак: Лос Пумас
Средином 19. века, ирски имигранти у Аргентини су презентовали рагби и помогли оснивање клубова у земљи, иако су први клубови у Аргентини примали само енглеске чланове. Староседеоци су ретко примани, у већини случајева као изузетак. Први рагби меч у Аргентини одигран је 1873. године, на теренима Крикет клуба Буенос Аирес који се налази у Палерму, делу Буенос Аиреса. Оба тима су формирали чланови крикет клуба и играли су мешавину фудбала и рагбија.

Историја аргентинске репрезентације почиње првом утакмицом репрезентације Аргентине против Британских острва 1910. године када су гостовали у Јужној Америци. Аргентина је стекла признање 1965. године, када је тим обишао Јужну Африку играјући тамо серију пријатељских утакмица. На тој турнеји репрезентација је добила надимак Лос Пумас, име које је постало знак идентитета Аргентине до данас.
Аргентина је једна од 12 нација која је одиграла свих 9 Светских Купова. На почетним турнирима нису пролазили групну фазу. Међутим 1999. године су се пласирали у ¼ финале где их је зауставила Француска резултатом 47-26. Ипак остаће запамћено да су Аргентинци постали и званично ТИР 1 рагби нација када су на Светском Купу 2007. године заузели треће место. И 2015. године су се пласирали у ½ финале, али су ипак заузели 4. место. Претходни турнир је био разочарајућ где су такмиење завршили у групној фази. Посебно је био болан пораз од Енглеза резултатом 39-10.
Аргентина има врхунске играче који играју у врхунским светским клубовима где имају лидерске улоге. Некада је Аргентина имала и свој тим у Супер рагбију, међутим превише трошкова их је натерало на одустајање и играње нешто јефтинијег Америчког супер рагбија. Велики брпој играча Аргентине је врло искусан и ово ће им бити можда и последњи Светски Куп. Скрам Аргентине се ослања на капитена Монтоју, на искусне и немилосрдне Алеманија и Лаванинија као и на Пабла Матеру. Кубели и Карерас су главни плејмејкери екипе. Доста ће се очекивати и од младог Карераса на крилу који је показао зависну брзину и борбеност.

Очекивања ׀ Борба за само челу групе са Енглезима и Јапанцима. Није никаква тајна да су можда Аргентинци и главни претеденти у овом делу жреба. Имају екипу за велика дела, сви су у најбољим рагби годинама. Ово је тренутак када морају доказати и показати себи и навијачимо колико могу и колико вреде као тим.
Јапан
Број турнира: 9
Најбољи резултат: ¼ финале (2019)
Главни тренер: Џејми Џосеф
Капитен: Мајкл Лич
Надимак: Сакурас (Cherry Blossoms/Brave Blossoms)
Први забележени случај играња рагбија у Јапану био је 1866. оснивањем Фудбалског клуба Јокохама. Играло се углавном између службеног особља, утакмице су се играле на гарнизонском терену у Јокохами. Рагби су играли морепловци и Британски мисионари и имигранти. Датум учешћа Јапанаца у спорту најчешће се наводи као 1899, када су студенти на Универзитету Кеио упознали са игром професор Едвард Брамвел Кларк и Гиносуке Танака, који су дипломирали на Универзитету Кембриџ.

Формирање националног тима и заправо прва међународна утакмица Јапана одржана је у Осаки 31. јануара 1932. када је трговачка делегација Канаде у Јапан подржала прекоокеанску турнеју канадског националног рагби тима. Јапанци су победили у овом првом мечу резултатом 9–8. У другом тест мечу у Токију 11 дана касније поново је јапанска страна победила Канађане са 38–5.
Јапан је један од 12 тимова који је наступио на свим Светским Куповима. Прошли Светски Куп су и организовали 2019. године. Не могу се похвалити великим резултатима све до скорашњег доба и учешћа на Светском Купу 2015. године у Енглеској када су шокирали свет и направили прворазредно изненађење савладавши Јужну Африку 34-32. Тада нису прошли групу иако су имали 3 победе, али у кругу са Јужном Африком и Шкотском су заузели треће место.
Ипак већ на наредном Светском Купу 2019. године на домаћем терену су показали колико знају и умеју. Савладали су Русију, Ирску, Самоу и Шкотску и са максималним скором заузели прво место у групи. Никада се у историји Светских Купова није десило да ТИР 2 рагби земља заузме прво место у групи без пораза.
Сви играчи Јапана наступају у домаћем Првенству. Светски куп који се организовао у Јапану је поприлично популаризовао рагби, тако да велики број светских звезда и квалитетних играча има професионални ангажман у Лиги 1. Јака и квалитетна лига доводи до јачања националног тима. Такође Јапан је имао и селекцију Санвулвса где су најбољи играчи имали прилику да играју Супер рагби. На жалост екипа Санвулвса више не наступа у Супер рагбију. Мишљења смо да је та екипа имала један од кључних доприноса у развоју врхунског рагбија у Јапану.

Очекивања ׀ Биће Јапанцима врло тешко у врло незгодној групи и у врло незгодном времену по њих. Нису дефинитивно у доброј форми и ве неко време не пружају добре игре и не остварују добре резултате. Међутим, Светски Куп је посебно такмичење где се за месец дана, колико ће трајати такмичење по групама, свашта може променити. Такод а од Јапанаца можемо очекивати борбу за пласман у ¼ финале.
Самоа
Број турнира: 8
Најбољи резултат: ¼ финале (1991 и 1995)
Главни тренер: Сеилала Мапусуа
Капитен: Мајкл Алаалатоа
Надимак: Ману Самоа
Ходочасници братства Марист донела су игру рагбија на Западну Самоу 1924. године, а Рагби савез Западне Самое је основана 1924. Дана 18. августа 1924, Западна Самоа је одиграла свој први међународни меч против Фиџија у главном граду Апија, где су гости победили резултатом 6-0. Утакмица је одиграна у 7 ујутру како би Самоанци имали времена да након тога приђу на посао и игран је на терену са великим дрветом на пола линије, као што смо већ написали и код Фиџија у преходном чланку. У реваншу је Самоа победила резултатом 9–3 и изједначила серију.

Године 1954. Западна Самоа је посетила оба суседа пацифичких острва, Фиџи и Тонгу, али је морала да чека још 20 година пре него што је одржана турнеја по Новом Зеланду. Самоанци су победили у једном од осам мечева на тој турнеји.
Традиционална три-серија између Тонге, Фиџија и Западне Самое основана је 1982. године када је Западна Самоа победила на првом турниру. Велс је посетио Западну Самоу и победио на мечу резултатом 32–-6 у Апији. Турнеја је довела до узвратне посете Велсу што је Западну Самоу избацило из међународног лимба, иако Западна Самоа није била позвана на први Светски Куп у рагбију 1987.
Међутим од Светског Купа 1991. године па до данас су били учесници свих турнира. Чак су имали и запажене успехе 1991. и 1995. године када су се пласирали у ¼ финале. На Светском Купу 1999. године Самоанци су се пласирали у доигравање за ¼ финале када су их Шкоти победили 35-20. На осталим Светским Куповима Самоа је остваривала или по једну или по две победе у групи, што им је доносили 3. или 4. место и завршетак такмичења у групној фази.
Самоа има неколико изузетно занимљивих и квалитетних играча. Успели су да услед новог правила врате неке од играча који су наступали за друге државе попут Лиме Сапоанге, Кристијана Лаефлана и Мајкла Алеалатое. Њихови играчи играју значајне улогу у најјачим лигама на свету. Доста играча наступа за Моану Пацифику у Супер рагбију.

Очекивања │ Самоа може да изненади. Квалитет је ту, питање је само колико могу против фаворита Енглеске и Аргентине. Биће врло интересантно испратити и меч против Јапана. Можда Д група не делује превише јако када погледате Светску ранг листу, али биће изузетно неизвесно. Самоа може да изненади, и Самоа је спремна да направи добар резултат.
Чиле
Број турнира: дебитант
Најбољи резултат: дебитант
Главни тренер: Пабло Ламоан
Капитен: Мартин Сигрен
Надимак: Лос Кондорес
Рагби је у Чилеу је уведен отприлике крајем 19. века, као и у другим деловима Јужне Америке од стране британских имигранта који су стигли у луке. Прва забележена утакмица рагбија која се одиграла на чилеанском тлу била је 1894. године од стране британских имиграната који су живели у Сантјагу, Икикеу и Валпараису. Све до 1930-их, игру је у почетку углавном играла британска заједница у Чилеу. Чилеански савез је основан 1935. године.

Први меч Чилеа у историји био је против Аргентине у септембру 1936. године, серија од две утакмице одиграна у главном граду Сантјагу. Чиле је изгубио обе утакмице резултатом 20-0 и 31-3. Чиле је гостовао Аргентини 1938. у Буенос Аиресу и изгубио резултатом 33-3. Чилеански тим је почео да се такмичи чешће 1950-их. Чиле је одиграо прво првенство Јужне Америке у рагбију против Бразила, Уругваја и Аргентине 1951. године. Чиле је завршио трећи, победивши Бразил са разликом од 68:0, али је изгубио и од Уругваја и од Аргентине.
Једна од кључних ствари за развој Јужноиамеричког рагбија је успостављање Америчког Супер рагбија где франшизе са најбољим играчима представљају своје нације. Успех тог пројекта можемо можда и мерити са бројем националних тимова из Јужне Америке на Светском Купу. Врло јако такмичење из којег се добија искуство и квалитет. То су препознали и тимови из Северне Америке, тако да у скоријој будућности можемо очекивати много више екипа и занимљивих утакмица.
Чилеанска екипа у Америчком Супер Рагбију је Селкнам, и током година је бележила солидне резултате. Велика већина играча Чилеа наступа за ту екипу, уз неколико интернационалаца који наступају у нижим лигама Енглеске и Француске. У квалификацијама за Светски Куп се истакао отварач Родриго Фернандез који је показао да може да игра на високом нивоу.

Очекивања │ Од Чилеанаца не би требало да буде икаквих очекивања. Од њих се очекује да уживају у мечевима Светског Купа, јер су се храбро изборили за то. Сам пласман на Светски Куп је огромна награда за Чилеански рагби и огроман успех. Треба наградити те играче и правити базу, стварати квалитет за будуће генерације. Стечено искуство ће бити непроцењиво.